Вести

ДАН КОЈИ СЕ ПАМТИ | СРБИЈА ЈЕ ПРВАК СВЕТА!

20.06.2024.

Дан који се памти, ванвременски успех, резултат који се постиже једном у сто година или никада! Пре девет година, 20. јуна 2015. године Србија је постала првак света у фудбалу! У узрасту до 20 година Рајко, Макса, Вања, Сергеј, Жиле, Мијат, Гаја, Вуле, Веља…освојили су на Новом Зеланду планету, за многе, остварили највећи успех у историји српског фудбала од дана нашег осамостаљења.

О каквом подвигу се ради говори и начин на који је Србија задивила фудбалски свет. После четири продужетка! Да ли је свет некад у неком узрасту видео нешто слично? Уосталом, сам пласман на шампионат представљао је огроман успех, али  Фудбалски савез Србије, пре свих селектор Вељко Пауновић и његови изабраници хтели су више, хтели су историју. И исписали су је златним словима. Подсетимо се…

 

Било је то рано јутро када Србија није спавала, ноћ на далеком Новом Зеланду када су Рајковић и другови, на челу са селектором Вељком Пауновићем, у финалу Светског првенства за играче до 20 година, после продужетака и праве драме, савладали велики Бразил и постали прваци света!
Тријумф Орлића представља највећи успех српског фудбала, а да се нешто озбиљно „кува“ са овом селекцијом победника, видело се две године раније, када је генерација у којој су били Рајковић, Сергеј Милинковић – Савић, Максимовић, Вељковић, Гаћиновић…постала првак Европе у Литванији. Селектор Вељко Пауновић је тада преузео момке, обавио допунску селекцију и већ наредног лета у Мађарској довео Србију до полуфинала Европског првенства где смо на пенале елиминисани од Португала. Остварен је, ипак, пласман међу првих шест селекција а то је била гаранција за одлазак на самит најбољих селекција света на Новом Зеланду за узраст до 20 година. И прилика да се наши момци измере са најбољима из Европе, Јужне Америке,Африке…


Све је почело 31. маја, у раним јутарњим сатима по средњеевропском времену времену, када смо играли против Уругваја, а тада је Србија углавном још спавала. Одиграли су момци добар меч, али на крају изгубили. Многи су тада помислили, сходно нашем менталитету, да ће Пауновићева чета брзо да се врати кући, јер се налазе у баш јакој конкуренцији, али ментална снага, понашање, приступ, изражена воља на терену и вера у сопствене могућности, правили су разлику између ове генерације и неких претходних.

Уследила је победа против Малија (Милинковић – Савић, Мандић), затим и Мексика (Максимовић, Живковић), а све више навијача у Србији навијало је сат како би рано устали и пратили игре наших момака на далеком Новом Зеланду.Почели су мечеви нокаут фазе, у осмини финала ривал је била Мађарска. И поново драма. Повели су Мађари и када смо помислили да је крај, само су они веровали у преокрет. Шапоњић је донео изједначење у 90. минуту! Ушло се у продужетке, а када се чинило да су пенали неизбежни, мађарски играч шаље лопту у свој гол и Србија иде даље где је чека селекција САД.


И поново драма, поново продужеци, сада и пенали.Живковић погађа за 4:4 а онда Соњора промађује, међутим нема среће ни Рајковић. Антонов је сигуран за 5:5, Картер – Викерс промашује и када се чини да је све готово, Вељковић, ипак, не успева да стави тачку. У деветој серији Рајковић брани ударац „јенкија“, а Максимовић коначно води Србију у полуфинале! Сада Србија више не спава.
Борбу за финале Пуновићеви Орлићи воде против Малија, а тешко је јаког ривала два пута победити на истом такмичењу. За све осим за ове момке. Живковић је центрирао а Вељковић и Шапоњић после ударца главом, одвели Србију у финале.
Ноћ великог финала, Србија је одавно будна, сви су уз екране и желе да буду део историје. Ривал је Бразил. Сила. Земља фудбала. Неизвесно, напето. Двадесет минута пре краја, Макисмовић асистира, а Мандић постиже гол. Можемо ли да издржимо до краја? Није дуго трајала радост, Переира је прошао поред наших дефанзиваца који су били као хипнотисани и свом тиму донео изједначење. Иде се у продужетке. За титулу најбоље селекције на планети.

Селектор Пауновић освежава екипу, уместо Милинковића – Савића улази Јовановић, а Илић мења уморног Шапоњића и тек у финалу добија прве минуте на Светском првенству. Одлука Пауновића која је, као и све претходне, била пун погодак. Управо је у 118. минуту кренула акција од Илића, предао је лопту Живковићу који је одмах у простор шаље Максимовићу, сјајни везиста из другог плана излази један на један са бразилским голманом и као да је први а не 118.минут по земљи шаље лопту њему кроз ноге и Србији дарује успех за анале, пехар за историју!
Шампиони света су Предраг Рајковић, Милан Гајић, Немања Антонов, Саша Здјелар, Милош Вељковић, Немања Максимовић, Станиша Мандић, Мијат Гаћиновић, Андрија Живковић, Филип Манојловић, Стефан Милошевић, Вукашин Јовановић, Миладин Стевановић, Марко Грујић, Радован Панков, Филип Јанковић, Стефан Илић, браћа Сергеј и Вања Милинковић – Савић.

Уследио је повратак у Београд и дочек који престоница и Србија не памте. Више од сто хиљада људи је било испред чувеног балкона,а још од аеродрома Никола Тесла до центра града, хиљаде људи је изашло на улице како би поздравили шампионе који су у отвореном аутобусу стигли до срца Београда. Дан који се памти, дан када је Србија била првак света!