Дан који се памти, дан који Суботица заслужује можда и највише, јер оно што су њени људи подарили спорту, култури, науци, али у овом случају пре свега фудбалу, вредно је памћења, историје која ће да се препричава с колена на колено. У вероватно најлепшој Градској кући у Србији, фантастичном амбијенту Велике већнице, на једном месту људи иза којих су нестварни резултати и деца, будућност Србије, они који сањају да једног дана досегну каријере Рајка, Митра, Сергеја, Максе, Жилета…Промоција и подела књига „Светски европски шампиони“ деци са територије ГФС Суботица. Аплаузи, заставице, очи пуне сјаја после сцена из Литваније и са Новог Зеланда, емоције које нико не скрива. Једноставно, тренуци који ће да се памте, јер је остварен успех који се догађа можда једном у сто година.
У улози домаћина први човек града, господин Стеван Бакић, али без подршке челних људи Фудбалског савеза Војводине, опет Суботичана, председника Драгана Симовића и потпредседника Горана Драче, односно генералног секретара Миодрага Цвијића, првог човека ГФС Суботице Тадије Стантића, тешко да би све имало префикс спектакуларног. И заиста је било веома емотивно, поготово после наступа човека који је својим делима задужио српски фудбал – Томислава Караџића. У време његовог „председавања“ Фудбалским савезом Србије, изграђен је један од најмодернијих спортских центара у овом делу Европе, „кућа фудбала“ у Старој Пазови, а фудбалска Србија добила је шампионе Европе и света! Успех ванвременски, успех ето за уџбенике, прошлост која мора да се памти да би Србија поново имала будућност која ће све да чини поносним.
-Прво да се захвалим господину Бакићу и челним људима Фудбалског савеза Војводине, наравно Фудбалском савезу Србије, на овом чину, представи коју ће деца да памте. Ова књига биће им путоказ у животу, да се баве спортом, постану добри људи. Бити првак Европе, бити на крову света, успех је који, волео бих да не будем у праву, није лако поновити. Победити један Бразил у финалу, оставити иза себе многе велике европске и светске репрезентације, дуго година, заједно са Холандијом, бити у врху УЕФА ранг листе млађих селекција, невероватни су резултати, невероватна достигнућа. Све то говори да смо нација која има таленат, да смо као Савез добро радили, уз напомену да је сваки шраф у тој организацији функциуонисао како треба. Немој нико да се заварава, нема успеха ако у систему нема атмосфере и нешто не функционише на начин како је то неопходно за систем Фудбалског савеза. Све је важно, струка, директори, селектори, затим руководиоци, техничка лица, све мора да функционише на прави начин и свако од њих је заслужан за оно што је Србија остварила у Литванији и на Новом Зеланду! Нећу претерати ако кажем да је освајање Првенства света на Новом Зеланду највећи успех српског фудбала и да га је јако тешко поновити.Такав резултат има продужено дејство, јер сви знамо ко су данас носиоци игре у најачем државном тиму. Управо ти играчи из Литваније и Новог Зеланда. И без доброг рада и резултата у млађим категоријама нема великих резултата у сениорском фудбалу.Сећам се да смо у том времену имали скроман буџет, али да смо опет велика средства издвајали управо за млађе селекције. И због тога истичем да резултати који су тада остварени, остаће забележени у историји српског фудбала. И да закључим, мени је посебно драго што данас у мом и нашем граду промовишемо ову књигу, пред оволиким бројем људи, деце. Желим вам да будете наследници овим сјајним генерацијама играча, да остварите своје снове. Хвала и господину Бакићу који је препознао овај чин за суботичку младост, поштовање за све што ради за спорт у Суботици – рекао је Томислав Караџић, почасни председник ФСС и почасни грађанин Суботице.
