NIKOLA LAZETIĆ, DIREKTOR MLAĐIH SELEKCIJA FSS OTVORENO O FANTASTIČNIM REZULTATIMA U17 I U19 SRBIJE, SELEKTORIMA, GENERACIJAMA KOJE SU BUDUĆNOST NAŠEG FUDBALA, NEOPHODNIM PROMENAMA, UTICAJU STOJKOVIĆA NA RAD SVIH SELEKCIJA

Srbija je prethodnih mesec dana svedok fantastičnih rezultata mlađih selekcija Fudbalskog saveza, a posle fenomenalnog učešća kadetske reprezentacije (U17) na Prvenstvu Evrope u Izraelu i osvojenog 3. mesta (najbolji rezultat u ovom uzrastu u poslednjih 30 godina) i plasmana omladinske selekcije (U19) na Evropsko prvenstvo u Slovačkoj (18. jun – 1.jul), direktor mlađih selekcija FSS Nikola Lazetić u ekskluzivnom razgovoru za Arena sport, izneo je veoma interesantne detalje koji na pravi način pokazuju da su dobra strategija i naporan rad najbolji put do uspeha.

Mnogo toga lepog se dogodilo u minulom periodu kada govorimo o reprezentativnim selekcijama, A timu, ali i o mlađim selekcijama koje prave velike uspehe…Kadeti su blistali u Izraelu, omladinci dominirali u Holandiji i iz praktično najteže kvalifikacione grupe izborili plasman među osam najboljih reprezentacija u Evropi.

-Drago mi je da smo stvarno uspeli da skrenemo pažnju, da su naši momci ostvarili odlične rezultate, da je čitava sportska javnost to prepoznala i videli da Srbija ima lepu budućnost kad je fudbal u pitanju – rekao je Nikola Lazetić u ekskluzivnom razgovoru za Arena sport.- Srbija je uvek bila izvor talenata, svi su nas gledali kao evropske Brazilce, tako su nas nazivali, i ovaj rezultat koji su omladinci napravili u Holandiji, samo je potvrda da se ozbiljno na njih računa. Mnogi klubovi iz inostranstva su to znali pa su kupovali našu najtalentovaniju decu. Sad, evo u ovoj selekciji U19 koja odlazi na Evropsko prvenstvo, imamo već dvojicu igrača koja su potpisali ugovore sa u svetu prestižnim klubovima, Gordić sa Sitijem, Lazetić sa Milanom, a nadam se da će u budućnosti još mnogo igrača iz ove generacije da napravi iskorak u svojim karijerama i ostvare lep razvojni put u najvećim klubovima.

MNOGI SU BILI SKEPTICI, A OSTVARILI SMO REZULTATE ZA RESPEKT

Srbija praktično posti od 2015. godine kada smo sa U20 ostvarili vanvremenski uspeh i bili prvaci sveta…
-Do sada ostvareni rezultati kadeta i omladinaca, a ja sam u Savezu godinu i po dana, stvarno su za respekt. Videli ste i sami da od 2015. mi bukvalno ni jedan bod nismo osvojili, nismo prošli grupnu fazu na šampionatima U17 ili U19 ili se nismo ni kvalifikovali. Bilo je dosta problema kada sam dolazio, čekao me je veliki teret i mnogi su bili skeptici, sumnjali da možemo biti uspešni.  Moram da kažem da sam verovao i baš zato sam želeo da se nešto napravi, da se pokaže da uvek može jer mi stvarno imamo veoma talentovanu decu, samo je pitanje kako se sa njima radi i kako želimo da organizujemo određene stvari.
A prva stvar koju smo Igor Matić i ja, kad smo preuzeli brigu o mlađim kategorijama, hteli da uradimo jeste da podignime kvalitet Omladinske i Kadetske lige Srbije. Promenili smo jako puno pravila i javnost verovatno to ne zna, ali to su bile stvari koje su direktno uticale da prvenstvo bude regularno, da bude zanimljivo i da bude praktično do poslednjeg kola neizvesno. Kada sam došao, primetio sam da su u protokolima mečeva angažovane sudije iz grada u kojima se igraju utakmice kadetske i omladinske lige, sve zbog toga kako se ne bi plaćali troškovi njihovog putovanja. Dešavalo se primera radi da Radničkom iz Niša sudi arbitar iz Niša, klubu iz Novog Sada, sudija iz tog grada i tako dalje.  Za mene je to bio sukob interesa i smatrao sam da nema potrebe da deci sude arbitri iz njihovog grada, jer možda među tom decom sudije imaju i neke rođake, prijatelje, naravno bez namere da upiremo prstom u bilo koga. Doneli smo zato odluku da Fudbalski savez plaća troškove sudijama, da oslobodimo klubove  tih obaveza, ali da učinimo da sudija sad može da putuje i po trista kilometara i deli pravdu na čestit, ispravan i pošten način. Takođe,  nikada ranije utakmice ovih liga nisu bile snimane i mi smo, kao Fudbalski savez, angažovali jednu firmu koja ima svoje kamermane da snimaju svaku utakmicu od prvog do poslednjeg minuta. Želimo jednostavno sve da imamo u arhivi, ali i da svima pružimo mogućnost žalbe ili primedbe ako se dogodi neki sporni detalj. Sa ova dva segmenta uticali smo da kvalitet bude prisutan, da kvalitet igrača izađe na površinu, da osnov svega bude jedan zdrav razum  i da niko više ne razmišlja o tome da li je sudija ovaj ili onaj, da li je neko nešto (ne)sporno uradio a da nema dokumentovano kroz video zapis… Tako da su to bili prvi koraci da se podigne nivo liga mlađih kategorija.

