ДРАГАН СТОЈКОВИЋ У СВОМ НИШУ САЗНАО ЗА ИНИЦИЈАТИВУ ДА СТАДИОН „ЧАИР“ ПОНЕСЕ ЊЕГОВО ИМЕ | ТО ПАРЧЕ ТЕРЕНА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПОРЕДИ НИ СА ВЕМБЛИЈЕМ, НИ СА НОУ КАМПОМ, САН СИРОМ...

На почетку посете Нишу, селектор Србије Драган Стојковић са супругом Снежаном, био је гост у својој Општини Палилула где је од председника Општине Братислава Вучковића сазнао за информацију која му је ускомешала емоције. А сваки долазак у Ниш изазива посебне емоције код Драгана Стојковића, нарочито када су повод они најмлађи. Клинци који сањају да једног дана крену стопама легендарног српског фудбалера и актуелног селектора наше репрезентације.
„Деца су мала, можда су од родитеља чула ко је Пикси. Тачно је, сваки долазак у Ниш буди у мени осећања среће, емоције које заиста не могу речима да опишем. Увек ми некако та кнедла застане у грлу кад треба о томе да причам. То се не дешава нигде, осим у Нишу. А Прошао сам много тога у каријери, обишао свет уздуж и попреко. Једноставно, то нешто што вас веже за родни крај чини вас човеком, чини вас живим бићем. Поносан сам што је ова акција организована баш у Нишу и прихватио сам је без размишљања. Импозантан је тај броје деце која ће уживати у овим поклонима“.
Ретко који кекс изазове толико осмеха на дечија лица.
„Ниједан други, осим Бамбија. Плазма је нешто на чему смо сви одрасли, нешто што нас прати од малих ногу. Не постоји већа срећа код малишана, као када им поклоните плазма кекс“.

Дечија срећа која би могла да се упореди са оном Стојковићевом у тренутку када је од председник нишке Општине Палилула, Братислава Вучковића, сазнао за иницијативу да стадион Чаир понесе његово име.
„Најежио сам се, најискреније. Нисам очекивао и зато је та реакција била толико емотивна. Мене није срамота да заплачем када сам срећан. Пре свега из разлога што тај стадион, цео тај део града Чаир, доживљавам као свој. Можда ћу звучати препотентно, али је тако. Ту су били моји почеци, први фудбалски кораци, прве победе… То парче терена не може да се пореди ни са Вемблијем, ни са Ноу Кампом, Бернабеуом, Сан Сиром… ни са једним стадионом на свету. То парче траве је нешто што ће ми заувек остати у прелепој успомени, што ће ме пратити целог живота. И сама помисао да један такав објекат сутра треба да се зове по мом имену, и то за живота, је нешто непроцењиво. Осећај који је апсолутно немогуће описати. Поновићу оно што сам рекао градоначелници Ниша, сматрам да нисам ја толико већи од других, нити сам важнији од људи који су исто пуно учинили за овај град и за ФК Раднички. Бити на пиједесталу је фасцинантан осећај. Можда и не заслужујем толику част, збуњен сам. Ако се иницијатива буде реализовала, биће то једна од најлепших ствари која ми се десила у животу. Учиниће мене и моју породицу поносним“.
Много лепо звучи, Раднички је на ’Пиксију’ победио Звезду… или Раднички је на ’Пиксију’ победио Партизан.
„Биће и тога, наравно. Ко зна како ће то људи да крсте, ако се идеја заиста спроведе у дело. Падали су у Нишу и Звезда и Партизан, без обзира на квалитет. Падали су многи велики европски клубови. Није било лако играти овде, ни у старој Југославији, а ни данас. Али, ја заиста не могу да верујем да ће се то десити. Све у свему, уживао сам у петак у Нишу. Једно лепо дружење, предиван боравак у најлепшем граду на свету. Не знам за друге, али за мене је то дефинитивно најлепши град на свету“ – рекао је Драган Стојковић у интервјуу за сајт ФСС.