Све наведено, говором који је изазвао велики аплауз, потврдио је и сам градоначелник Суботице, Стеван Бакић…
-Успехе је најбоље памтити ако су забележене, а ово је штиво сада сачувано за многе генерације. Цела Србија је била поносна на ове успехе омладинске репрезентације, а некако посебан разлог да слави ове резултате има Суботица. Европску титулу у Суботицу је донео Милан Војводић, светску титулу Стефан Илић и Стефан Милошевић, тада првотимци нашег Спартака. Међутим, свим овим резултатима наших селекција, управо је Суботица била почетна станица. Турнир „Стеван Ћеле Вилотић“ на коме су стасавале ово генерације победника био је мала матура 2012.а затим и 2013. године. Зато се наш град спрема да буде добар домаћин и 29. Турнира који чува сећање на чувеног Чика Ћелета. Подсетићу да Суботица има суперлигаша и у мусшком и у женском фудбалу. И морам да нагласим и истакнем женски клуб који је 14 пута био првак Србије, 13 пута заредом и то је доминација која се тешко може видети у неком другом спорту. Играчице Спартака су понос нашег града. Као и спортски радници, председник ФС Војводине Драган Симовић, потпредседник Горан Драча. Посебно наравно место заузима Томислав Караџић који је својим знањем, харизмом, енергијом, визијом, као председник Фудбалског савеза Србије постигао резултате који представљају високу лествицу за све наследник. Србија је за његово време добила један од најфункционалнијих спортских центара у овом делу Европе, била је у озбиљном узрасту, играча до 19 и 20 година, европски и светски шампион. Зато ћу још једном да му се захвалим на свему што је урадио за фудбал на понос Суботице и Србије. Нека ова књига буде сведок историје, а деци Србије уџбеник из којег ће да виде како се постаје шампион. На крају ћу да истакнем да је град Суботица не случајно добила звање Европског града спорта за 2024. годину и у децембру 2023. године суботички спортисти ће са поносом у Европском парламенту унети заставу Србије. Јер град Суботица је град државних, европских и светских шампиона. У име свега наведеног, живели наши спортисти, живела наша Суботица, живела наша Србија – истакао је уз велики аплауз Стеван Бакић, градоначелник Суботице.
Испред Фудбалског савеза Војводине присутнима се обратио потпредседник Горан Драча…
-Са вама ћу само да поделим искуство из времена када су наша два играча из Спартака путовала на Нови Зеланд. Није лако говорити после градоначелника Бакића и почасног председника Караџића, јер све су рекли, а ја ћу само да додам да су Стефан Илић и Стефан Милошевић показали и доказали да су чуда могућа. Да играчи из малог клуба, мале средине, могу доћи до светског трона! Ми управо данас имамо турнир „Трофеј града Суботице“ и сада док уживамо у овом фантастичном амбијенту, можда ће баш за неку годину на великој сцени бити неко од ове суботичке деце. Децо верујте у себе, верујте у чуда, верујем да ћемо у времену које долази промовисати и неку нову књигу која ће говорити о новим успесима српског фудбала, књигу у којој ће се наћи и име неког ко сада седи у овој величанственој сали – рекао је Горан Драча, потпредседник ФС Војводине.
Програм који је феноменално водио Александар Стојановић довео је до лица која су била непосредни актери великих успеха. Капитен Марко Павловски, вођа генерације из Литваније подсетио је хемију и јединство тима који су довели до титуле првака Европе. Тренер у стручном штабу Љубинка Друловића, Ђорђе Васић, препричавајући многе анегдоте упознао је јавност са једним занимљивим детаљем…
-Све ово не би било могуће без подршке челника, невероватне логистике. Фокус је наравно на играчима и стручном штабу, али колико је Томислав Караџић поштовао све оно што смо остварили говори и чињеница да је први пут у историји Савеза једна млађа селекција добила награду за постигнути резултат – нагласио је Ђорђе Васић.
Судбина је хтела да сведок највећих успеха српског репрезентативног фудбала буде Игор Гачић, тада тим менаџер, затим новинар са Новог Зеланда. Уосталом, ко би се, ако не новинар, сетио да после финалног меча са Бразилом на Новом Зеланду, изује копачку стрелцу победоносног гола. Немања Максимовић је остао бос, а Србија сада има прилику да види „златну копачку“ која нема цену. У славу фудбала, ванвременског успеха и резултата који се, нико не крије, постижу можда једном у сто година. Хвала још једном „Литванцима“ и „Новозеланђанима“, хвала Суботици на фантастичном пријему и организацији промоције и поделе књига „Светски и европски шампион“.
|