МИЛАН БИШЕВАЦ | ПРВИ ПУТ ПОД ИМЕНОМ СРБИЈА, УСПОМЕНА КОЈУ НИКО НЕ МОЖЕ ДА ИЗБРИШЕ!

Фотографија тима из Ухерског Храдишта заузима специјално место у алманаху српског фудбала, као и у срцима сваког играча који је одиграо историјску утакмицу против Чешке. У разговору са директором медијског сектора ФСС Небојшом Петровићем, члан тог антологијског састава нашег државног тима Милан Бишевац подсетио се најдражих тренутака из своје репрезентативне каријере.

„То је успомена коју нико не може да ми избрише. Први пут под именом Србија, прво интонирање ’Боже правде’… Велико хвала Хавијеру Клементеу што ми је указао част да будем део те приче. За време Радомира Антића, играо сам у Валенсијену. Објективно, позивани су играчи који наступају за много веће клубове. Не могу да кажем да нисам очекивао позив, али нисам се ни љутио. Пижон ме је вратио за ону пријатељску против Израела. Некако се затворио круг, код њега сам ушао у младу репрезентацију и касније поново постао А репрезентативац“.

Статистика показује да је највише поверења у Миланове квалитете имао Синиша Михајловић за време свог мандата на селекторској функцији.
„Синиша је посебна прича. Много га ценим, јер сам у њему препознао свој темперамент. Велики борац, без длаке на језику, иде до краја, спреман је на све само да стигне до победе. Трпео је без разлога огроман притисак јавности. Стварао је екипу, позивао пуно играча, али се показало да је био у праву. Ја нисам био на том опроштају у Ужицу, чуо сам од других да су играчи плакали у свлачионици кад им је рекао да одлази у Сампдорију. То довољно говори о њему као тренеру, човеку и победнику“.

Најдражи тренутак међу Орловима…

„… та прва против Чешке и гол за младу репрезентацију у Хрватској. Било је напето у обе утакмице. Они са Луком Модрићем, за кога се знало да је велики таленат, али нико није ни слутио да ће догурати до ’Златне лопте’. Вучинић је одиграо бриљантно на Маракани и постигао сва три гола за нашу репрезентацију, они су преко Едуарда брзо повели у реваншу и морали смо да се помучимо да би отишли на Европско првенство. Прорадио је штоперски тандем, Степанов-Бишевац. Матирао сам голмана Врањића у стилу Зинедина Зидана“.

Бишевац посебно апострофира значај Немање Видића у тој генерацији која се два пута квалификовала на завршни турнир Светског првенства.

„Била ми је довољна једна утакмица да схватим у чему је његова величина. Рецимо, тај сусрет са Естонијом у Талину. Окренем се, видим њега иза себе и знам да је све под контролом. То је неописиво какву је сигурност уливао другим играчима. Била је једна ситуација, лопта испуцана 60 метара од нашег гола, задња линија излази, ја сам погледао доле и наставио да трчим… он ми приђе и каже ’Бишке, глава горе’. Али то је био делић секунде, не знам ни како је приметио…“ – прича Бишевац и наставља:

„Пар минута касније, слична ситуација… ја већ уморан, не размишљам, опет глава доле… Кад је дрекнуо ’ово ти је последњи пут’… дошло ми је да ставим нешто испод браде и никада ми више није пало на памет да спустим поглед. Јако концентрисан током целе утакмице, не обазире се на небитне детаље. Ми смо промашивали шансе против Естоније… Бамби, Лане… све један на један… ја се нервирам, како бре не можемо да дамо гол… Вида каже ’размишљај о својој игри, причаћемо после утакмице шта се дешавало у нападу’.

Момак из Косовске Митровице који је 19 пута бранио боје државне репрезентације, на почетку каријере је делио свлачионицу у Железнику са садашњим спортским директором ФСС Владимиром Матијашевићем.

„Матија је био поливалентан играч и могао је да игра на више позиција у тиму. Сналазио се подједнако добро и као штопер и као дефанзивни везни. Иако није био превише висок, имао је сјајан тајминг. На терену позитивно дрзак, оштар, бескомпромисан. Красила га је црта лидера, тај неки карактер који му је помагао да без проблема изнесе велики притисак. Припадао је групи старијих играча и увек је био на услузи нама млађима. Такав је и сада као функционер, вуче праве потезе као спортски директор Савеза и желим му да се са репрезентацијом Србије пласира на Европско првенство“ – закључио је Бишевац.