СРЂАН БАБИЋ ПРЕД МЕЧЕВЕ ОДЛУКЕ | СВЕ МОРА ДА СЕ ЗАСЛУЖИ, ДАЋЕМО СВЕ ОД СЕБЕ ДА ВЕЖЕМО ДВА ВЕЛИКА ТАКМИЧЕЊА И СРБИЈУ ОДВЕДЕМО У НЕМАЧКУ

Србија у суботу увече на ‘Пушкаш Арени’ у Будимпешти има шансу да направи велики корак ка пласману на Европско првенство. Један од оних који је осетио драж учешћа на завршном турниру неког великог такмичења је дефанзивац московског Спартака Срђан Бабић.

– Играо сам на два Светска првенства, са омладинцима на Новом Зеланду и прошле године са сениорском репрезентацијом у Катару. Нема лепшег осећаја него бранити боје своје земље на тако важној спортској манифестацији. Утакмицу против Камеруна памтићу до краја живота. Морам да признам, имао сам малу трему јер је улог био велики. Много узбуђења, резултатских преокрета, шест голова. Нажалост, нисмо успели да прођемо у други круг, али сада имамо још већи мотив да повежемо два велика такмичења и даћемо све од себе да Србију одведемо у Немачку.

Бабић је са клупе одгледао меч против Мађарске у септембарском термину, да би у Каунасу одиграо свих 90 минута у победи против Литваније.

– Спреман сам да се ставим на располагање и да у потпуности испуним задатке које добијем од селектора Стојковића. Пред нама су два најтежа искушења у квалификацијама и сваки бод може да буде пресудан. Знало се већ после жреба ко су фаворити у групи, али нас је искуство учило да будемо опрезни јер увек неко може да искочи и да направи изненађење. Црногорци нису случајно ту где јесу. Имамо два бода више и међусобни дуел на домаћем терену који би могао да реши све дилеме – каже Бабић и додаје да нико у нашем тиму не жели да размишља о дуелу са екипом Миодрага Радуловића док се не заврши утакмица у Будимпешти.

– Мађаре смо гледали на претходном Европском првенству где су оставили изузетно добар утисак. Анализирали смо њихову утакмицу против Енглеске, јасно је да се ради о врло уиграној и хомогеној екипи. Организовани су на сваком делу терена, играју одговорно, не праве грешке и зналачки користе сваку прилику за контранапад. У Београду су нам дали два брза гола и одмах се повукли да чувају резултат. У таквим околностима било је врло тешко пробити бедем испред њиховог шеснаестерца и угрозити голмана Дибуша.

Податак да су се Орлови окупили пет дана пре пута за Будимпешту, говори да је селектор Стојковић први пут у овом квалификационом циклусу добио прилику да се детаљније и студиозније посвети увежбавању одређених тактичких варијанти своје екипе.

– Имали смо више тренинга на располагању и то је свакако корисна околност уочи овако важних утакмица. Радили смо пуно на неким детаљима у дефанзиви и надам се да ће већ у Будимпешти наша одбрана бити на висини задатка. Морамо да обратимо пажњу на још један податак, неколико дуела у нашој групи решено је головима у надокнади времена. Дакле, утакмица траје 90 и кусур минута и морамо бити максимално фокусирани до тренутка док судија не одсвира крај. Сваки пад концентрације може да нас кошта пласмана на Европско првенство. А да ли ћемо победоносни гол дати у првом или деведестпетом минуту, потпуно је свеједно.

Још једна констатација Срђана Бабића изречена на бази личног искуства.

– Свима је у сећању драматичан дуел са Мађарима у осмини финала Светског првенства на Новом Зеланду. Губили смо 1:0, секунде су нас делиле од елиминације. Веровали смо у себе и голом Шапоњића стигли до изједначења. У продужецима је све било на нашој страни, није се ниједног тренутка осетило да имамо играча мање на терену. Тај аутогол у 120. минуту дошао је као заслужена награда за херојско држање групе момака која се није мирила са поразом. Центаршут је био безопасан, Талабер није имао појма да иза њега нема никога. Сплет срећних околности. Али срећа једноставно мора да се заслужи.

Чак деветорица играча из антологијског окршаја на Новом Зеланду, биће у суботу у конкуренцији за састав обе репрезентације.

– Чак шесторица наших и тројица Мађара. То је доказ да смо сјајна генерација, да су наше каријере наставиле да се развијају како треба и да смо имали тренере и селекторе који су нас извели на прави пут. Другарство које смо успоставили првог дана окупљања у пионирској селекцији, данас је још јаче. Буквално нераскидиво. Држимо се заједно на припремама А репрезентације, а када смо у клубовима редовно се чујемо телефоном и размењујемо информације. Све су то врхунски момци и феноменални играчи.

Да Бабићева прича не припада класичној спортској флоскули, доказ је сцена испред прес сале Спортског центра у Старој Пазови. Мијат Гаћиновић, Андрија Живковић, Немања Максимовић и Милош Вељковић, желели су по сваку цену да присуствују интервјуу који је њихов другар из ‘новозеландске’ генерације давао за мреже Фудбалског савеза Србије.

– Не долази у обзир, само би ме ометали и засмејавали. Не бих смео да погледам у њиховом правцу. Лакше је овако. Закључао сам врата за сваки случај“ – објаснио је смешећи се Бабић и открио ко би од његових ‘златних Орлића’ могао да буде човек одлуке у Будимпешти:

– Типујем на Мијата Гаћиновића. Одлично му иде у последње време, редовно тресе мреже у дресу АЕК-а и много ми је драго што се после дуже времена вратио у репрезентацију. Надам се само да неће боцкати лопту ако дође у шансу за гол. Мада му и то иде од руке. Важно је да уме да остане ‘хладан’ у кључним тренуцима утакмице.

Селектор је био јасан, требају му фудбалски ратници за меч одлуке у Будимпешти: