Ovih dana navršava se 40 godina od Olimpijskih igara u Moskvi, na kojima je naša fudbalska reprezentacija osvojila četvrto mesto. Plasman na završni turnir, Plavi su obezbedili zahvaljujući briljantnoj pobedi od 5:2 protiv Italije u Mostaru. Silno motivisan pred svojom publikom, as Veleža Blaž Slišković pružio je partiju karijere i bio nerešiva enigma za ekipu Azelja Vićinija, predvođenu Altobelijem, Anćelotijem, Gverinijem, Fanom, Bekalosijem, braćom Barezi…
U Moskvi je 16 reprezentacija bilo podeljeno u četiri grupe, a Jugoslavija je na startu turnira slavila protiv Finske sa 2:0, golovima Šećerbegovića i Šestića. Junak druge utakmice protiv Kostarike bio je dvostruki strelac Zlatko Vujović, najzaslužniji za novi trijumf i overu plasmana među osam najboljih reprezentacija na Olimpijskim igrama. Remi protiv Iraka 1:1 (strelac Zoran Vujović), samo je učvrstio prvo mesto u grupi i obezbedio našem timu lakšeg protivnika u četvrtfinalu.
https://youtu.be/6Wb13WWg0t4
U Minsku, 27. jula 1980. godine, Jugoslavija je golovima Miročevića, Šestića i Zorana Vujovića, deklasirala Alžir sa 3:0 i stekla šansu da se bori za jednu od medalja. Nažalost, Čehoslovačka se pokazala kao nepremostiva prepreka. Osokoljeni trećim mestom na Evropskom prvenstvu u Italiji koje je održano samo mesec dana pre početka Olimpijskih igara, Čehoslovaci su u Moskvi nastavili sa podvizima i popeli se na najviše pobedničko postolje. Duel protiv naše reprezentacije rešili su Lička i Šrajner, dok je strelac pobedonosnog gola u finalnoj utakmici protiv Istočne Nemačke, bio legendarni fudbaler Zbrojovke iz Brna Jindrih Svoboda. Demotivisani činjenicom da se neće boriti za olimpijsko zlato, naši fudbaleri su izgubili i meč za treće mesto od domaćina Igara SSSR-a sa 2:0.
Fudbalske utakmice na Olimpijskom turniru 1980. godine pratilo je 1.821.624 gledalaca, što je bilo 35 odsto ukupnog broja publike tokom Igara u Moskvi. I pored toga što se Sovjeti nisu kvalifikovali za završnu predstavu, finalni duel između Čehoslovačke i Istočne Nemačke privukao je čak 80.000 navijača na tribine stadiona „Lenjin“ (današnji Lužniki).
Tokom turnira, publika je imala priliku da uživa u majstorijama nekih asova koji će tek posle Moskve zablistati punim sjajem na glavnoj pozornici evropskog i svetskog fudbala. Pomenimo Rabaha Mađera, vedetu reprezentacije Alžira, koji je ispisao istoriju Porta antologijskim golom u finalu Kupa šampiona 1987. protiv Bajerna iz Minhena. Zatim, Rinata Dasajeva, Volodimira Besonova, Lakdara Belumija, Franciska Buja, Viktora Munjoza, našeg Miloša Šestića, a vredno je istaći da je selektor reprezentacije Kuvajta bio legenda brazilskog fudbala Karlos Alberto Pareira.