PROMENILI SMO NEKA PRAVILA ZA BOLJE SUTRA NAŠE DECE

Ispalo je da do tih promena deca najviše trpe, da ne mogu da se razvijaju na pravi način, da možda do dresa reprezentacije ne mogu da dođu svi oni koji to zaslužuju…

-Apsolutno je tako i svi smo svedoci da ovi rezultati nisu došli tek tako, stvarno se uradilo dosta toga i ima još mnogo stvari koji želimo da uradimo. Mi smo sada pokrenuli na Omladinskoj komisiji FSS, u kojoj sam direktno ja odgovoran, stvar da ograničimo broj licenciranih igrača u omladincima i kadetima. Zašto? Pa sada klub koji ima dosta para, on  pokupuje svu talentovanu decu  u Srbiji i onda negde „zarobi“ 25, 30, 40 talentovanih dečaka. Jedanaest može da igra, ostali su negde na čekanju a samim tim se oslabe i druge ekipe. Mi smatramo da je najbolje da bude licencirano 22 – 23 igrača i tada će se videti sposobnost sportskoh trenera i direktora u mlađim kategorijama da odaberu 22 igrača, a ostali „prekobrojni“ će tražiti druge klubove  kako bi se afirmisali. Pa sada u klubovima koji imaju najviše igrača, najmanje je možda onih koji su upravo iz tih sredina. Igraju, primera radi, u Zvezdi ili Partizanu, a dolaze sa istoka ili zapada Srbije. Malo, zaista malo, ima igrača koji su se formirali u platežno moćnim klubovima od prvog dana. Tako da na spisku imamo igrača iz Zvezde ili Partizana, ali njegovo mesto rođenja je Vojvodina ili tamo negde jug Srbije. Tako se i događa da na turniru regiona Beograd najčešće osvaja prvo mesto sa decom koja su šest meseci pre toga došli sa istoka ili zapada…Roditelji jednostavno vode dete u bolji klub, Zvezdu, Partizan, Čukarički ili Vojvodinu, čim se ukaže prilika.

Pričamo o osetljivim godištima, kada se igrači razvijaju, a večito pitanje glasi, kada je pravo vreme da neko dete pokuca na vrata prvog tima…

-Kada se kroz utakmice u omladinskom uzrastu nametne za poverenje, trener je taj koji treba da proceni da li on može da odgovori obavezama u seniorskom fudbalu. Nekad sve može biti prevelik zalogaj za igrača koji je dominantan u omladinskoj selekciji, ali fizički nije još dovoljno sazreo da se odmah gurne u vatru seniorskog fudbala. Neka deca koja kasnije fizički nadođu, a mi uglavnom procenimo i smatramo da će veću karijeru da ostvari ono dete koje fizički u mlađem uzrastu zaostaje, ali poseduje nenormalno visok stepen fudbalske inteligencije, brzo razmišlja, donosi odluke na pravi način. Znamo da kad fizički ojača, da će biti pravi igrač. Nekada je bilo što je jači to bolje, ali pogledajte danas igrače, izgledaju kao strune. Danas je sve totalno drugačije u odnosu na moje vreme. Pa nekada su bekobi bili klasični, ja kažem do kofe koja je nekada stajala na sredini terena, a od kofe su bila krila. Toga više nema. Današnji bekovi su u stvari krilni igrači, videli ste na primer kako je Dragan Stojković u Portugalu maestralno postavio igru, igru u kojoj praktično nemamo desnog beka, a on je stavio Živkovića kome je dao određene zahteve još na kontra nozi. I mi smo tu utakmicu dobili na spektakularan način. Sve se promenilo, deca su se promenila, sada su malo više razmažena i mi moramo da imamo drugačiji pristup sa njima. Nekad kad ti nešto kaže trener ili sportski direktor, kao meni nekad Vojkan Melić,Toma Milićević ili Pižon Petrović, to je bila katastrofa da legende imaju zamerke na tvoje ponašanje ili igru. Danas mi moramo da vodimo računa kako toj deci da se obratimo, ali da opet budemo strogi kako bi im ukazali na eventualne greške. Deca danas rastu u totalno drugačijem okruženju, sve im je dostupno. I moramo na drugačiji način da im priđemo i da ih edukujemo kako bi došli do ovakvih rezultata koje postižemo. Sve je to mukotrpan rad.

