ЛАЗАР САМАРЏИЋ ПРЕД ОДЛАЗАК У БУДИМПЕШТУ | ДАЋЕМО СВЕ ОД СЕБЕ ДА СЕ ВРАТИМО СА ТРИ БОДА, ЗА МЕНЕ ЈЕ ОГРОМАН МОТИВ ШТО СЕ ЕУРО ОДРЖАВА У ЗЕМЉИ У КОЈОЈ САМ ФУДБАЛСКИ ПОНИКАО

Тајно оружје селектора Стојковића у мечевима са Мађарском и Црном Гором могао би да буде момак који у последње време пружа одличне партије у дресу Удинезеа и пуни ступце италијанске штампе.

– Осећам се баш добро, играм више него прошле сезоне и то ми је сада најважније. Једва чекам нова два изазова у дресу националног тима – каже Лазар Самарџић коме је и 50 одсто наступа за Удинезе у претходној сезони (19 од 38 утакмица) било довољно за епитет  најмлађег играча Серије А са бар четири гола и четири асистенције. Учинак који му је у новом шампионату обезбедио далеко већу минутажу код тренера Сотила, а гол који је дао против Наполија достојан је имена стадиона на коме се играла утакмица:

– То ми је свакако најлепши гол у досадашњој каријери. Жао ми је што није имао више утицаја на коначан резултат јер је послужио само да ублажи пораз моје екипе. Утакмицу сам почео на клупи за резерве и био сам силно мотивисан да докажем да заслужујем место од првог минута. Рекао сам себи ‘покажи шта знаш, покушај све што можеш’ и видели сте како се завршило.

Шта зна и колико може показао је у 80. минуту меча у Напуљу када је у слалому нанизао Ангвису, Лоботку и Ди Лоренца, затим генијалним потезом избацио из игре Натана и рутински савладао Мерета.

– Обожавам да контолишем лопту доњим делом копачке, Италијани кажу ‘суола’, код нас је то ролање. То су финте са малог фудбала, као дете сам по десет сати дневно играо на голиће са другарима из краја. Управо је дриблинг против Наполија једна од фора са улице.

Баш тако, ‘фудбалер са улице’, како га је назвао један од тренера у Херти, Бруно Лабадија.

– Тако је. Бруно је то рекао пре три године, али важи и дан данас. Одмах је видео да поседујем нешто специфично и да могу да постанем добар фудбалер. Поменуо бих и Зекеа Нојендорфа који ми је пуно помогао када сам наступао за тим Херте до 15 година. Временом смо се зближили, данас га више не гледам као тренера, већ као другара и искреног пријатеља. Рекао ми је својевремено да представљам перфектну комбинацију Немца и Србина. То је апсолутно тачно. Имам немачку дисциплину, а српску машту и креативност.

Дисциплина се пре свега огледа у тачности и начину на који приступа свакој професионалној обавези.

– Никада нигде нисам закаснио, код мене је све тачно у минут. Када сам био клинац, живели смо далеко од тренинг-кампа, тата је возио и због гужве у саобраћају дешавало се да стигнемо у последњем тренутку. Разговарао сам са њим и убедио га да крећемо раније. Од тада више није било проблема – присећа се везиста српске репрезентације и открива још један интересантан детаљ из детињства:

– Први дрес ми је поклонио ујак, Барсин са бројем 8. Обожавао је Ћавија, али је одштампао моје име на полеђини. Морам маму да питам да ли је дрес и даље у животу, претпостављам да јесте. Мој идол је био Лионел Меси, ту је ујка морао да се сложи са мном, зна се ко је најбољи свих времена. Наравно, у репрезентацији Србије дивио сам се Душану Тадићу. Сличних смо карактеристика и за мене је велика привилегија што могу да учим од играча таквог формата. И даље чувам дрес са Мундијала у Русији који ми је Дућа лично потписао и поклонио за 18. рођендан.

Мађарска и Црна Гора су одлучујући изазови за репрезентацију Србије на путу ка завршном турниру Европског првенства.

– Знали смо и пре квалификација да Мађари имају јаку репрезентацију и да ће бити озбиљан конкурент за једно од прва два места у групи. Уверили смо се у Београду да им је одбрана јачи део тима, врло су организовани, тешко примају голове. Даћемо све од себе да се из Будимпеште вратимо са три бода, што би значило огроман корак ка Европском првенству. За мене је велики мотив што се завршни турнир игра у земљи у којој сам фудбалски поникао. Причам ових дана другарима из репрезентације колико су Немци озбиљни када се прихвате организације неког спортског догађаја. Ту нема грешке, све ће бити на врхунском нивоу.

Победа у гротлу ‘Пушкаш Арене’ била би сјајна позивница за публику да 17. октобра испуни трибине стадиона ‘Рајко Митић’ и помогне пуленима Драгана Стојковића да после 24 године изборе пласман на највеће континентално такмичење.

– Очекују нас две веома тешке утакмице које решавају много тога у борби за прва два места у групи. После Мађарске, дочекујемо Црну Гору и свакако да би нам подршка гледалаца била од непроцењивог значаја. Они су у резултатском налету, играју добро и биће нам врло незгодан ривал. У размаку од пар дана, одмерићу два пута снаге са Крстовићем, јер нас одмах после дуела у Београду очекује и првенствена утакмица Серије А између Удинезеа и Лећеа. Момак је у одличној форми, скоро на свакој утакмици затресе мрежу и заиста је откровење првенства. Морамо на њега да обратимо посебну пажњу. Са друге стране… – застао је на тренутак, па наставио: