РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ ИЗБОРИЛА НОКАУТ ФАЗУ СП ПРЕ 24 ГОДИНЕ | ОД ПИКСИЈА КАПИТЕНА 1998. ДО ПИКСИЈА СЕЛЕКТОРА 2022.
После два кола групне фазе Првенства света у Катару, Србију очекује одлучујући дуел за пласман у осмину финала са Швајцарском, 2. децембра на стадиону 974 (20,00). Дуел који може имати префикс историјски, јер нација чека пласман државног тима у нокаут фазу Првенства света још од лета 1998. године и самита најбољих селекција света у Француској!?
Оно што је интересантно јесте чињеница да је тада са траком на руци државни тим предводио селектор Драган Стојковић. Човек који је већ исписао историју нашег репрезентативног фудбала, прво као играч, затим и као селектор за непуне две године селекторског стажа. Историјским победама у Лисабону против Португала и Норвешке у Ослу. За два велика достигнућа. Национални тим је после ко зна колико деценија победио једну велику репрезентацију, у овом случају првака Европе и победника Лиге нација, и изборио директан пласман на Првенство света. А затим победом у Ослу, обезбедио Србији пласман међу најбоље европске репрезентације у Лиги нација.
Да ли је дошао тренутак да се рукописом Драгана Стојковића, наравно на терену Тадића и другова, испишу нове странице српског репрезентаивног фудбала? Интересантно је да смо и тада, те далеке 1998. као и данас, у тиму имали играче који долазе из великих клубова, мајсторе фудбала који су освајали трофеје и индивидуална признања у клубовима за које су наступали. И нико не сумња да Тадић, Александар Митровић, Сергеј и Вања, Костић, Влаховић, Павловић и саиграчи желе исто што и тада Стојковић, Савићевић, Мијатовић, Михајловић, Југовић…али и Ђоровић и Друловић, тада саиграчи Стојковића, а данас његови сарадници у стручном штабу. Сви заједно сада желе да остваре сан дуг 24 године. И обрадују нацију.
„Имали смо и тада заиста феноменалне играче, али недостајало је мало среће. Волео бих да нас ови момци надмаше“ не крије Горан Ђоровић, тада фантастични дефанзивац и дугогодишњи репрезентативац Југославије.
И селектор Стојковић и његови сарадници Ђоровић и Друловић припадају генерацији нашег репрезентативног фудбала која је последња везала два највећа такмичења, Светско и Европско првенство 1998 – 2000.
”Били смо у сличној ситуацији као сада у Катару. Имали смо два гола предности у мечу другог кола против Немачке, потпуну контролу игре, а онда дозволили противнику да искористи наш пад концентрације и да освоји бод. Нисмо клонули духом, ушли смо максимално озбиљно у дуел са Сједињеним Америчким Државама и победом од 1:0 изборили пласман у осмину финала. Уверен сам да ће тако бити и овога пута” – каже Стојковићев сарадник у стручном штабу који на Мундијалу у Француској није добио прилику да покаже свој раскошан таленат: ”Увек сам први ишао на загревање, а ниједном нисам ушао у игру. Највише ми је жао утакмице против Холандије, стајао сам поред аут-линије и чекао прекид у финишу регуларног тока да коначно добијем шансу и помогнем тиму да у продужецима стигне до историјске победе. Нажалост, Давидс је постигао гол и уништио све наше снове. Чим је лопта ушла у мрежу, само сам се окренуо и вратио на клупу” – присетио се Друловић који је у уторак у бази репрезентације у хотелу Риксос имао прилику да се сретне са још једним чланом те славне генерације нашег репрезентативног фудбала: ”Увек је задовољство седети у друштву Деје Савићевића и причати о заједничким анегдотама и нашој играчкој прошлости. Видели сте на снимку како је имитирао начин на који сам се пео уз степенице, умео је да препозна мој ход и увек би повикао ’ево га Друла, човек који ми доноси срећу’. Веома га поштујем и обрадовала ме је његова посета у Дохи”
Србија данас има у тиму играче који нису били рођени када је Драган Стојковић, заједно са Гораном Ђоровићем и Љубинком Друловићем, био актер СП у Француској 1998. године, последњем на коме је наш национални тим изборио пласман међу 16 најбољих селекција света. Сећамо се сада већ оне чувене пречке Предрага Мијатовића у мецу са Холандијом и несрећне елиминације…После тога следе епизоде и Немачкој 2006, драме са несрећним крајем у Јужној Африци 2010, па онда и ране елиминације у Русији 2018. године…Све до Катара 2022. Хоћемо, можемо, желимо. Нема предаје. Срећно, Орлови!