HVALA IGORU MATIĆU NA SVEMU ŠTO JE DO SADA URADIO

Koliko je u svemu ovome važna uloga Igora Matića, koordinatora mlađih selekcija…
-Kao neko ko je bio u Čukaričkom, a svi znamo koliko je taj klub dao omladinaca, neko ko je bio na čelu omladinske škole, strahovito je pomogao sa svojim idejama i zalaganjem. Igor mi je najviše pomogao, ne samo meni, nego celom sistemu. Pošten, častan, čestit dečko koji je doneo jedno dragoceno iskustvo, jer je pet godina bio direktor mlađih kategorija Čukaričkog. Meni je takva osoba bila neophodna, mislio sam da je nemoguća misija da on dođe, ali želeo je neku promenu, neki iskorak u karijeri. Dugo je bio igrač, kapiten Čukaričkog, tamo je završio karijeru, imao je fantastičan odnos sa gospodinom Galetom. Kada sam ga pozvao, doneo je brzo odluku i stvarno sarađujemo fenomenalno. On mi je tu bukvalno u pola dana i u pola noći za savet, za neku preporuku, za dogovor. Hvala mu na svemu što je do sada uradio.

U ŽIVOTU NISAM VIDEO TAKVU HEMIJU KAO KOD KRIVOKAPIĆEVIH KADETA

Mnogo puta u nekim ranijim izjavama apostrofirali ste atmosferu kao veoma važan segment za put do uspeha i dobrog rezultata. I to ste govorili tokom Prvenstva Evrope u Izraelu za kadete.
-To što sam doživeo za ovih godinu i po dana, a nadam se da je tek početak, neverovatno je iskustvo. I hvala ovim momcima za sve što su do sada pokazali i kod nas izazvali emocije koje prepoznaju jednu vrstu velike posvećenosti, vaspitanja, odanosti dresu koji nose. Sada govorim o kadetskoj reprezentaciji koJu vodi selektor Radovan Krivokapić. Verujte mi, ja nisam video, a dugo sam u fudbalu, takvu hemiju među igračima, ni jedan jedini problem nije postojao u komunikaciji, toliko su bili druželjubivi između sebe, fleksibilni, uvek jedan za drugoga na terenu i van njega, disali su svi kao jedan. Već smo doneli odluku da sa Krivokapićem potpišemo novi ugovor, jer je po svemu prikazanom to zaslužio. On je tako dugo i temeljno pripremao ovu generaciju igrača koja nas je sve oduševila. Znao je da Francuska, Holandija, Nemačka, Portugal…imaju možda taj kvalitet više od nas u smislu da su fizički jači i da njihova deca dolaze iz kvalitetnijih liga, ali išao je na tu kartu zajedništva da smo mi Srbi jedan narod koji ne priznaje da je neko bolji od nas. I neverovatno kako ih je motivisao, uvek na drugačiji način. Momci očekuju sastanak pod nabojem i pritiskom da treba da se priča o ne znam čemu, da zemlja gori i da moramo da pobedimo, jer u suprotnom sve se raspada, a on im umesto neke utakmice koju očekuju da će videti, pruži motivacioni govor ili neki kratki film sa jasnom porukom, gde oni puštaju suzu, izlaze krvavih očiju sa sastanka i jedva čekaju da izađu na teren i svoju emociju prenesu na travu. Zato i jesu otišli taleko daleko, iza sebe su ostavili ozbiljne slekcije, pokazali da su budućnost našeg fudbala. Mi smo u Izraelu izdominirali,  pokazali kako se igra za Srbiju. Oni su slavili na kraju dostojanstveno, svi su kao jedan pevali himnu, u hotelu su svi u isto vreme silazili na ručak, ustajali, išli na spavanje, vraćali se, to je jedna grupa koja me je kupila za ceo život. To je generacija koja će sa Radovanom Krivokapićem u budućnosti da pravi ozbiljne rezultate.

