COVID 19 I MESEC DANA TIŠINE | NAJDUŽI PERIOD BEZ FUDBALA S KOJIM SE SVET SUOČIO

Fudbal čak ni svetski ratovi nisu uspeli da zaustave u meri u kojoj je to uspela pandemija koronavirusa – stoji u uvodu interesantnog teksta koji je objavio jedini dnevni sportski list u Srbiji, Sportski žurnal.

Čekajući da se lopta ponovo zakotrlja i fudbal vrati na terene širom Evrope i sveta, zahvaljujući ovom zanimljivom istraživačko-analitičkom tekstu, koji prenosimo u celosti, vraćamo vreme i podsećamo se na trenutke kada je lopta morala da stane…

Tokom Prvog svetskog rata prvenstva su u Evropi igrali Škoti, Austrijanci, Mađari, Holanđani, Finci i Švajcarci. U Južnoj Americi ne samo da su nastavili da igraju državna prvenstva, već su 1916. pokrenuli i šampionat kontineta, Kopa Amerika.

Posle Velikog rata (1914-18) fudbal se naselio u svaki kutak planete, a posledica je bilo širenje profesionalizma. Do Drugog svetskog rata u Evropi i Južnoj Americi su fudbaleri već toliko dobro zarađivali od fudbala da najbolji nisu mogli da učestvuju na Olimpijskim igrama. Da bi mogli da se odmere, okupili su se 1930. u Urugvaju na prvom Svetskom prvenstvu.

Kad su 1939. topovi opet zagrmeli i objavili početak Drugog svetskog rata, lopta je morala da smanji obim, ali je uspela da se provuče kroz mnoge zamke. Englezi su 1939. prekinuli prvenstvo, za njima i mnoge druge zemlje, ali u velikom broju zemalja prvenstva su igrana kao da se ništa ne događa.

Španci nisu igrali ligu tokom građanskog rata 1937-39, a zatim su nastavili bez prekida sve do epidemije koronavirusa.

Italijani su Seriju A zaustavili 1944. godine kad su se savezničke trupe iskrcale na Siciliju. Fudbalu su se vratili već 1945.

U Nemačkoj je tokom Drugog svetskog rata fudbal zaustavljen tek 1944. Pauza je potrajala tri godine. Istovremeno je igrala i reprezentacija Nemačke. Jednu od utakmica je 1942. godine odigrala u Zagrebu protiv selekcije Nezavisne države Hrvatske.

Od fudbala nisu odustajali ni u Francuskoj, Mađarskoj, Portugalu, Danskoj, Farskim Ostrvima, Islandu…

Igran je i u Srbiji. Sve do 1944. su igrana su gradska prvenstva, a često i humanitarne utakmice. U Beogradu su na Uskrs 1943. godine originalni „večiti“ rivali BSK i SK (Jugoslavija) igrali pred 15.000 gledalaca. Novcem od prodatih ulaznica kupljeni su hrana i lekovi za zarobljenike u nemačkim logorima.

Ulaskom u rat, Nemačka je odustala od kandidature za organizaciju Prvenstva sveta 1942, koju je zatražila šest godina ranije, na Kongresu FIFA održanom 1936. u Berlinu.  Brazil je pokušao da iskoristi priliku i podneo je kandidaturu za SP 1942.

FIFA je, ipak, odustala od organizacije svetskog šampionata tokom rata i nije izabrala domaćina turnira. Zahvalnost Brazilu je iskazana tako što mu je dodeljen prvi Mondijal 1950, prvi posle rata. Južnoamerikance rat nije sprečio da održe četiri kotninentalna šampionata (1939, 1941, 1942, 1945), a redovno su igrana i državna prvenstva.

Odolevala je i Evropa, a važno je apostrofirati da je prethodnih mesec dana, najduži period bez fudbala s kojim se svet suočio otkako je fudbal prešao Lamanš. U Evropi baklju još drži samo Belorusija.

Prekinuto u Mađarskoj i Jugoslaviji

Posle Drugog svetskog rata u Evropi su dva nacionalna prvenstva prekinuta zbog oružanih sukoba.

Invazija Sovjetskog Saveza na Mađarsku u jesen 1956. uslovila je prekid fudbalske sezone. Prvenstvo je prekinuto u ranoj fazi, pa Vašaš, koji je posle jedanaest kola bio prvi, nije dobio tutulu.

Agresija NATO-pakta 24. marta 1999. i proglašenje ratnog stanja, prekinula je prvenstvo Jugoslavije posle 22. kola. Agresija je trajala skoro tri meseca, okončana je 10. juna i kako više nije bilo vremena da se prvenstvo privede kraju, za konačno je proglašeno zatečeno stanje i titula je pripala Partizanu, do prekida prvoplasiranom timu lige.