Dan koji se pamti, dan kada je Srbija postala prvak Evrope! Prvi dan avgusta 2013. godine ostaje zlatnim slovima upisan u istoriji našeg reprezentativnog fudbala. Srbija je u uzrastu do 19 godina, slavila protiv Francuske, u velikom finalu u Litvaniji, a deset godina kasnije, u gradu fudbalskih legendi, u Ubu, Fudbalski savez Srbije obeležio je veliki jubilej – 10 godina od istorijskog uspeha. U prepunoj sali Doma kulture, uz scenografiju koja je prisutne podsetila na najveće uspehe srpskog reprezentativnog fudbala, osvojene titule prvaka Evrope i sveta, u Litvaniji i Novom Zelandu, bilo je i mnogo dece, budućih šampiona. Fudbalski savez Srbije, ovim povodom, namenio je deci (registrovani igrači, dečaci i devojčice u uzrastu do 19 godina) Kolubarskog okruga 1250 knjiga ‘Evropski i svetski šampion’, štiva koje govori o pobedničkom putu dve sjajne generacije.
Svečanost su svojim prisustvom i pričom koja budu mnogo emocija uveličali ljudi koji su ostavili veliki pečat prilikom osvajanja Evrope i sveta, tadašnji član direktorskog tandema mlađih selekcija Saveza Mitar Mrkela i selektor omladinske reprezentacije koja je postala besmrtna u Litvaniji, Ljubinko Drulović, ali i svedok i učesnik u osvajanju obe titule, kao tim menadžer, onda i u ulozi izveštača sa Novog Zelenda, jedan od koautora knjige, Igor Gačić. Red priče, red aplauza, red slike i filma koji se ne zaboravlja, golovi iz Litvanije i sa Novog Zelanda, uz obraćanje aktera putem video linka, Nemanje Maksimovića i Marka Pavlovskog. Dan i događaj koji svima ostaje u sećanju, a velike zasluge za fantastičnu sliku sa Uba idu na adresu predsednika FS RZS Nebojše Živanovića i naravno, prvog čoveka grada koji doživljava pravi procvat, gradonačelnika Uba Darka Glišića. Ispred Fudbalskog saveza Srbije prisutnima se obratio Nikola Lazetić, direktor mlađih kategorija FSS, a iz prvih redova sve su pratili koordinator mlađih selekcija FSS Igor Matić, odnosno selektori mlađih selekcija FSS, Dušan Đorđević, Radovan Krivokapić, Aleksandar Luković i Jovan Damjanović.
Jedan od tvoraca šampionskog tima, tadašnji zamenik direktora mlađih kategorija FSS Mitar Mrkela, prisetio se detalja koji su na početku ciklusa najavili veliki podvig u Litvaniji.
„Znali smo da u generacijama 94 i 95 imamo mnogo talentovanih momaka, Savo Milošević i ja smo dugo razmišljali kome da ukažemo poverenje na mestu selektora. Izbor je pao na Ljubinka Drulovića i sećam se prvog našeg sastanka na kome smo sva trojica napravili plan i postavili jasne ciljeve. Slagali smo kockice i nikada neću da zaboravim kontrolnu utakmicu protiv Bežanije, na kojoj su sve linije tima funkcionisale besprekorno i tada sam rekao ‘ljudi, ovo miriše na dobro’. Verovali smo u sebe, rušili prepreke u Litvaniji i zasluženo stigli do evropske krune“ – rekao je Mrkela i otkrio zanimljivu priču iz perioda pre Evropskog prvenstva:
„Nisamo imali pravo rešenje na poziciji špica za jedan važan turnir u Izraelu, tadašnji trener Partizana Sale Stanojević nije nam dao Lazara Markovića i Nikolu Ninkovića zbog neke evropske utakmice, ali me je odveo na stranu i šapnuo mi ‘imaš u Teleoptiku jednog malog Mitrovića, trese mreže kao lud, ali nemoj molim te da kažeš Vuku Rašoviću od koga si dobio informaciju’. Pozvali smo Mitra koji je u Izraelu bio najbolji strelac turnira, tada je prvi put ušao u reprezentativne selekcije i nije više ni izlazio. Pogledajte gde je danas“ – ispričao je Mrkela i izazvao salvu aplauza u prepunom Domu kulture u Ubu.
