ОРЛОВИ СТИГЛИ У БУДИМПЕШТУ | ОСВРТ НА ВРЕМЕ ПОБЕДА, СЕЋАЊЕ ДРАГАНА СТОЈКОВИЋА НА "КАЗНЕНУ ЕКСПЕДИЦИЈУ"

Прва два званична дуела са Мађарима добила су антологијски карактер. Први датира са Олимпијских игара у Финској 1952. године, када се чувена генерација на челу са Рајком Митићем и Стјепаном Бобеком толико истрошила у два четвртфинална дуела са СССР-ом (5:5, 3:1), да у финалном мечу није имала снаге да пружи јачи отпор једној од најбољих генерација мађарског фудбала свих времена. Чувена ‘лака коњица’ славила је рутинску победу од 2:0 головима Пушкаша и Цибора. Екипу која се окитила сребрном олимпијском медаљом и заслужила епитет ‘јунака из Тампереа’, водила је Селекторска комисија коју су чинили Александар Тирнанић, Лео Лемешић и Милорад Арсенијевић, а стартна постава ‘Плавих’ рецитује се и дан данас као најлепша фудбалска песмица: Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Бобек, Зебец и Вукас.

Нови олимпијски двобој са Мађарском одиграо се у Токију, 15. октобра 1964. године. На стадиону Комазава, око 15.000 гледалаца присуствовало је истинском фудбалском спектаклу. Повели смо голом Ивице Осима после неколико секунди игре, али је већ у 11. минуту било 2:1 за Мађарску након што је најзапаженији актер овог сусрета Тибор Чернај два пута матирао Ивана Ћурковића. До одласка на одмор, прави ватромет голова. Екипе су се смењивале у вођству, да би Мађари још једним поготком Чернаја у 44. минуту, решили прво полувреме у своју корист са 5:4.

Исти играч је у наставку сусрета својим четвртим голом повисио на 6:4, да би Ивица Осим десетак минута пре краја поставио коначан резултат – 6:5 за Мађарску. У стартној постави наше репрезентације био је и актуелни председник Фудбалског савеза Србије Драган Џајић коме је то био тек трећи наступ за државни тим. Играли смо у саставу. Ћурковић, Фазлагић, Вујовић, Белин, Чоп, Миладиновић, Самарџић, Замбата, Радовић, Осим и Џајић. Селектор је био Љубомир Ловрић, а поред двоструких стрелаца Осима и Белина, гол за нашу репрезентацију постигао је и Славен Замбата.

На освету за два олимпијска пораза, чекали смо пуне 33 године. Али је била итекако слатка. У баражу за одлазак на Светско првенство 1998. године, жреб нам је доделио Мађарску која у то време није имала генерацију достојну својих славних претходника из педесетих и шездесетих година. Плави су у две утакмице 12 пута тресли мрежу недораслог противника и у великом стилу оверили визу за завршни турнир у Француској. Апсолутни јунак рапсодије наше репрезентације био је Предраг Мијатовић, у то време ведета краљевског клуба из Мадрида и један од најбољих играча на свету. Игром је дириговао актуелни селектор Србије Драган Стојковић:

„Имали смо у тим квалификацијама тешку утакмицу са Шпанијом, изгубили смо у Валенсији са 2:0, али смо пре свега пали на плану приступа и организације. Извукли смо поуке, научили лекцију и већ у баражу против Мађара све је било на нивоу озбиљне европске репрезентације. Никада се није догодило да нека екипа реши питање пласмана на Светско првенство после само 10 минута игре у првој утакмици на гостујућем терену. У Будимпешти смо личили на казнену експедицију. Португалски судија Мело Переира признао ми је да никада у каријери није видео моћнију репрезентацију. ‘Играте величанствено’, рекао ми је после утакмице. Играчи Мађарске нису знали шта их је снашло, публика је била у шоку, у другом полувремену су аплаудирали потезима и головима наших фудбалера. Пеђа је био на врхунцу форме, одиграо је симултанку у оба меча. Дао је три гола у Будимпешти и четири у Београду. Видело се да пуца од самопоуздања, што је доказао и шест месеци касније у финалу Лиге шампиона оним историјским голом за победу Реала против Јувентуса.“ – присетио се једном приликом Стојковић шта је претходило блиставим издањима Сантрачевог тима у бараж мечевима са Мађарском.

У последње време, са северним суседима имамо мало проблема. У оквиру Лиге нација 2020. године, изгубили смо код куће 1:0 и одиграли нерешено на њиховом терену 1:1, да би нас пре месец дана још једном изненадили у Београду и победом од 2:1 освојили важне бодове у борби за прво место у групи.