Интервју

ДРАГАН ЏАЈИЋ, ЛЕГЕНДАРНИ АС И КАПИТЕН ДРЖАВНОГ ТИМА О НОМИНАЦИЈИ И ПРИЗНАЊУ ФРАНС ФУДБАЛА

20.10.2020.


Легендарни српски фудбалер  и дугогодишњи капитен државног тима, Драган Џајић, нашао се у најужем избору за најбоље лево крило света свих времена у анкети најутицајнијег француског листа Франс Фудбал. Довољан повод да чујемо глас треће Звездине звезде…
„Не кријем, био сам пресрећан у понедељак када сам сазнао за ту информацију. Франс Фудбал је једна од најпризнатијих и најцењенијих медијских кућа у свету фудбала и познато је са колико пажње и прецизности воде статистику на основу које бирају најбоље појединце у свакој категорији. Ово признање ми је најбоља сатисфакција за све оно што сам постигао у каријери, од првог дана када сам крочио на Маракану, до последње утакмице у дресу Црвене звезде и репрезентације Југославије. Много ми значи, заиста. Сада ми је потпуно свеједно да ли ћу се наћи у идеалном тиму света свих времена. Податак да сам међу десет најбољих левих крила у историји фудбала довољан је сам по себи да се осетим поносно и привилеговано“.

Специјални жири који чини 170 новинара из целог света гласаће за по десеторицу кандидата из сваке линије тима, а Џајићеви конкуренти на позицији уз леву аут линију су Олег Блохин, Кристијано Роналдо, Рајан Гигс, Тијери Анри, Ривалдо, Ривелињо, Роналдињо, Румениге и Христо Стоичков.
„Као што видите, углавном су то играчи млађе генерације. Само смо Ривелињо и ја припадници старе гарде. Да се избор организовао пре 40 година, можда бих имао реалне шансе да будем у ТОП 11, али заиста се не оптерећујем коначним епилогом. Бити у друштву таквих имена је огромна част за мене лично, за Црвену звезду, репрезентацију и цео српски фудбал. Морам да нагласим, Ривелињо и ја већ више од четири деценије не играмо фудбал, а нашли смо се у најужем избору, што довољно говори какав смо утисак оставили током играчке каријере. Можда је ово најбоља сатисфакција за 1968. годину када је већина фудбалских стручњака сматрала да сам заслужио Златну лопту, а она је припала Џорџу Бесту. Никад није касно да се уђе у историју, на овај или онај начин. Мени ова номинација значи више него било какво друго индивидуално признање“.

Са Ривелињом се својевремено више сретао у међусобним дуелима него са неким играчима из домаћег шампионата.
„Ако се не варам, пет пута смо одмерили снаге, али је свакако најважнија она утакмица у Франкфурту 1974. године када смо пропустили идеалну прилику да победом против браниоца титуле стартујемо на завршном турниру Светског првенства. Пре тога смо играли четири пријатељске утакмице, две су завршене без победника и оба пута сам им затресао мрежу. На чувеном опроштају Пелеа у Рио де Жанеиру 1971. године, меч се завршио 2:2, а обојица смо се уписали у стрелце. Од ових играча који су у конкуренцији, Олег Блохин је био најсличнији мени. Оно класично лево крило старог кова. Сви остали су деловали по левој страни, али са другачијим задужењима у игри. Фудбал се временом мењао, па су и улоге у тиму добијале различита својства. Анри је рецимо играо феноменално, али није био класично крило. Стоичков такође… затим Ривалдо, Румениге, Роналдињо… Нијансе ће одлучивати и не бих волео да се нађем на месту чланова жирија јер ће имати заиста тежак задатак“.

Кристијано Роналдо је један од најбољих фудбалера свих времена и могао је комотно да се нађе и међу кандидатима за неке друге позиције у тиму.
„Он се дефинитивно најбоље сналази на тој бочној позицији по левој страни, иако је изразити дешњак и воли да уђе у средину и потражи позицију за шут. Можемо рећи да му је крило почетна позиција, а да током утакмице у зависности од развоја догађаја на терену бира најбоља могућа решења и креће се тамо где је најопаснији по гол противника. Ја сам такође имао тенденцију да улазим у средину, али сам много више времена проводио уз леву аут линију“.

Ако је Ривелиња прославио дриблинг, онда је Џаја у сазвежђе фудбалских звезда ушао захваљујући мајсторији у Фиренци против Енглеза. О тежини гола у полуфиналу Европског првенства 1968. године, довољно говори податак да су се оба човека која су у тој акцији имала улогу немог посматрача, нашла у конкуренцији Франс Фудбала за идеалан тим свих времена.
„Тако је, Гордон Бенкс и Боби Мур. Тај гол је донео Југославији огроман успех, а мени личну афирмацију. После њега су почели да стижу позиви у Тим света и за опроштајне утакмице легенди попут Пелеа, Лава Јашина, Увеа Зелера… „.

Феноменално издање репрезентације Србије у Ослу и промена система Љубише Тумбаковића на тренутак су нас вратили у стара добра времена када су крилни играчи имали кључне улоге у сваком тиму.
„Лазовић је био најпријатније изненађење. Познајем га из периода док је играо у Звезди, у међувремену је много напредовао и потпуно сазрео као играч. У Ослу је био један од јунака и његова улога ће бити врло битна на утакмици са Шкотском. У композицији тима са Митровићем као јединим класичним центарфором, од круцијалног значаја су центаршутеви који буду стизали са крилних позиција. Та утакмица против Норвешке је модел како треба да играмо против сваког ривала. Деловали само заиста моћно и у техничком и у тактичком смислу. Морали смо знатно раније да решимо питање победника и да не чекамо продужетке. После сам се мало разочарао против Мађарске, али је дуел у Истанбулу вратио наду и уверио нас да Србија може до Европског првенства. Све је до приступа, ако наши играчи уђу сваки пут у утакмицу као што су то урадили у Норвешкој, нема разлога да страхујемо за резултат. Битно је да не подлегнемо притиску против Шкотске. Налазимо се на корак од великог подвига, морамо бити свесни да нас очекује изузетно незгодан противник. Чак ни моја генерација није умела да изађе на крај са Шкотима. Поред оног ремија на Светском првенству у Немачкој, још једном смо ремизирали у пријатељској утакмици и чини ми се да смо их само једном добили на мини-мундијалу у Бразилу“.

Поносан је Џајић на податак да је једини играч из региона међу кандидатима за Тим снова, али апострофира чињеницу да је у бившој Југи било још много врхунских асова који су се прославили на позицији левог крила.
„Веома сам ценио Рору из загребачког Динама. Поменуо бих и Јошку Скоблара, који није био класично крило, али је волео да се извуче на бок, где су до изражаја долазили његови вансеријски технички квалитети. Пашић је такође био феноменалан играч, звали су га ’сарајевски Џаја’. Мени се много допадао. Наравно, ту је и Ивица Шурјак из Хајдука, изванредан играч. Па Семир Туце из Вележа… било је много мајстора уз леву аут-линију… да се не наљуте они које сам заборавио“.