Strateg zlatnih Orlića Ljubinko Drulović zahvalio se svim članovima svog stručnog štaba koji su bili vema važan deo šampionskog mozaika.
„Drago mi je što ovde u Ubu vidim Đorđa Vasića i Gorana Cvetkovića, zajedno smo stvarali ovaj tim i doveli ga do titule evropskog prvaka. Sa ove vremenske distance, tačno deceniju posle velikog uspeha, moramo da budemo ponosni jer je većina tih momaka napravila velike karijere i stekla status standardnog A reprezentativca. Još više nam imponuje podatak da su izrasli u dobre ljude, što je moglo da se nasluti i u Litveniji, gde su od strane domaćina i operativaca UEFA pohvaljeni kao ekipa koja pleni ponašanjem i disciplinom.“
Drulović je takođe otkrio interesantan detalj u vezi sa najboljim strelcem u istoriji srpskog reprezentativnog fudbala:
„Ako me pitate šta je bio ključni momenat našeg pohoda na titulu, reći ću vam da je to suspenzija od četiri utakmice zbog koje Aleksandar Mitrović nije mogao da nastupa za Partizan u evropskom takmičenju“ – našalio se selektor, pa nastavio u ozbiljnijem tonu – „Odazvao se našem pozivu i u Litvaniji vukao ekipu do konačne pobede. Videlo se već tada da ga odlikuje jak karakter, da pleni harizmom i da će biti budućnost srpskog fudbala.“
Uz Mirka Vrbicu i Nebojšu Petrovića, jedan od koautora knjige ‘Svetski i evropski šampion’, Igor Gačić, bio je neposredni svedok oba podviga zlatnih Orlića, i u Litvaniji i na Novom Zelandu.
„Moram da pomenem Milana Kosanovića i Milana Đuričića, dva čoveka koja nisu više među nama, a ostavili su neizbrisiv trag u ove dve reprezentacije kao saradnici dvojice selektora Drulovića i Paunovića. Mnogo je lepih uspomena iz tog perioda, mnogo anegdota. Sećam se polufinalne utakmice protiv Portugala u Litvaniji, izvodili su se penali i poslednji izvođač za baš tim bio je Aleksandar Mitrović. Kada je krenuo ka loptu, držali smo se za glavu na klupi i ponavljali ‘samo da je ne bocne, samo da je ne bocne’. Naravno, Mitar je bocnuo i pogodio.“ – rekao je Gačić i podsetio na antologijski govor Veljka Paunovića uoči finala Svetskog prvenstva na Novom Zelandu.
„Igrači su bili pod utiskom pobede u polufinalu i pričali su u hotelu ima li šta lepše u karijeri jednog sportiste od toga da igra finale Svetskog prvenstva protiv Brazila. Veljko im je rekao da ima, a to je da se pobedi Brazil u finalu Svetskog prvenstva. Govor koji je održao u svlačionici uoči utakmice, zauzima centralno mesto u našoj knjizi i predstavlja model kako jedan selektor treba da motiviše ekipu za utakmicu života.“ – završio je Gačić.
Važno je apostrofirati činjenicu da cilj i namera svih učesnika u izradi ovog kapitalnog dela nije bio samo pisani trag o istorijskim uspesima ove dve selekcije, već i želja da se sa njenim sadržajem upoznaju sva deca u Srbiji (registrovani dečaci i devojčice u uzrastu od 11 do 19 godina, 52.000 dečaka i devojčica) od Subotice do Vranja. I tim povodom istorijski uspeh generacije sjajnih momaka Predraga Rajkovića, Nemanje Maksimovića, Aleksandra Mitrovića, braće Milinković – Savić, Andrije Živkovića, Miloša Veljkovića, Marka Grujića, Marka Pavlovskog i ostalih „zlatnih orlića“ doživeo je svoju promociju, posle FS Beograda https://fss.rs/fss-za-decu-srbije-svetski-i-evropski-sampion-u-rukama-hiljade-decaka-i-devojcica-sa-teritorije-fs-beograda/ i sada u najvećem fudbalskom regionu u Srbiji. Mahalo se zastavama Srbije u prepunoj sali Doma kulture, gutao svaki fragment sa ekrana, potezi naših junaka, a aplauzima pratile priče i anegdote neposrednih aktera.
