РОБЕРТО РОЗЕТИ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА САЈТ ФСС | ВАР ОЧИСТИО ФУДБАЛ ОД ВЕЛИКИХ СУДИЈСКИХ ГРЕШАКА, МАРАДОНА И СТОЈКОВИЋ ИСПИСАЛИ ИСТОРИЈУ, СРБИЈА ИМА ФЕНОМЕНАЛНУ ЕКИПУ, ВАША ЗЕМЉА ПЛОДНО ТЛО ЗА СТВАРАЊЕ ДОБРИХ СУДИЈА (ВИДЕО)
28.10.2022.
После председника УЕФА, ФСС и Спортски центар у Старој Пазови посетио је још један важан гост. Председника Судијског комитета УЕФА Роберта Розетија, који је дошао у друштву Зорана Лаковића, директора Националних асоцијација УЕФА, дочекали су високо званичници нашег Савез. После обиласка Спортског центра, одушевљен оним што је видео, некада један од најбољих светских судија, у ексклузивном разговору за сајт ФСС говорио је о својим утицима и посети СЦФСС, страсти и одлучности у фудбалу, ВАР технологији, одсуству Италије са СП, сећању на Мундијал у Италији, Марадони и Стојковићу, репрезентацији Србије у Катару…
Имамо специјалног госта у Старој Пазови, то је господин Роберто Розети, човек који је оставио неизбрисив траг у италијанском фудбалу у светском суђењу. Господине Розети, добро дошли у Стару Пазову.
– Хвала вам пуно, заиста је велико задовољство бити у овом предивном Спортском центру ваше фудбалске асоцијације.
Какви су Ваши утисци после обиласка комплетног комплекса?
– Заиста лепо, много лепо. Цела структура је апсолутно у авандгардном стилу. Поседује све што је потребно. Терени, смештај, ВАР собе… све је на врхунском нивоу. Све честитке на урађеном послу. Ово је Центар у коме може много добро да се ради.
Страст и одлучност. Две речи које веома често користите када говорите о фудбалу и Вашем професионалном успеху. Да ли и овде код нас видите страст и одлучност.
– У сваком смислу речи. Видим страст, али пре свега љубав према фудбалу. Наравно, што се тиче судија, исто тако. Додао бих и посвећеност. Треба да се ради сваки дан опсесивно и озбиљно. Само на тај начин и са свим тим предусловима, може да се стигне до великих резултата.
ВАР је прошлог месеца прославио пети рођендан. Можда је време за неки биланс?
– Утисци су врло позитивни. Број грешака је драстично смањен. Често заборављамо да је пре пет година било много признатих голова који су постизани из офсајда од два или три метра. Сада је то практично немогуће. Наравно, биће и даље детаља за дискусију током игре, у томе и јесте драж фудбала. Увек има ситуација које изазивају контроверзе. Оно што је битно, крупне грешке су искорењене. Зато сам мишљења да је ВАР апсолутно неопходан модерном фудбалу и модерном стилу суђења.
Многи кажу да ВАР није изменио фудбал, него га је учинио чистијим и честитијим?
– Апсолутно. То каже и председник УЕФА Чеферин, очистили смо фудбал од евидентних и великих судијских грешака које су често утицале на коначан исход утакмице. Утицале су чак и на епилог великих такмичења, на неке важне моменте у фудбалу. ВАР је врло користан инструмент, не можемо и не желимо никада више да се вратимо уназад. Када данас гледамо неку утакмицу на којој нема видео-технологије, нисмо мирни и опуштени. А поента је да се осећамо управо тако.
И поред тога, да ли понекад осетите носталгију за старим начином суђења, без видео-технологије?
– Не. заиста не. Напротив, желимо да наставимо у овом правцу и да још више унапредимо видео-технологију. Битно је да главни судија и даље има апсолутни приоритет у доношењу одлуке. То значи да нам треба велики број врхунских судија на терену уа игру, судија са ставом и ауторитетом. Веома је важно да судије наставе што чешће да доносе одлуке на терену. А после тога, имамо ту сигурност, тај ‘падобран’ као што је ВАР, који ступа на сцену када судије погреше. Али пре свега, имамо потребу за квалитетним судијама које разумеју фудбал и које добро решавају компликоване ситуације током игре.
Рекли сте да ВАР има још много простора за унапређење. Да ли се то односи на оне дуге паузе док се чека одлука из ВАР собе и на такозване ‘сиве зоне’ када ни поновљени снимак није довољан да се отклони сумња са судијске одлуке?
– ВАР је у суштини млад пројекат, сећам се првог семинара који је одржан марта 2014. године у Амстердаму. Узмите ваш пример, код вас је тек две године у употреби. Дакле, веома млад пројекат који тек треба да се доведе до перфекције. Потребно је много рада, много труда и стрпљења. Само пажљивим потезима и коректном методолигијом одређених ситуација, можемо да га побољшамо и да га учинимо још ефикаснијим.
