EURO 2024 | ПРОШЛО ЈЕ 24 ГОДИНЕ, А КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕ, ЈЕДИНИ ЧЛАНОВИ СРПСКЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ У НЕМАЧКОЈ КОЈИ СУ И 2000. У БЕЛГИЈИ И ХОЛАНДИЈИ БИЛИ НА ПРОФЕСИОНАЛНОМ ЗАДАТКУ

Кадар испред аутобуса наше репрезентације у четвртак после тренинга у Аугсбургу у коме су се нашли Драган Стојковић, Горан Ђоровић и Љубинко Друловић, вратио нас је тачно 24 године назад у прошлост. Тог 13. јуна 2000. у Шарлрои, у мечу 1. кола групе ‘Ц’ Првенства Европе у Белгији и Холандији, састале су се репрезентације Југославије и Словеније.

Улог, огроман. Епилог, једна од најдраматичнијих и најспектакуларнијих утакмица у историји завршних турнира континенталног шампионата.

„Словенци су у 57. минуту водили са 3:0. Класичан нокдаун. Миха је добио црвени картон и претила нам је озбиљна катастрофа. Бошков је у једном тренутку скочио са клупе и повикао: ‘ајде бре плави, шта вам је?’ Па како шта нам је, не можемо да се повежемо. Успели смо са десет играча да постигнемо три гола и мало је фалило да Јокан у последњем минуту донесе потпуни преокрет. Друловић је ушао и одиграо страшну утакмицу, Југа такође. Тотално смо васкрсли у другом полувремену“ – присећа се Драган Стојковић који је утакмицу са Словенијом почео на клупи, али је после само пола сата игре морао на терен уместо Дејана Станковића:

„Стручњаци су ту утакмицу прогласили за најбољу на Европском првенству. Заховић ми је касније рекао: ‘Мајсторе, када си ти ушао, ми смо потпуно стали’. Никада нећу да заборавим сцену са Бошковом после меча 2. кола против Норвешке. Добијемо 1:0, прогласе ме за играча утакмице и сутрадан конференција за медије у хотелу ‘Тер Елст’. Мени се не иде, они кажу: ‘Мораш, добио си МВП, новинари желе тебе и селектора’. Она стаза од хотела до прес-сале имала је стотинак метара, ми крећемо, а Вујке ме загрли и каже: ‘Нисам имао појма да си ти овакав играч’.“

Прошло је скоро две и по деценије, али сећања Горана Ђоровића не бледе.

„Против Словеније нисам играо због повреде. Био сам ровит, пропустио сам и већи део припрема у Азији и Вујке је донео одлуку да се не излажем ризику на старту шампионата. Показало се да је био у праву, јер сам против Шпаније обновио повреду и већ после десетак минута напустио игру. Једна фантастична генерација која је имала несрећу да у најтежем периоду по нашу земљу наступа на великим такмичењима и због тога је два пута платила цех у мечевима са Холандијом.“

Један од кључних играча наше репрезентације и откровење читавог Европског првенства 2000. године био је Љубинко Друловић.

„За мене је част и привилегија што сам и званично проглашен за најбољег асистента тог шампионата. Сећам се сцене после победе против Норвешке, улазимо у аутобус, а Јокан каже: ‘Друла, хвала ти што си нас одвео у други круг’. Влада Југовић је ушао у свлачионицу са ‘Газетом дело спорт’ у којој је писало да сам међу шесторицом најбоље оцењених играча групне фазе шампионата“ – каже Друловић коме је меч са Словенијом, уз онај против Чешке у Прагу, дефинитивно обележио каријеру:

„Миха је искључен, остали смо са играчем мање и у нама је у том тренутку прорадио инат. То су моменти које је тешко објаснити. Једноставно, свако од нас је извукао из себе дупле капацитете и стигли смо до изједначења. Саво је дао први гол, после пас Пеђе Мијатовића и ја дајем други. Мислим да су Словенци тада пали на психолошком плану. Онда сам пробио по десном боку, асистирао Сави за 3:3 и тада је настао шоу. Чак је Јокан у последњем минуту имао прилику за четврти гол. У томе је лепота фудбала. Чак и ако сте бројчано слабији, а тимски уједињени, можете много. Можете свашта.“

Прошло је 24 године. А као да је било јуче. Пикси, Ђора и Друла. Уз новинарски трио (Небојша Петровић, Мирко Врбица и Марко Метлаш), једини чланови српске експедиције у Немачкој који су и 2000. у Белгији и Холандији били на професионалном задатку. Група мала, али одабрана.