SELEKTOR JE TAJ KOJI IMA APSOLUTNO PRAVO I MOĆ ODLUČIVANJA

Da li za reprezentaciju uvek igraju najbolji, odnosno koliko je vaš uticaj u komunikaciji sa selektorima…

-Tu uvek mora da se pravi balans, kada kažemo najbolji da igraju, onda se misli igrački najbolji, ali i najbolji za grupu. Primera radi selekcija U17 imala je nekoliko igrača koji su svojim kvalitetom zaslužili da se nađu na EP u Izraelu, a na selektoru je bilo da izabere 18 najboljih. Onih koji će odigrati tri meča sigurno, možda i pet, šest utakmica na turniru. Selektor je morao da pokrije praktično sve pozicije sa dva igrača, da razmišlja o umoru, kartonima, Jako težak i zahtevan posao. Zato smo se trudili da svako radi svoj posao, zato je selektor taj koji je imao apsolutno pravo i moć odlučivanja. A naravno da se konsultuje sa mnom i Igorom, pričamo o svemu, ali posle svakog sastanka kažem mu: Krivi, brate, preseci, ti si selektor. Nemoj da te boli glava, da ti moje ili bilo čije mišljenje u okruženju utiče na izbor. On je tak koji ima viziju kako želi da mu igra i izgleda ekipa. Moje je da mu napravim dobar ambijent, da niko ne sme da vrši pritisak na njega, da on sa svojim saradnicima donosi odluke važne za tim.

Videli smo video kada kapiten Stanković drži govor i motiviše grupu…

-Moram da kažem, kada ste pomenuli malog Stankovića, da je on kapiten te generacije, i da je on takav lider da ni njegov otac Dejan nije bio u tom segmentu bolji, čovek sa kojim sam ja odrastao, igrao… Aleksandar je fenomenalan dečko, jedno vaspitano, kulturno dete i takav lider da ga cela grupa prati. Daću vam jedan podatak, Stanković je taj koji izvodi sve penale, igrač koji ima fantastičan prekid, mnogo golova smo dali posle njegovih slobodnih udaraca i upotrebljivih lopti. I on je u jednom trenutku odlučio da da malom Miloševiću da izvodi penale. I Jovan je postao najbolji strelac Evrope sa pet golova, dva postignuta sa bele tečke. To vam govori kakva su oni grupa i kakav je kapiten i kakvi su oni momci.

NE TREBA DA SE IZDVAJA NIJEDNA SELEKCIJA, ALI GENERACIJA 2003/04 JE ZAISTA NEŠTO POSEBNO

Vratimo se na omladince i njihov uspeh koji nije konačan, jer pred nama je Prvenstvo Evrope u Slovačkoj (18. jun – 1. jul) i uvodni mečevi sa Izraelom, Engleskom i Austrijom.

-Kada vidite ko sve nije izborio plasman na Evropsko prvenstvo u Slovačkoj, jedna Španija, Nemačka, Portugal, Hrvatska…onda je jasno koliko je uspeh biti među osam najboljih u Evropi. Neće me niko pogrešno shvatiti, jer ne treba nijednu selekciju izdvajati, ali od prvog dana sam smatrao da je generacija 2003/04. nešto zaista posebno. Imamo toliko talentovanih igrača, fantastičnih. Koje god ime da pomenemo ne bi bilo pošteno. Sve su to u svom uzrastu top igrači, generacija pred kojom je sada ozbiljno iskušenje. Da li imaju ono u šta ja verujem da imaju, srce, želju, volju, da li su grupa. Ja verujem u njih. Pokazali su sve gore navedeno već u Holandiji, na terenu zemlje koja važi za najvećeg rasadnika dobrih igrača na svetu. Pobediti Holandiju, Norvešku, nadigrati Ukrajinu, to mogu samo igrači koji imaju kvalitet, snagu i srce. Momci su spremni da nas sve obraduju i u Slovačkoj. Moram da kažem još nešto. Mi smo toliko dominantni u regionu, ne samo omladinci, nego i kadeti, da već godinu i po dana nismo izgubili od Hrvatske, Slovenije, Bosne, Crne Gore, Slovenije, Severne Makedonije, Rumunije, Bugarske…Naprotiv, imamo fantastičan skor. I to je za pohvalu, ta dominacija koju pokazujemo.

