СТОЈКОВИЋ: „УЛИЦА У БЕОГРАДУ НОСИЋЕ ИМЕ ПО ИВИЦИ ОСИМУ”

Пре поласка у Народно позориште на комеморацију поводом смрти Ивице Осима, делегација Фудбалског савеза Србије, коју чине заменик председника Ненад Бјековић и селектор „А” тима Драган Стојковић, посетила је нашу амбасаду у Сарајеву и задржала се у краћем и пријатном разговору са амбасадором Републике Србије у Босни и Херцеговини Александром Ђорђевићем.

Током овог разговора, Стојковић је открио једну дивну информацију која ће обрадовати све искрене поклонике фудбала на простору целог региона:

„Уочи пута за Сарајево, имао сам разговор са челним људима Града Београда и готово је извесно да ће једна од улица у нашој престоници добити име по легендарном Ивици Осиму. Он је то апсолутно заслужио и много ми је драго што ће се Београд и Србија једном дивном човеку и фантастичном фудбалском стручњаку одужити на адекватан начин. Само да будемо стрпљиви, познато је да мора да прође три године од смрти да би се ушло у процедуру око имена улице” – рекао је Стојковић и још једном евоцирао успомене на човека са којим је имао феноменалан однос у репрезентацији Југославије:

„Један тужан моменат за све нас који смо волели Ивицу Осима. Био је веома шармантна особа, човек који је пленио знањем, ставом и харизмом. Неко ко је заиста задужио фудбал у бившој земљи и оставио дубок траг у иностранству. Не памтим његову играчку каријеру, био сам исувише мали, али кажу да је имао надимак Штраус с Грбавице, то не добија свако. Његова тренерска каријера је била импресивна, остаће ми заувек урезано у сећању све оно што нам је показивао на тренинзима и начин на који је радио са нама у репрезентацији. Наравно, моменти са Мундијала у Италији 1990. године су нешто специјално. Такође и квалификациони пут до тог шампионата на коме смо једну Француску оставили иза себе, довољно говори о подвигу и стилу игре под палицом Ивице Осима. Људима који нису рођени на овим нашим просторима, Швабине мисли и идеје биле су неразумљиве. Био је врло интелигентан, свака његова реченица имала је неки шири смисао, није се служио флоскулама и увек је слао јасну поруку шта жели и шта му је намера. То смо само ми Балканци умели да разумемо на прави начин. Осим је био космополита, лепо се осећао и у Загребу и у Београду и у Скопљу… Љубљани, Титограду, Новом Саду, Приштини… И свуда су га волели. Укратко речено, био је Југословен. Доћи у Сарајево и одати му последњу пошту, најмање је што можемо да учинимо за једног таквог човека отвореног срца. Швабо је тo заслужио својом појавом, ликом и делом” – закључио је Стојковић.