Драган ЏАЈИЋ
Легендарни играч, затим и фунционер.Званично најбољи српски фудбалер 20. века, освајач бројних титула и признања. Драган Џајић је рођен у Убу 30. маја 1946. године. У Црвену звезду је дошао као петнаестогодишњак, после маестрално одиграног јуниорског турнира у Ваљеву. Требало му је само шест месеци да заслужи позив у сениорски тим, дебитовао је 8. јуна 1963. године против подгоричке Будућности.
Драган Џајић је најтрофејнија личност у историји Црвене звезде. Као играч, директор и председник освојио је 31 званичан трофеј: 16 шампионских титула, 12 купова, Куп шампиона, Интерконтинентални куп и Средњоевропски куп.
Био је играч највећег светског кова. Прву титулу у црвено-белом дресу освојио је 1964. године, а остаће упамћен и као предводник генерације која је прва у историји забележила хет-трик у тадашњој лиги Југославије (1968, 1969, 1970). Петом титулом првака окитио се 1973, а четири пута је подизао пехар намењен освајачу националног купа.
После одласка из најтрофејнијег српског клуба, уписао је и две године иностране каријере у француском прволигашу Бастији, за коју је одиграо 80 мечева. Уследио је повратак међу црвено-беле за које је играо све до опроштајне утакмице 28. маја 1978. године у Мостару. Статистика каже да је забележио рекордних 590 мечева у Звездином дресу и постигао 287 голова. Поставио је низ клупских рекорда који ће тешко бити надмашени.
Дрес Југославије Џајић је облачио 85 пута уз 23 гола, држао је од 11. октобра 1972. рекорд по броју утакмица за Плаве све до октобра 2004. године. Дебитовао је 17. јуна 1964. против Румуније, а опростио се од националне селекције 16. септембра 1979. у мечу са Аргентином.
Играо је на Европским првенствима 1968. у Италији кад је стигао до финала и у Југославији 1976. године. Био је учесник Мондијала 1974. у Немачкој. Четири пута је играо за селекцију Европе (Лисабон 1970, Москва 1972, Хамбург и Базел 1973) два пута за тим света (Рио 1968. и Париз 1969).
УЕФА је за прославу 50 година постојања бирала идеални тим 20. века и у конкуренцији 50 фудбалера био је и Драган Џајић.
После изузетне играчке каријере Џајић је 1979. године постао технички директор Црвене звезде. Формирао је тим који је 1991. постао првак Европе и света, тако је исписана најлепша страница у историји Црвене звезде. Осим места техничког директора, Џајић је од 1998. године, обављао у два мандата (1998-2004, 2012-2014) и функцију председника клуба. Као директор и председник Црвене звезде освојио је 11 првенстава, осам купова, Куп шампиона и Интерконтинентални куп.
У децембру 2014. године, одлуком Скупштине Црвене звезде, Џајић је изабран за почасног председника Црвене звезде. Од 14. марта 2023. године налази се на функцији председника Фудбалског савеза Србије.
Бранко РАДУЈКО
Рођен је у Книну 1974. године. Дипломирао 1998. године на Правном факултету Универзитета у Подгорици.
Звање мастер менаџмента стекао је 2013. године на Факултету за економију, финансије и администрацију у Београду.
До именовања за генералног секретара ФСС, одлуком Извршног одбора ФСС 13. септембра 2024. године, од 2021. године обављао је посао директора Управе царина у оквиру Министарству финансија Републике Србије.
Пре тога, од 2012. до 2021. године радио је у компанији НИС Газпромнефт, у оквиру једне од највећих енергетских компанија на свету Газпром, као извршни директор за малопродају односно директор за Адриатик регију.
Као генерални директор компаније Телеком Србија од 2008. до 2012. године, предводио је процес трансформације компаније и са својим тимом покренуо ИП телевизију и развој мултимедијалних услуга са фокусом на креирање спортских садржаја и програма.
Са ФСС и Заједницом прволигаша током 2011. и 2012. године обнавља и унапређује стратешку сарадњу у циљу унапређења фудбалске инфраструктуре и стварању услова за одигравање утакмица у маркетиншки атрактивним вечерњим терминима уз нову димензију праћења и преноса домаћих фудбалских такмичења на већем броју канала и значајан раст прихода од телевизијских права за све клубове.
Поред подршке спортским клубовима и националним савезима кроз спонзорске и пословне пројекте, од 2010. године учествовао је у руковођењу и органима управљања Фудбалског клуба Црвена звезда, Фудбалског клуба Графичар и Атлетског савеза Србије.
Пре корпоративне пословне каријере, радио је у владином и невладином сектору односно на самом почетку каријере у угледној београдској адвокатској канцеларији.
Говори енглески и руски језик.
Живи у Београду са супругом Александром и синовима Стефаном и Алексом.