PROBLEM MLADE REPREZENTACIJE MALO DUBLJI, SUPERLIGA DA BUDA RAZVOJNA

Jedina selekcija koja nije ostvarila cilj je mlada reprezentacija ((U21)…
-Apsolutno ste u pravu. I kao što sam do sada pričao i negde hvalio sve te momke i nas sve u savezu, moram da preuzmem odgovornost za loše rezultate mlade reprezentacije. Međutim, mislim da je problem mlade selekcije malo dublji i da je to nešto što moramo u bliskoj budućnosti da rešimo. Reći ću vam šta me muči i šta je ono zbog čega smatram da mi, ako sve ostane kao što je do sada, nećemo  u budućnsti moći da pravimo tako dobre rezultate sa ovim uzrastom. Trenutno u Srbiji postoji jedno pravilo, da mora bonus igrač da počne i da završi utakmicu u našem najelitnijem takmičenju.  I sad onako gledajući površinski kažemo, aha to je super, time promovišemo mlade igrače. I Savez je stvarno uradio to što je trebalo, da negde podstakne te klubove da daju šansu mladim igračima. Deluje sa strane da  svake subote 16 igrača u Srbiji, u ligi sa  16 klubova, počne i završi utakmicu sa jednim bonus igračem. I onda kažemo da imamo 16 najtalentovanijih igrača koji igraju ali je pitanje da li su tih 16 igrača stvarno najtalentovaniji?  Imamo situaciju de Zvezda, Partizan, Vojvodina, Čukarički… imaju veliki broj talentovanih igrača, ali samo je jedan bonus.  Zvezda, primera radi, ima bonus igrače Stanića, Erakovića, Motiku, Đurića, Lekovića, Stankovića… mi, mislim na Srbiju, imamo toliko talentovanih igrača koji su suvo zlato i koji su u ili pri prvom timu i svi negde očekuju da budu taj jedan bonus. U tom čekanju mnogi se izgube. Bez minuta nema ni napretka.  I što je najveći paradoks, mi imamo sada situaciju da prvog juna bonus igrač Super lige je 2001. godište a a igrač mlade reprezentacije od prvog juna je 2002. i mlađe!? Dakle, to reprezentaciji ništa ne znači. U redu je da taj mladi igrač nastupa u Superligi, da pronađe vremenom svoj put negde u inostranstvu,  ali mi moramo da gledamo i interes mlade reprezentacije koja negde predstavlja Srbiju i budućnost našeg fudbala. Mi moramo da se odlučimo da Superliga bude razvojna liga, ako je razvojna liga onda da onda imamo tu 2 ili čak 3 bonusa,  gde će sva ta talentovana deca igrati.  Onda možemo da očekujemo da pravimo rezultate sa mladom reprezentacijom. Ovako ćemo imati situaciju da gledamo meč sa Francuskom za koju igraju igrači iz Real Madrida ili Milana, a za nas igrači koji su na klupama u svojim klubovima. Imamo tu mnogo dilema i prostora za razgovor, ali moramo pronaći najbolje rešenje za Srbiju.

USPEH STOJKOVIĆA I A TIMA „ZARAZIO“ I MLAĐE SELEKCIJE

Na kraju nekoliko reči o A timu, lokomotivi Saveza. Dragan Stojković pravi fantastičan posao, koliko sve to utiče na vas u mlađim kategorijama?

-Nije tajna, uticaj je ogroman. Ja kao direktor mlađih selekcija  jako često odem i razgovaram sa direktorom A reprezentacije Stevanom Stojanovićem i sa selektorom Draganom Stojkovićem kada je u Srbiji. I tu smirenost, to iskustvo koje on ima i koje širi na sve nas to je nešto neverovatno. Ja sam impulsivan i hoću sve odmah da rešim, iznerviram se kad se desi nešto što smatram da nije u granicama normalnog i sportskog.  Odem kod njega i sa njim porazgovaram, umiri me i rekao bih, nauči me da donesem pravilnu, ispravnu i zdravu odluku. Reultat koji je on napravio nije slučajan, on je neko ko ima neverovatnu harizmu, neko ko širi  optimizam. Uvek je bio lider, veliki je šampion, uspeo je to da prenese na momke iz reprezentacije, a svi oni zajedno su to uspeli da prenesu na nas koji radimo sa mlađim selekcijama – rekao je direktor Nikola Lazetić.