НАПУСТИО НАС ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ

Напустио нас је један од најбољих. Играч, тренер, селектор, једноставно Легенда. Наш Петко, увек насмејан, спонтан, спреман за причу. Фудбалски господин. Остаје огромна празнина. Велики траг је оставио на овим просторима, може ли само неко да замисли како је то бити више од 50 пута репрезентативац а играти за клуб који се не зове Црвена звезда или Партизан. За све немогућа мисија, не за виртуоза из Книна.

Био је учесник Првенства света и као играч (1974.) и као селектор (2006.). Фудбалска планета не памти много таквих имена…Те 1974. био је једини „странац“ у нашој репрезентацији. Много је дао фудбалу као играч, а онда и као тренер, селектор. Памтимо када је преузео најбољи државни тим у тренуцима када су многи бежали од њега, уплашени велике одговорности, јер се резултат тражио сад и одмах. И Петко је учинио да пола Београда изађе на улице после победе против Босне и Херцеговине и пласмана на Првенство света 2006. Свет је причао о српској одбрани, готово нестварном резултату у тим квалификацијама.

Увек је био ту за Савез, свој ОФК Београд, фудбал је стално хтео Петка, а Петко без фудбала није могао.

„Једва сам чекао да се лопта поново закотрља. Иако смо склони да потцењујемо квалитет фудбала који се игра у нашој лиги, тек смо за време пандемије видели колико нам недостају утакмице и борба за бодове на теренима широм Србије. Веома ми је драго што су клубови спремно дочекали наставак фудбалског шампионата“, хвалио је српски фудбал наш Петко за сајт ФСС приликом његовог последњег интервјуа уочи жреба полуфиналних парова Купа Србије, спреман увек да подржи, похвали…

„Мислим да је 25 дана био сасвим довољан период да се форма играча подигне на оптималан ниво. То су све млади момци који се сигурно нису превише опуштали у време карантина. Није то као у наше време, пре 50 година. Сада постоји много већа доза самодисциплине, играчи су врхунски професионалци и знају да воде рачуна о себи. Сигуран сам да је свако од њих нашао начина током ове паузе да индивидуалним тренингом остане у ритму и да ће се врло лако прилагодити захтевима пуног тренажног процеса“.

https://www.instagram.com/p/CB8gwYOjKEs/?igshid=1wujcf8uc2p9c

Играче је гледао као своју децу, а они у њима истинску легенду. Никада се није хвалио својом фантастичном репрезентативном каријером, био је скроман и када је на друштвеним мрежама освануо снимак са његовим головима који, без икаквог претеривања, подсећају на бравуре Лионела Месија.

„Ни док сам играо активно фудбал, нисам волео да гледам своје голове на телевизији. Увек сам више уживао посматрајући друге велемајсторе са лоптом. Нисам видео тај снимак о коме говорите, али ми је свакако драго. Нисам био класичан голгетер, иако је већина голова које сам постигао током каријере стекла статус антологијских“, рекао је наш Петко.
Подсетили смо га тада, попут она два на дебитантској утакмици са Француском, 24. априла 1968. године….
„У то време, морао си прописно да се намучиш док не стигнеш до дреса државног тима, јер је конкуренција била огромна. А замислите какав је осећај дебитовати са два гола у тако важној утакмици. Нас је та победа против Француза од 5:1 одвела на завршни турнир Европског првенства у Италији, на коме смо освојили сребрну медаљу. Цела Југославија је брујала о мојој игри и нема сумње да ми је то најдража утакмица у каријери“, присетио се човек чија непосредност никога није остављала равнодушним.

Ilija Petkovic, who starred for Yugoslavia at the 1974 #WorldCup and guided Serbia and Montenegro to the 2006 edition as coach, has died at the age of 74.

Our thoughts are with his loved ones at this sad time. pic.twitter.com/5aDy5nrgPu

— FIFA World Cup (@FIFAWorldCup) June 27, 2020

Фудбалски свет опрашта се од велике легенде, ФИФА међу првима. Довољна потврда свега наведеног, уз поруку, легенде никад не одлазе.