NAJBOLJI TRENER | ZLATNA LOPTA 2019. SINIŠI MIHAJLOVIĆU (VIDEO)

On u sebi ima DNK pobednika. Jedan je od retkih stručnjaka koji već godinama sa uspehom radi u Seriji A, a nije Italijan. Prošle sezone je u Bolonji nemoguće učinio mogućim. Nikome nije bilo jasno kako jedna prežaljena ekipa, odjednom puca od samopouzdanja, zrači identitetom i pleni dostojanstvom. Odgovore su našli na srpskom jeziku. Klub koji je bio na ivici ambisa sačuvao je ispadanja u niži rang i doveo ga na prag Lige Evrope. I pazite. Dovoljno da mu Bolonja ukaže novo poverenje i pokloni mu srce u još jednoj, ovoga puta njegovoj najvažnijoj borbi. Pobediće, jer to je on, kako sam reče: „Rođeni ratnik iz zemlje u kojoj niste čvrsti zato što želite, već zato što morate da preživite.“ Dobitnik Zlatne lopte FSS za 2019. godinu Siniša Mihajlović.

Borio se Siniša Mihajlović da ne pusti suzu kada je izašao na veliku scenu Narodnog pozorišta. Šef struke Bolonje dobio je na proslavi 100 godina Fudbalskog saveza Srbije Zlatnu loptu za najboljeg trenera Srbije u 2019. godini, jer je izveo pravo čudo kada je preuzeo Bolonju, posrnuli italijanski tim, na ivici ispadanja iz Serije A. Žestok aplauz, stojeće ovacije, dobio je Mihajlović kada je izašao da dobije nagradu. Naravno, nije to bio samo aplauz za tu pobedu na terenu, već i za onu pobedu koju je Siniša odneo u poslednjih nekoliko meseci van terena, u bolnici u Bolonji.

I to je ganulo Mihajlovića…

„Obećao sam da neću da plačem…Ali, hvala vam od srca. Hteo bih sve da vas pozdravim i da izrazim veliku zahvalnost za ovu, kako da kažem, premiju, ovu počast, jer biti najbolji trener Srbije i biti izabran od svojih ljudi, od Srba, za mene nema veću važnost, to  je za mene najveće priznanje koje sam mogao da dobijem“, rekao je emotivni Mihajlović.

Mihajlović nije spremio govor, već je pričao „iz glave“, sa primetnim emocijama u glasu.

„Hvala Fudbalskom savezu i čestitam 100 godina postojanja. Hvala i svim onim ljudima koji su mi pokazali ljubav u momentima kada sam četiri-pet meseci bio u bolnici, od sportskih radnika, saigrača, prijatelja, političara, da ne nabrajam dalje. Sigurno da su mi dali veliku snagu. Bez vas bi bilo mnogo teže u ovoj mojoj borbi“, rekao je Miha, a onda dodao.

„Ovo je za mene velika stvar, jer, kao što znate, 30 godina živim i radim u Italiji, ali bio sam i ostao Srbin. Nadam se da vas nisam razočarao i da sam dobro predstavljao Srbiju sa svim mojim vrlinama i manama, na najbolji način“.

Mihajlović je nabrajao i sve prijatelje i legende koje su došle na proslavu, a onda je pozdravio svog kuma i nekadašnjeg saigrača Dejana Stankovića.

„Hteo bih, iako to nema nikakve veze sa ovim događajem, da čestitam mom bratu i kumu što je postao trener Zvezde, to je velika stvar. Ja ću biti uvek uz tebe, znaš koliko te volim. Ne znam da li sam zaboravio nešto, mnogo starih prijatelja je ovde…Dukica (Dušan Tadić)…Kad si počeo da igraš za reprezentaciju? A? Ha, ha, nadam se i ubeđen sam da ćemo uspeti da se kvalifikujemo, sa igračima kao što je Dukica i ostali, imamo šanse“, govorio je Mihajlović.

On je na kraju svima poželeo i srećnu Novu godinu i Božićne praznike, a onda istakao:

„Hvala, ovo je za mene najlepše priznanje. Ova nagrada to i što sam bio selektor Srbije, uz ono osvajanje Kupa šampiona su mi najlepše stvari u karijeri“.

Zlatnu loptu FSS Siniši Mihajloviću uručio je Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije.