Немања Радоја: Играм и чекам, ако затреба - ту сам!

Стари лалошки валс, војвођанске тамбурице и окретни плес Немање Радоје на велелепној фудбалској позорници „Сантијаго Бернабеуа“… На краљевској забави шпанског Купа у Мадриду, Селта је разголитила владара Европе и победила Реал 2:1. Додуше, то није била финална егзекуција, јер следи реванш у Вигу после којег ће се свести и завршни рачун…

– Нажалост, није крај, треба још да се докажемо у другој утакмици код куће – најављује Немања Радоја, српски репрезентативац у редовима сензационалног победника. Реал је велики, моћан клуб и страшан тим, екипа која никоме не препушта улогу фаворита. Били смо успешнији у Мадриду, победили, али нисмо још прошли у следећу рунду. Углавном, нема страха, видели смо да можемо да се носимо са највећима…

Селта је најбоље партије ове сезоне пружила управо против Реала и Барселоне.

– Очигледно нам прија да играмо против најснажнијих. Мислим да те утакмице у нама буде посебну инспирацију, жељу за доказивањем и страст да будемо достојни врхунског амбијента какав је увек када се на терену, без обзира којем, нађу шпански великани Реал и Барселона. Лично, у мени то буди неку додатну енергију, жељу да се докажем пред већ доказанима. Нема страха, поготово кад уђемо у меч… Игра те понесе и извуче из сваког фудбалера максимум.

Добри наступи у Селти, свакако су „на оку“ селектора Славољуба Муслина, који је већ слао позив на привремену адересу мирног Новосађанина у Вигу. Радоја је дебитовао у Украјини, дакле уписао први меч за „А“ селекцију Србије и, сви верују, отворио књигу репрезентативних утисака.

– Надам се – скромно ће Немања – али, знам да све зависи од мене. Драго ми је кад ме помену у Србији, лепе вести се, очигледно, брзо шире. Моје је да играм и чекам, па ако заслужим – ту сам! Репрезентација је мој сан, мој велики сан. Још из клиначких дана сањам да играм за државни тим, за земљу коју волим и којој припадам. Наравно, фудбалски квалитет ће пресудити, конкуренција је јака, ја је неизмерно поштујем, али се не плашим. Спрема сам да одговорим на сваки задатак!

На средини терена, али где и како?

– Кроз читаву каријеру играм везњака, у последње време мало дефанзивније. Не смета, иако се лепше осећам ближе голу. Тактика је ствар тренера, а моје је да поштујем и остварим све њихове замисли.

Можда већ у марту против Грузије, у дресу са „четири С“?

– Баш бих волео – стидљиво, тихо и клиначки искрено прозборио је Немања Радоја.