Шта је теже, судити утакмице или обучавати млађе и бирати правог судију за неку одређену утакмицу?
– Важно је да се овај посао менаџера за суђење обавља страсно, на озбиљан и професионалан начин. Трудим се да свакога дана дам свој максимум, да дам све од себе за добро фудбала и за добро тих младих судија о којима ја и моји сарадници водимо рачуна.
За мање од месец дана почиње Светско првенство у Катару. Каква су Ваша очекивања?
– Најважније је да ћу коначно мало да се одморим, јер турнир организује ФИФА, а не УЕФА. Имаћемо 11 наших судија, то је потврда да Европа располаже најбољим судијама на свету. Дубоко сам уверен да је то заиста тако. Наравно да ћу пратити, ићи ћу у Катар да пружим подршку европским судијама, али и судијама које долазе из свих других крајева планете.
А када је реч о репрезентацијама, ко је по Вама фаворит за освајање трофеја? Може ли Србија да буде изненађење турнира?
– Верујем да нас очекује сјајан турнир. Има много репрезентација које могу да конкуришу за највиши пласман. Наравно, нема сумње да Србија има феноменалну екипу.
Биће то још један Мундијал без Италије. Грозан осећај за сваког Италијана?
– Велика штета. За све, не само за Италијане. Штета за фудбал. Чињеница да клинци у Италији десет година нису видели свој тим на Светском првенству, врло је забрињавајућа за цео италијански фудбал.
У време када је наш актуелни селектор Драган Стојковић бриљирао на Мундијалу у Италији, Ви сте имали 23 године. Да ли се сећате оних чувених утакмица против Шпаније у Верони и Аргентине у Фиренци.
– Наравно да сам пратио. Иначе, прво Светско првенство које ми је остало у сећању било је оно 1978. године у Аргентини. Али сећам се и тих детаља из Италије, наравно.
Будите искрени, за кога сте навијали у дуелу Марадоне и Стојковића?
– У том моменту нисам био толико фокусиран на тај дуел. У сваком случају, ради се о два фанстастична фудбалера, два човека која су исписала историју светског фудбала.
Кад смо већ код тога, да ли постоји неки фудбалер због кога жалите што му никада у каријери нисте судили званичну утакмицу?
– Никада нисам судио Дијегу Арманду Марадони. Нажалост. А то би за мене свакако било част и задовољство.
Србија је светском фудбалу подарила много великих судијских имена: Гугуловића, Петровића, Мажића… Ви лично, сада имате много поверења у Срђана Јовановића који је овог уторка делио правду на врло важној утакмици у Лиги шампиона између Бенфике и Јувентуса. Значи ли то да је Србија плодно тло за стварање добрих судија?
– Мислим да јесте. У Србији се увек добро радило са фудбалским судијама. Синоћ сам имао прилику да сретнем Зорана Петровића и то је за мене било велико задовољство. Реч је о човеку који ми је био узор када сам почињао да се бавим суђењем и искористио сам прилику да га поздравим и да му се захвалим на свему. Србија је у прошлости производила сјајне арбитре. Имате и сада младих судија које се сјајно развијају, међу њима је свакако и Срђан Јовановић који има лепу будућност. Али не само он, ту је и Новак Симовић и многи други. Треба само да наставе са напорним радом, да и даље имају озбиљан и професионалан приступ послу и да чврсто стоје на земљи.
Последње питање, када сте били дете, да ли сте навијали за Јуве или за Торино?
– То је питање на које ниједан судија не би волео да одговори.
БИО НАЈБОЉИ СУДИЈА НА СВЕТУ, СУДИО НА СП, ПЕТОСТРУКИ ОСВАЈАЧ ФУДБАЛСКОГ ОСКАРА
Уважени гост из УЕФА, легендарни италијански арбитар Роберто Розети данас обавља функцију председника Судијског комитета европске фудбалске уније. Реч је о човеку који је судио на два Светска првенства (2006 и 2010), на шампионату Европе у Швајцарској и Аустрији 2008 (укључујући и финалну утакмицу између Шпаније и Немачке), три полуфинала Лиге шампиона заредом (2008, 2009 и 2010), полуфинале Светског клупског првенства 2009. Делио је правду на више од 200 утакмица Серије А и један је од рекордера по броју градских дербија (пет пута је судио Милану и Интеру, 4 пута Ђенови и Сампдорији, три пута Роми и Лацију). Од бројних признања која је добио током каријере, издвајамо Награду Бернарди 1999, као најбољи судија дебитант у елитном рангу италијанског фудбала, петоструки је освајач фудбалског Оскара, а 2008. године је проглашен за најбољег судију на свету.
