Дан после пријатељске утакмице са Бахреином и у предвечерје отварања Светског првенства у Катару, за сајт ФСС говорио је заменик председника наше организације Ненад Бјековић:
„Морам да се надовежем на речи селектора Стојковића са конференције за медије и да се у име целог Савеза захвалим домаћину на феноменалном пријему и топлој добродошлици. Заиста смо се у Манами ова четири дана осећали као код куће. Показало се да нисмо погрешили са избором локације за последњу проверу пред старт Светског првенства. Играли смо против репрезентације која је међу најбољих 15 на азијском континенту, резултат је био у другом плану, али победа свакако прија. Још је важније да се нико није повредио и да су се играчи прилагодили временским условима који нас очекују наредних дана у Дохи. Све у свему, Бахреин је био пун погодак и пуни утисака пакујемо кофере и спремамо се за одлазак у оближњи Катар“.
Пуних пола века Бјекoвић је на директан или индиректан начин укључен у активности које имају везе са најбољом државном селекцијом:
„Био сам најпре играч и репрезентативац своје земље, касније као клупски функционер пратио и подржавао колеге са Теразија, а у последњих пар година сам део система који руководи фудбалском организацијом. Верујте ми да никада у каријери нисам имао прилику да сарађујем са овако сложном и хомогеном групом као што је тренутно репрезентација Србије. Момци су заиста фантастични. Увек насмејани и ведро расположени, држе се заједно, подржавају једни друге и функционишу као породица. Погледајте ове сцене после рођења Сергејеве кћеркице, буквално као да су сви они скупа добили новог члана фамилије“ – прича Бјековић и подсећа још једном коме припадају највеће заслуге за атмосферу у националном тиму:
„Селектор Стојковић је највеће име српског фудбала и то је тај природни ауторитет који се не ствара дреком и галамом, него именом и презименом. На страну квалитет и подвизи током играчке каријере, играчи га поштују као људску величину и човека који на најједноставнији могући начин уме да им објасни најкомпликованије ствари у фудбалу. Пиксијев долазак на клупу репрезентације је један од најбољих потеза у историји Фудбалског савеза Србије. У рекордном року је препородио државни тим и вратио га у врх европског и светског фудбала. Често смо у друштву селектора најјачих фудбалских сила и импонује када чујете да нико од њих не жели Србију за противника на Светском првенству“.
Србија је величанственом победом у Лисабону привукла пажњу светске фудбалске јавности и истакла кандидатуру за једно од пријатнијих изненађења на турниру у Катару.
„Ушао сам у свлачионицу после победе против Португала и рекао играчима да су вратили веру нације у српски репрезентативни фудбал и да сам уверен да то није њихова последња реч. Ова генерација је још у млађим категоријама научила да размишља шампионски и зато ме не чуде храбре изјаве играча да ће догурати до завршнице Мундијала. Очигледно је да Пиксијев оптимизам и енергија делују заразно на целу екипу. Све је то нормално, ако сте у омладинском узрасту били бољи од Бразила и освојили Светско првенство, зашто да се плашите било кога сада када сте сазрели и израсли у вансеријске фудбалере. Србија мора да буде поносна на своју репрезентацију. Будите стрпљиви, ови момци тек спремају нове радости и нова изненађења“ – зрачи оптимизмом човек коме је током играчке каријере на невероватан начин ускраћена прилика да буде учесник Светског првенства:
„Нашао сам се на списку селектора Миљанића за Мундијал 1974. године и буквално вече уочи пута за Немачку доживео сам саобраћајну несрећу. Били смо у карантину хотела Славија, позајмио сам ‘фићу’ од голмана Златка Милића да скокнем до Војводе Степе да се поздравим са децом и на кружном току је дошло до судара са трамвајем. Завршио сам на одељењу ортопедије и пропустио животну шансу да будем део највеће смотре светског фудбала. Катар ми дође као најлепша могућа сатисфакција. Дружење и сарадања са Драганом Стојковићем, Стеваном Стојановићем, члановима стручног штаба и овим дивним момцима који бране боје репрезнетације Србије, чине ме срећним и привилегованим“ – закључио је Бјековић у разговору за сајт ФСС.