Prošlo je pola veka od čuvenog finala Kupa šampiona u kome je Ajaks golom Džonija Repa pobedio Juventus na stadionu Crvene zvezde i treći put u svojoj istoriji osvojio titulu prvaka Evrope. Tim povodom, na terenima SC FSS u Staroj Pazovi gostovala je kadetska ekipa slavnog holandskog kluba i u sklopu jednodnevnog mini-turnira, odmerila snage sa vršnjacima iz Vojvodine, Partizana i Crvene zvezde.
Između dve polufinalne utakmice, učesnike ove divne manifestacije koju su osmislili i organizovali osnivač FK Ajaks iz Beograda Svetozar Čiča i Igor Janković, pozdravili su generalni sekretar FSS Jovan Šurbatović i direktor A reprezentacije Stevan Stojanović.
Naravno, pažnju najtalentovanijih dečaka i publike na tribinama u Staroj Pazovi, najviše je privuklo prisustvo kapitena naše seniorske reprezentacije i prve zvezde Ajaksa, Dušana Tadića.
„Svetozar Čiča je bio veoma blizak sa pokojnim Veliborom Vasovićem, čovekom koji je ispisao istoriju Ajaksa i koji je sa kapitenskom trakom na ruci imao čast da podigne pehar Kupa šampiona 1971. godine. Dve godine kasnije, odigrano je to čuveno finale u Beogradu. Često pogledam na jutjubu snimak utakmice i podsetim se gola koji je Rep postigao već u petom minutu. Fenomenalan je osećaj kada obučeš dres Ajaksa i vidiš onaj bedž sa brojem 4 na rukavu. Odmah su ti u glavi četiri titule evropskog šampiona i još veća želja da i ti ponoviš uspeh slavnih prethodnika.“ – rekao je Tadić za sajt Fudbalskog saveza Srbije i podsetio na još jedan interesantan detalj sa utakmice Ajaks-Juventus:
„Prilikom dodele pehara i medalja, svi igrači Ajaksa su imali na sebi dresove Juventusa. To je danas nezamislivo. Fudbal se mnogo promenio u poslednjih 50 godina. Ali je lepo što su se Zvezda, Partizan i Vojvodina odazvali i uzeli učešće na ovom turniru zajedno sa momcima iz Ajaksa. Možda se neko od njih pokaže i privuče pažnju stručnjaka iz čuvene Ajaksove škole fudbala. Voleo bih da još neki naš igrač zaigra jednog dana u klubu koji je po mom mišljenju među pet najboljih u Evropi. Po svemu: istoriji, tradiciji, stilu igre, načinu rada sa mlađim kateogrijama. Pet godina sam u Ajaksu, o tome sam maštao na početku karijere i zaista mi je čast i privilegija.“
Bliži se Razgrad i jedna od ključnih utakmica Srbije na putu ka završnom turniru Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
„Junski termin je uvek nezgodan i opasan. Završio si napornu sezonu, ali ne smeš previše da se opustiš, moraš da ostaneš u ritmu i da se dobro pripremiš za reprezentativni izazov. Utakmica protiv Bugarske je veoma važna, očekuje nas pre toga i prijateljski susret sa Jordanom u Beču. Svi smo se uželeli novog okupljanja, uskoro krećemo sa treninzima i želja nam je da i posle treće utakmice u kvalifikacijama ostanemo na čelu grupe sa maksimalnim brojem bodova.“
Tadiću imponuje što će neke svoje drugare iz reprezentacije gledati i u finalnim okršajima Lige Evrope i Lige konferencija.
„U sredu igraju Sevilja i Roma, imamo naše momke na obe strane i to je dobro jer ne moram da se izjašnjavam za koga ću navijati. Fiorenitna igra u finalu Lige konferencija i to je lepa prilika da trofej završi u rukama srpskih reprezentativaca. Finale Lige šampiona nudi nam poslasticu u duelu Intera i Mančester sitija. Ovako objektivno, svi bi tipovali na Engleze, pa i ja. Međutim, treba biti oprezan sa prognozama. U jednoj utakmici, nikada ne smeš da potceniš Italijane. Siti je definitivno zaslužio da postane prvak Evrope, ali nikad se ne zna.“ – kaže momak koji je partijama, golovima i ponašanjem u dresu Ajaksa zaslužio mesto u galeriji besmrtnih, rame uz rame sa Johanom Krojfom i Veliborom Vasovićem.
U finalnoj utakmici, Vojvodina je slavila protiv Crvene zvezde sa 2:1, dok je u meču za trece mesto Ajaks pobedio Partizan sa 1:0. Najboljem golmanu turnira, Nikoli Stefanoviću iz Vojvodine, pehar je uručio Stevan Stojanović. Najbolji strelac je Đorđe Ranković iz Crvene zvezde (trofej uručio Svetozar Čiča), dok je Dušan Tadić predao trofej mladom Riku Speksnajderu kao najboljem igraču turnira.
Veliki pehar kapitenu pobedničke ekipe, Ognjenu Piliću iz Vojvodine, predao je Vladimir Petrović Pižon.
