ORLOVI ODLAZE U JAPAN | DEJAN JOVELJIĆ I SAVA ARANĐEL ČESTIĆ (VIDEO)

Neposredno pred odlazak u Zemlju izlazećeg sunca, dva debitanta u najboljem nacionalnom timu, Dejan Joveljić i Sva Aranđel Čestić, nisu krili uzbuđenje zbog predstojećih mečeva sa Jamajkom i Japanom. U intervjuu za sajt FSS Dejan Joveljić ne krije da se potajno nadao pozivu, pogotovo posle sjajne sezone u Austriji. I odmah napomena da je naišao na dobru atmosferu…

„Atmosfera je baš onakva kakvu sam i očekivao, sjajna. Zaista sam prezadovoljan i želeo bih da se zahvalim Misteru na pozivu, nadam se da neću izneveriti njegovo poverenje. Velika je čast trenirati pod dirigentskom palicom jednog takvog trenera, ali je takođe privilegija deliti svlačionicu sa ovim divnim momcima“.

U odsustvu Mitrovića, Vlahovića i Jovića, na Joveljiću je ogromna odgovornost da u Japanu nastavi golgeterski niz Orlova i doprinese novim pobedama naše reprezentacije.

„Žao mi je što nisu tu jer bih mogao mnogo toga da naučim. Trudiću se da ih dostojno zamenim u ulozi golgetera. Mitrov rekord je veliki motiv za sve nas mlađe igrače koji tek ulazimo u reprezentaciju. To nam je odličan parametar, da nastavimo njegovim stopama i da pokušamo jednog dana da ga dostignemo“.

Koliko je poverenja trener Volfsbergera imao u Dejana Joveljića govori podatak da je mladi Srbin ove sezone odigrao maksimalan broj mečeva u dresu austrijskog kluba.

„Imali smo 46 utakmica, računajući sva takmičenja. Nisam izostao ni sa jedne, nadavao sam se golova i zaista mogu da kažem da je sezona bila vrlo uspešna. U isto i veoma naporna, ali kada je reč o nastupima za državni tim, umor ne dolazi u obzir. Postigao sam tri gola u poslednja dva kola, dva protiv Tirola i jedan protiv Šturma, što znači da sam u dobroj formi i neka se tako nastavi i u Japanu“ – zrači optimizmom talentovani napadač Srbije.

Utakmice protiv Jamajke i Japana biće lepa prilika da selektor Dragan Stojković vidi na delu neke momke koji bi trebalo da budu budućnost srpskog fudbala. Jedan od njih je svakako i Sava Aranđel Čestić koji je već osetio čari igranja u dresu sa državnim grbom.
„Nastupao sam za mladu reprezentaciju i osećaj je zaista bio predivan. Srce mi je uvek bilo bliže Srbiji i nisam se nijednog trenutka dvoumio kada se pojavila mogućnost da postanem reprezentativac. Znao sam da će to biti samo moja odluka i sasvim sam siguran da nisam pogrešio“.
Poziv u A reprezentaciju je velika čast, ali i velika odgovornost.
„Meni je privilegija da budem ovde. Dajem sve od sebe, pa ćemo videti. Prvi razgovor sa Misterom ulio mi je ogromnu dozu samopouzdanja, pričali smo o svemu, zahvalio sam mu se na pruženoj šansi da budem član najjače selekcije Srbije. Reč je o čoveku od koga svakako možemo mnogo toga da naučimo“.
Mladi štoper je u ranijim intervjuima isticao da mu je fudbalski uzor Nemanja Vidić, što je i razumljivo imajući u vidu stil igre i konstituciju.
„Pre bih rekao da je Vidić jedan od uzora. Imam samo reči hvale i za momke sa kojima trenutno delim svlačionicu u A reprezentaciji, neke od njih znam iz mlade selekcije, sa nekima se tek upoznajem. To je još jedan plus ovog okupljanja i biće mi čast da zajedno sa njima branim boje svoje zemlje“.

Čestić je pozivom u A reprezentaciju na najbolji mogući način zaokružio sezonu koju će pamtiti do kraja života.
„Utakmica protiv Dortmunda je nešto posebno i svakako da je nikada neću zaboraviti. San koji se ostvario, da debituješ u Bundes ligi i odmah protiv jednog od najvećih nemačkih klubova, da čuvaš Halanda ili Sanča i da na kraju odeš kući sa tri boda. To je nešto veličanstveno“.
Bilo je tu još lepih momenata, poput pobeda protiv Šalkea, Menhengladbaha…
„Izdvojio bih tu pobedu protiv Šalkea, mog bivšeg kluba za koji me vežu lepe uspomene, tu sam proveo tri godine života i naravno da mi je žao što su ispali iz lige. Ipak, napravio sam pravi potez prelaskom u Keln i mogu da kažem da sam presrećan što smo ove sezone posle žestoke borbe uspeli da sačuvamo bundesligaški status“.
Porazi su takođe sastavni deo fudbala…
„To je normalno, fudbal je veliki biznis i ne može uvek sve da bude pozitivno. Bilo je teških momenata u protekloj sezoni, kao što su porazi od Leverkuzena, Frajburga, Bajerna… Za mene je najvažnije da sam posle svih tih utakmica ostao hladne glave i da sam nastavio još kvalitetnije da radim i napredujem“.
A nije lako ostati hladne glave ako ste tinejdžer i dobijete zadatak da motrite na Halanda ili Levandovskog.
„Koga mi je od njih dvojice bilo teže da čuvam? Uff, teško pitanje. Obojica su vrhunski napadači, ali nisam toliko loše odradio posao“ – mladalački iskreno je Čestić završio intervju za sajt FSS.