IN MEMORIAM | СИНИША МИХАЈЛОВИЋ
Тужна вест за српски фудбал, регион, Европу и фудбалски свет – преминуо је Синиша Михајловић. Фудбал је прерано остао без његовог величанства, првака Европе и света, једног од најбољих извођача слободних удараца у историји фудбала, играча, тренера и селектора, човека који је својом каријером оставио дубок траг у историји српског и италијанског фудбала.
Добио је Синиша многе битке у животу, освајао силне трофеје, чинило се да ће добити и ону најважнију, против тешке болести, али умрла је и нада. Угасила се онда када смо мислили да ће својом снагом, харизмом и оптимизмом успети да по други пут победи злоћудну болест. Нажалост, није. Фудбалски свет је сада у сузама, али Синиша не би волео да се виде те сузе. Шампиони не умиру.
Синиша Михајловић је рођен 1969. године у Вуковару. Лета 1988. долази у Војводину, као један од најталентованијих играча са простора Југославије. Одмах постаје стандардни првотимац, а Војводина са њим у тиму осваја титулу првака државе на коју је чекала дуге 23 године. У децембру 1990. године прелази у Црвену звезду, у једном од највећих трансфера у историји домаћег фудбала. Ту су га сачекали сада већ легенде клуба, Дејан Савићевић, Стеван Стојановић, Владимир Југовић, Дарко Панчев, Рефик Шабанаџовић, Роберт Просинечки, Миодраг Белодедић… Заједно су освојили Европу и свет. Навијачи Црвене звезде памте његов гол против Бајерна из Минхена у полуфиналу Купа шампиона, као и гол који је постигао у пенал серији финала у Барију, против Олимпика из Марсеја. Блистао је и у Токију у мечу Интерконтиненталног купа против чилеанског Кола Кола.
Године 1994. одлази у Италију, тада најјачу лигу на свету, где је у дресу Роме, Сампдорије, Лација и Интера оставио огроман, неизбрисив траг. Био је првак Италије са Лацијом и Интером, са оба клуба освајао је по два пута национални куп, Суперкуп, а са римским клубом освојио је и Куп победника купова, као и УЕФА Суперкуп.
Синиша Михајловић је играо за младу репрезентацију Југославије са којом је 1990. освојио друго место у Европи. За најбољи национални тим дебитовао је 1991. године и одиграо 63 утакмице, постигао је десет голова. Био је учесник Првенства света у Француској 1998. и Првенства Европе, две године касније у Белгији и Холандији.
Играчку каријеру завршио је опроштајном утакмицом у Новом Саду 28. маја 2007. године. Остаће упамћен као велики шампион, играч златне левице, као један од најбољих извођача слободних удараца у свету. Он и Ђузепе Сињори су једини играчи у историји Серије А који су постигли три гола на једном мечу из слободних удараца. Синиша Михајловић држи рекорд, заједно са Андреом Пирлом, по броју постигнутих голова у Серији А из слободних удараца (28). Михајловић је постао почасни грађанин Болоње 2019. године.
По завршетку каријере посветио се тренерском послу, као помоћни тренер освојио је две титуле са Интером, а онда је самостално водио Катанију, Фиорентину, Болоњу (два пута), Сампдорију, Милан, Торино…И био селектор репрезентације Србије. Александар Митровић, Душан Тадић, Филип Ђуричић, Андрија Живковић…све су то играчи које је у најбољи национални тим лансирао Синиша Михајловић. Године 2019. добитник је Златне лопте Фудбалског савеза Србије.
Фудбалски савез Србије изражава најдубље саучешће породици Синише Михајловића. Нека му је вечна слава.
