УЕФА ФУТСАЛ ЕУРО: ОРЛОВИ БЕЗ СРЕЋЕ,КАЗАХСТАН У ПОЛУФИНАЛУ

Футсал репрезентација Србије није успела да се пласира у полуфинале Европског првенства у Љубљани. После одличних партија у групи са Словенијом и Италијом, Орлови су поражени у четвртфиналу од Казахстана.
СТРЕЛЦИ: 0:1 Жаманкулов 7, 0:2 Тајнан 23, 1:2 Рајчевић 26, 1:3 Даглас Жуниор 40.Арена „Стожице“. Гледалаца: око 5000. Судија: Камил Четин (Турска).
СРБИЈА: Аксентијевић, Перић, Коцић, Симић, Рајчевић. Момчиловић, Вулић, Матијевић, Ракић, Милосавац, Рамић, Томић, Станковић, Радовановић.
КАЗАХСТАН: Игита, Довган, Јесенаманов, Даглас Жуниор, Нургозин. Шамро, Тајнан, Жаманкулов, Сулеименов, Першин, Таку, Турсагулов, Оразов.
Добро је Србија ушла у меч, пресингом на половини Казахстанаца. Имали смо контролу игре, доминацију у тим уводним минутима. И први смо дошли до прилике за вођство, а имао их је неколико Слободан Рајчевић. Игита је све бранио, показао колико је важна карика у свом тиму. С друге стране Казахстан је био опасан из контра напада и прекида који су, као и у претходна два меча,представљали за нас проблем. После једног смо примили гол, Аксентијевић је одбранио први покушај, али на одбијену лопту реаговао је Жаманкулов и ушли смо у минус.

Нисмо, ипак, пали у игри, поново смо деловали опасније. Рамић, Томић, Рајчевић…ређали су се ударци ка голу Казахстана али лопта је завршавала или на некој од статива или у рукама Игите.
Очекивали смо у наставку да ће нам срећа бити савезник, јер чинило се да нам она недостаје. И кренули смо поново офанзивно, али већ у раној фази наставка уследила је контра Казахстана и гол који ни Аксентијевић није могао да брани. Поново смо кажњени за промашаје. И сада су Перић и другови дошли у ситуацију из које се не проналази лако излаз. Требао нам је један гол који би битно утицао на даљи ток меча, али невероватно је како су све Казахстанци успевали да се одбране. Дешавало се да и двојица играча клизећим стартовима спасавају мрежу иза Игите. Бројали смо покушаје, али лопта није хтела у гол. Шест минута пре краја селектор Иванчић извлачи Аксентијевића и са Коцићем као „голманом“ покушавамо да најзад постигнемо гол. И показало да је то био прави потез. Рајчевић је вратио наду.

А Коцић је само минут касније могао да донесе изједначење, али пречка је била савезник Игите. Гледали смо праву драму последњих два минута, покушаје Коцића, Перића, Томића…али поново мали пад концентрације,то користи Даглас Жуниор и Казахстан иде у полуфинале. Утисак је да смо заслужили више, али без обзира на епилог, све честитке играчима и селектору Иванчићу на свему приказаном у Словенији.