MAGIJA I POSLE 30 GODINA | JEDAN JE PIKSI (VIDEO)

https://www.instagram.com/p/CB6MN83Dqcn/?igshid=169afh4ylsgpz

Tog vrelog popodneva na kamenom stadionu Bentegodi u Veroni ispisana je jedna od (naj)vrednijih stranica jugoslovenskog fudbala i državnog tima, trenuci magije koja danas puni 30 godina! Magije Dragana Stojkovića – Piksija, koji je sa dva gola, 26. juna 1990. eliminisao Španiju i reprezentaciju odveo u četvrtfinale Svetskog prvenstva.

Prvi, antologijski gol, gol koji baca prisutne u nesvest i drugi koji dovodi Zubizaretu do očaja predstavljaju remek – dela jednog od najvećih fudbalskih umetnika na ovim prostorima.

„Kreće kontra, a meni duša u nosu. Kažem sebi ’ajde, još samo ovaj sprint’. Imao sam tu vrstu mentalne snage u sebi, kada je najteže, ja dodam gas. Uvek pomislim, ako taj defanzivac ima snage da se vrati, imam i ja da budem brži od njega. Trčim ka šesnaestercu Španije i već vidim sebe kako se radujem. Samo molim boga da Zlatko Vujović prebaci Sančisa i da lopta dođe do mene. Kada je krenula da pada, nisam nijednog trenutka imao dilemu. Njih milion bi šutnulo iz prve. Ja sam zalomio, Vaskez je otišao po burek, a ostalo… Ostalo je istorija“ – seća se Stojković svakog detalja.

https://www.instagram.com/p/CB6R75cDBae/?igshid=ap4vmpe3cvkf

Fudbalski svet je video potez koji će kasnije prepričavati generacije…

„Utakmica protiv Španije na Svetskom prvenstvu 1990. godine zaslužuje posebno mesto u mom spomenaru. Pamtiću je dok sam živ jer su ta dva gola u Veroni obežila čitav moj fudbalski opus. Bilo je mi ili oni. Igralo se po nesnosnoj vrućini, na ispadanje, bez prilike za popravni. To je onaj neopisiv osećaj kada znate da vas gledaju milioni ljudi u vašoj zemlji i da pobedom ulazite u istoriju“

Španci su izjednačili u finišu regularnog toka, a odluka je pala u produžetku…

„Slobodan udarac za nas. Tu je Dejo, tu je Pape… Samo sam rekao ’ostavite meni’. Opet sam je video u golu. To je neverovatan osećaj. Vidite ugao, vidite živi zid, verujete u sebe, ako je dovoljno jaka, ako je brza, ako dobije silaznu putanju, Zubizareti nema spasa. Tako je i bilo. Poveli smo 2:1 i sačuvali prednost do kraja utakmice“.

U četvrtfinalu usledio je duel sa aktuelnim prvakom sveta Argentinom. I Maradonom…

„Posle pola sata ostajemo sa deset igrača. Mislim da je Švajcarac prestrogo isključio Šabanadžovića. I tada se dešava nešto neverovatno. Mi sa igračem manje preuzimamo inicijativu i gospodarimo terenom. To je nepisano fudbalsko pravilo, ekipa koja je u brojčanom deficitu izvlači iz sebe poslednje atome snage i trudi se duplo više od protivnika. Setite se Srbije protiv Gane u Južnoj Africi, igrali su bolje posle isključenja Lukovića, nego dok su bili kompletni. Ređaju se šanse, mogli smo do pobede i u produžecima, i dalje mi nije jasno kako ona lopta koju je Dejo uputio nije završila u mreži“-

Penali…I eliminacija. Zemlja koja je počela da se gasi bila je na pragu velikog uspeha, ali sreća je bila na strani Argentine. Magija je ipak ostala …