KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI BIVŠEG SELEKTORA RADOMIRA ANTIĆA (VIDEO)

U Narodnom pozorištu u Užicu održan je komemorativni skup povodom smrti jednog od najboljih srpskih trenera svih vremena Radomira Antića.

Selektor koji je našu A reprezentaciju u velikom stilu odveo na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku 2010, preminuo je 6. aprila 2020. godine u Madridu, posle kratke bolesti, u 72. godini života.

U prisustvu članova porodice, prijatelja, predstavnika FK Partizan i Fudbalskog saveza Srbije, kao i velikog broja sportskih radnika iz cele zemlje, odata je poslednja pošta čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskom, jugoslovenskom, evropskom i svetskom fudbalu.

U ime svih Užičana koji vole fudbal, od Radomira Antića oprostio se potpredsednik UO FK Sloboda Nemanja Nešić:

„Govoriti o Radomiru Antiću u ime kluba u kome je ponikao, zapravo je priča o decenijama bliskosti, emocija i ljubavi. Njegova veličina nije u tome šta je osvojio, već u tome što je bio veliki u sitnicama koje život znače. U činjenici da je ispred gradske kafane njegov sto uvek bio najpuniji. U tome što je sa pažnjom slušao svoje Užičane i ljude iz okolnih sela kako mu govore kakvu taktiku treba da postavi u Južnoj Africi. Nema čoveka u ovom gradu koji nema selfi sa Radomirom Antićem, a sredinom devedestih u Užicu se sve crvenilo i belilo u bojama Atletika i pretpostavka je da se posle Madrida, za Atletiko najviše navijalo baš ovde pored Đetinje. Radomir je izuzetan primer osobe koja bez obzira na zvezdu na koju se popela, nije zaboravila kamen sa kojeg je ponikla. Kao pouka i kao primer za druge. Njegova odluka da za večnu kuću ne odabere ni Madrid ni Aleju velikana u Beogradu, već groblje u Užicu, više je nego dovoljan razlog da užički fudbalski hram dobije ime po Radomiru Antiću. Od danas pa ubuduće, sve fudbalske bajke ispisujemo na stadionu „Radomir Antić“. Zbog Radomira, zbog Užica, zbog Slobode“.

Posle prikazanog filma o karijeri Radomira Antića, prisutnima se obratio predsednik FK Partizan Milorad Vučelić:

„Kada govorim o Radomiru Antiću, uvek mi je ispred očiju ta predivna slika njegove porodice koju sam imao sreću i zadovoljstvo da upoznam, da vidim njegove divne unuke kako u dresovima Partizana trče po Madridu, tu njihovu ogromnu ljubav prema crno-beloj boji. Antićeva odanost porodici i duh zajedništva kojem je težio, najbolje su došli do izražaja kada je bio na funkciji selektora reprezentacije Srbije, kojoj je vratio kult i podigao je na pijedestal. On je jedan od retkih Partizanovaca koji o Partizanu nikada nijednu ružnu reč nije rekao. Mi smo poslednjih godina imali razne krizne situacije, ali svaka njegova izjava, čak i u najtežim trenucima, bila je puna razumevanja i predstavljala je podstrek za sve u klubu. Umeo je da me pozove telefonom i da mi kaže kako nije to tako loše kako izgleda i uvek mi je davao argumente za taj svoj optimizam. Imao sam privilegiju da zajedno gledamo mnoge utakmice, da ih komentarišemo i analiziramo, nikada neću zaboraviti njegove stručne opaske i način na koji je pristupao najsitnijim fudbalskim detaljima. Sećam se kad mi je rekao da treneri i igrači ne bi smeli posle utakmice da prelaze preko igrališta, da moraju da ga obiđu, jer je to arena za poštovanje. Sve trofeje i priznanja koje je osvojio tokom karijere ostavio je tamo gde je radio, a rešio je da svoje večno prebivalište pronađe u svojoj otadžbini, u svom Užicu. I to dovoljno govori o Radomiru Antiću kao ljudskoj i sportskoj veličini. Hvala mu na svemu što je uradio za Partizan i srpski fudbal. Večna slava neprevaziđenom Radomiru Antiću“.

Ispred Fudbalskog saveza Srbije, poslednjem ispraćaju Radomira Antića prisustvovali su zamenik predsednika Nenad Bjeković i generalni sekretar Jovan Šurbatović:

„Antara je ostavio dubok trag u srpskom fudbalu, ali i kod mene lično“ – kaže za sajt FSS Nenad Bjeković – „Kada sam pre godinu dana čuo tu užasnu vest iz Madrida, osetio sam ogromnu tugu jer sam izgubio bliskog prijatelja. Ljudi to ne znaju, mene i Radomira veže mnogo zajedničkih uspomena iz igračkih i trenerskih dana. Napustio nas je veliki čovek, srpski fudbal je izgubio svog ambasadora u svetu. Za nas je to nenadoknadiv gubitak u ovom trenutku. Veliki ljudi odlaze, iza njih ostaju dela. Antić je ostavio mnogo toga što može da nam posluži kao putokaz u godinama koje dolaze. Od velike je važnosti da učimo na njegovim idejama i da ih u praksi primenjujemo. Jedan je od retkih kome je pošlo za rukom da pomiri partizanovce i zvezdaše, što je u Srbiji jako teško. Jednostavno je bio rođen za to, imao je harizmu i karakter, zato je i dosegao najveće fudbalske visine. Neka mu je večna slava i hvala“ – rekao je Bjeković.

Dok tiho Đetinja šumi… Tako glasi početak refrena pesme koja je izvedena tokom komemoracije na sceni Narodnog pozorišta u Užicu.

Svima koji su poznavali Radomira Antića ostala je praznina u srcu, a Srbija može da bude ponosna da je imala takvog čoveka u inostranstvu, koji se svojom zemljom uvek ponosio. Antić je iza sebe ostavio suprugu Veru, sina Dušana, kćerku Anu, dve unuke i dva unuka.

Fudbalski savez Srbije izražava još jednom iskreno saučešće porodici Antić. Počivajte u miru, dragi Radomire!