Вести

40 ГОДИНА ОД ОИ У МОСКВИ И СЕЋАЊЕ НА АСОВЕ КОЈИ СУ КАСНИЈЕ БЛИСТАЛИ НА ГЛАВНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЕВРОПСКОГ И СВЕТСКОГ ФУДБАЛА (ВИДЕО)

23.07.2020.

Ових дана навршава се 40 година од Олимпијских игара у Москви, на којима је наша фудбалска репрезентација освојила четврто место. Пласман на завршни турнир, Плави су обезбедили захваљујући бриљантној победи од 5:2 против Италије у Мостару. Силно мотивисан пред својом публиком, ас Вележа Блаж Слишковић пружио је партију каријере и био нерешива енигма за екипу Азеља Вићинија, предвођену Алтобелијем, Анћелотијем, Гверинијем, Фаном, Бекалосијем, браћом Барези…
У Москви је 16 репрезентација било подељено у четири групе, а Југославија је на старту турнира славила против Финске са 2:0, головима Шећербеговића и Шестића. Јунак друге утакмице против Костарике био је двоструки стрелац Златко Вујовић, најзаслужнији за нови тријумф и оверу пласмана међу осам најбољих репрезентација на Олимпијским играма. Реми против Ирака 1:1 (стрелац Зоран Вујовић), само је учврстио прво место у групи и обезбедио нашем тиму лакшег противника у четвртфиналу.

У Минску, 27. јула 1980. године, Југославија је головима Мирочевића, Шестића и Зорана Вујовића, декласирала Алжир са 3:0 и стекла шансу да се бори за једну од медаља. Нажалост, Чехословачка се показала као непремостива препрека. Осокољени трећим местом на Европском првенству у Италији које је одржано само месец дана пре почетка Олимпијских игара, Чехословаци су у Москви наставили са подвизима и попели се на највише победничко постоље. Дуел против наше репрезентације решили су Личка и Шрајнер, док је стрелац победоносног гола у финалној утакмици против Источне Немачке, био легендарни фудбалер Збројовке из Брна Јиндрих Свобода. Демотивисани чињеницом да се неће борити за олимпијско злато, наши фудбалери су изгубили и меч за треће место од домаћина Игара СССР-а са 2:0.
Фудбалске утакмице на Олимпијском турниру 1980. године пратило је 1.821.624 гледалаца, што је било 35 одсто укупног броја публике током Игара у Москви. И поред тога што се Совјети нису квалификовали за завршну представу, финални дуел између Чехословачке и Источне Немачке привукао је чак 80.000 навијача на трибине стадиона „Лењин“ (данашњи Лужники).
Током турнира, публика је имала прилику да ужива у мајсторијама неких асова који ће тек после Москве заблистати пуним сјајем на главној позорници европског и светског фудбала. Поменимо Рабаха Мађера, ведету репрезентације Алжира, који је исписао историју Порта антологијским голом у финалу Купа шампиона 1987. против Бајерна из Минхена. Затим, Рината Дасајева, Володимира Бесонова, Лакдара Белумија, Франциска Буја, Виктора Муњоза, нашег Милоша Шестића, а вредно је истаћи да је селектор репрезентације Кувајта био легенда бразилског фудбала Карлос Алберто Пареира.