NAPUSTIO NAS JE JEDAN OD NAJBOLJIH

Napustio nas je jedan od najboljih. Igrač, trener, selektor, jednostavno Legenda. Naš Petko, uvek nasmejan, spontan, spreman za priču. Fudbalski gospodin. Ostaje ogromna praznina. Veliki trag je ostavio na ovim prostorima, može li samo neko da zamisli kako je to biti više od 50 puta reprezentativac a igrati za klub koji se ne zove Crvena zvezda ili Partizan. Za sve nemoguća misija, ne za virtuoza iz Knina.

Bio je učesnik Prvenstva sveta i kao igrač (1974.) i kao selektor (2006.). Fudbalska planeta ne pamti mnogo takvih imena…Te 1974. bio je jedini „stranac“ u našoj reprezentaciji. Mnogo je dao fudbalu kao igrač, a onda i kao trener, selektor. Pamtimo kada je preuzeo najbolji državni tim u trenucima kada su mnogi bežali od njega, uplašeni velike odgovornosti, jer se rezultat tražio sad i odmah. I Petko je učinio da pola Beograda izađe na ulice posle pobede protiv Bosne i Hercegovine i plasmana na Prvenstvo sveta 2006. Svet je pričao o srpskoj odbrani, gotovo nestvarnom rezultatu u tim kvalifikacijama.

Uvek je bio tu za Savez, svoj OFK Beograd, fudbal je stalno hteo Petka, a Petko bez fudbala nije mogao.

„Jedva sam čekao da se lopta ponovo zakotrlja. Iako smo skloni da potcenjujemo kvalitet fudbala koji se igra u našoj ligi, tek smo za vreme pandemije videli koliko nam nedostaju utakmice i borba za bodove na terenima širom Srbije. Veoma mi je drago što su klubovi spremno dočekali nastavak fudbalskog šampionata“, hvalio je srpski fudbal naš Petko za sajt FSS prilikom njegovog poslednjeg intervjua uoči žreba polufinalnih parova Kupa Srbije, spreman uvek da podrži, pohvali…

„Mislim da je 25 dana bio sasvim dovoljan period da se forma igrača podigne na optimalan nivo. To su sve mladi momci koji se sigurno nisu previše opuštali u vreme karantina. Nije to kao u naše vreme, pre 50 godina. Sada postoji mnogo veća doza samodiscipline, igrači su vrhunski profesionalci i znaju da vode računa o sebi. Siguran sam da je svako od njih našao načina tokom ove pauze da individualnim treningom ostane u ritmu i da će se vrlo lako prilagoditi zahtevima punog trenažnog procesa“.

https://www.instagram.com/p/CB8gwYOjKEs/?igshid=1wujcf8uc2p9c

Igrače je gledao kao svoju decu, a oni u njima istinsku legendu. Nikada se nije hvalio svojom fantastičnom reprezentativnom karijerom, bio je skroman i kada je na društvenim mrežama osvanuo snimak sa njegovim golovima koji, bez ikakvog preterivanja, podsećaju na bravure Lionela Mesija.

„Ni dok sam igrao aktivno fudbal, nisam voleo da gledam svoje golove na televiziji. Uvek sam više uživao posmatrajući druge velemajstore sa loptom. Nisam video taj snimak o kome govorite, ali mi je svakako drago. Nisam bio klasičan golgeter, iako je većina golova koje sam postigao tokom karijere stekla status antologijskih“, rekao je naš Petko.
Podsetili smo ga tada, poput ona dva na debitantskoj utakmici sa Francuskom, 24. aprila 1968. godine….
„U to vreme, morao si propisno da se namučiš dok ne stigneš do dresa državnog tima, jer je konkurencija bila ogromna. A zamislite kakav je osećaj debitovati sa dva gola u tako važnoj utakmici. Nas je ta pobeda protiv Francuza od 5:1 odvela na završni turnir Evropskog prvenstva u Italiji, na kome smo osvojili srebrnu medalju. Cela Jugoslavija je brujala o mojoj igri i nema sumnje da mi je to najdraža utakmica u karijeri“, prisetio se čovek čija neposrednost nikoga nije ostavljala ravnodušnim.

Ilija Petkovic, who starred for Yugoslavia at the 1974 #WorldCup and guided Serbia and Montenegro to the 2006 edition as coach, has died at the age of 74.

Our thoughts are with his loved ones at this sad time. pic.twitter.com/5aDy5nrgPu

— FIFA World Cup (@FIFAWorldCup) June 27, 2020

Fudbalski svet oprašta se od velike legende, FIFA među prvima. Dovoljna potvrda svega navedenog, uz poruku, legende nikad ne odlaze.