KAPITEN DUŠAN TADIĆ SE OPROSTIO OD DRESA REPREZENTACIJE SRBIJE

Dušan ”Silni” Tadić, rekorder državnog nacionalnog tima po broju nastupa, sa 111 odigranih utakmica u dresu najdražih boja, najbolji asistent, osvajač tri Zlatne lopte Fudbalskog saveza Srbije i sada već legendarni kapiten, oprostio se od dresa reprezentacije Srbije.

Izjavu Dušana Tadića prenosimo u celosti:

”Težim ka tome da budem korektan i direktan, koliko je to moguće, kao što je bilo tokom izjava na Evropskom prvenstvu.

Ostajem pri stavovima koje sam izneo. Naglašavam da nisam imao nameru da uvredim saigrače ili bilo koga drugog ko je bio deo tima Srbije u Nemačkoj, tako da imam potrebu da poslednji put objasnim određene stvari oko kojih znam da je bilo polemike.

Dalje, osnovni razlog ovog saopštenja je taj da sam doneo odluku da se oprostim od dresa reprezentacije Srbije. Da li bih mogao i u budućem periodu da budem koristan – neka proceni struka, javnost ili ko već smatra da je pozvan da o tome diskutuje i ko misli da je deo fudbalskog ambijenta.

Reprezentacija je za mene uvek bila ljubav. Ljubav prema državi, ljubav prema narodu, ljubav prema igri, takmičenju, druženju… Mnogo toga smo prošli zajedno – radost, tugu, osmehe, krv, sreću, a bilo je dosta bola i patnje. Nijedan klupski neuspeh ne može da zaboli kao reprezentativni, ali isto tako nijedan klupski uspeh ne može da donese radost kao uspeh u dresu Srbije. Sa velikim zadovoljstvom sam se borio i branio grb državnog tima. Van terena, kao i na njemu. Imao sam privilegiju da predstavljam Srbiju na dva Svetska prvenstva, Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama.

Rekordi me nikad nisu zanimali, a kapitenska traka je donela posebnu odgovornost, čast i poverenje. Ako nešto ističem – to bi bio rekord u broju asistencija. Ko me poznaje, zna koliko mi je važno. Uvek mi je slađe da „spakujem”, nego da postignem gol.

Hvala našem narodu i navijačima na aplauzima i kritikama. I u kritikama sam osećao podršku i koliko vole reprezentaciju. U sportu je, uglavnom, teren taj koji uvek pokaže gde ste i koliko zaslužujete. Hvala svima koje sam upoznao od prvog dana kada sam postao deo reprezentacije i FSS-a. Učinili su me boljim čovekom i sportistom.

Opraštam se od reprezentacije, ali verujem da ću jednog dana ponovo biti tu. Posle igračke karijere, želim da ostanem u fudbalu, a nema ničeg lepšeg nego da svojoj zemlji pomognete ukoliko to možete. Sa svojom porodicom i prijateljima, na tribinama ili ispred ekrana, biću uvek veran navijač Srbije.”