ОРЛОВИ ПРЕД МЕЧ СА МАЂАРСКОМ | МИЈАТ ГАЋИНОВИЋ И ПЕТАР РАТКОВ (ВИДЕО)

Тренери и селектори немају обичај да говоре појединачно о играчима своје екипе, али је Драган Стојковић на јучерашњој конференцији за медије био врло конкретан и на питање новинара који српски фудбалер је на њега оставио најјачи утисак у последњих месец дана, одговорио гласно и јасно ‘Мијат Гаћиновић’.

Похвале селектора биле су сјајан повод да са једним од најбољих играча грчког шампиона АЕК-а разговарамо о предстојећим изазовима нашег А тима и пресудним мечевима у квалификацијама за Европско првенство против Мађарске и Црне Горе.

– Много ми је драго што сам опет са репрезентацијом, конференцију нисам пратио, али ми свакако пријају речи селектора Стојковића. Сада је на мени да оправдам његово поверење и да добре игре са купске сцене пренсем и на репрезентативни ниво – каже момак који је последњи наступ за А тим забележио још у новембру 2020. године у победи против Русије 5:0. – Пратили су ме пехови у последње три године. Прво окупљање код селектора Стојковића пропустио сам због повреде, после тога нисам имао адекватну минутажу у Хофенхајму и било је разумљиво што ме нема на списку. Сада је срећом све у најбољем реду, играм константно у АЕК-у, пружам добре партије и спреман сам да допринесем игри националног тима у два најважнија меча на путу ка Европском првенству. У Будимпешти нас очекује пун стадион, ватрена атмосфера, нешто слично као у Лисабону против Португала. Али, зар нисмо сви као клинци сањали да у таквом амбијенту играмо и побеђујемо у дресу своје земље?

Окупљање Орлова за мечеве против Мађарске и Црне Горе (9. октобар) поклопило се са датумом чувене утакмице против Грузије на стадиону ‘Рајко Митић’, када смо голом Александра Пријовића славили са 1:0 и оверили пласман на Светско првенство у Русији. Тај циклус и та Грузија, остали су Мијату Гаћиновићу у најлепшој могућој успомени.

– У Тбилисију сам дебитовао и постигао првенац у дресу А тима Србије. То се не заборавља. Ушао сам у финишу меча уместо Филипа Костића и само пар минута касније затресао мрежу и решио питање победника. Сећам се да ми је Тадић гурнуо пас, онако у његовом стилу. Дућа је фудбалер врхунске класе, са њим је све лакше. Када је лопта у његовом поседу, битно је само да се добро крећете и да на време утрчите у празан простор. Све остало је ствар рутине. Када имате таквог играча у тиму, гледате на све начине да његов квалитет искористите на прави начин.

Мађарска и Црна Гора су стари знанци Србије из претходна два циклуса УЕФА Лиге нација, а Мијат Гаћиновић је у сва четири сусрета имао важну улогу у нашој репрезентацији.

– Црну Гору смо победили у оба меча, са Мађарима имали много више проблема. Јасно је да нас очекују два велика изазова. Мађарска је и пре месец дана у Београду показала да је врло организована и добро вођена репрезентација. У њиховој игри нема падова, сви на терену пружају максимум својих капацитета, тешко примају голове. И поред тога, створили смо велики број шанси у другом полувремену и нисмо заслужили да изгубимо. Сада је прилика за реванш, добра игра и победа у Будимпешти могу да буду права увертира за спектакл на стадиону ‘Рајко Митић’ у дуелу са Црном Гором. Када је реч о јужним суседима, ту већ нема никаквих тајни. Добро се познајемо, они ће бити јако мотивисани, а наша је обавеза да на терену докажемо да смо бољи и да заслужујемо директан пласман на Европско првенство.

Гаћиновић се у Будимпешти нада сличном епилогу као у чувеној утакмици осмине финала омладинског првенства света на Новом Зеланду (са актуелних спискова две репрезентације, за Србију на тој утакмици играли Рајковић, Вељковић, Бабић, Максимовић, Живковић и Гаћиновић, за Мађарску Калмар, Нађи и Салаи:

– Само да не буде опет инфаркт завршница. Мађарска ми је остала у дивној успомени, то је једна од утакмица која нам је трасирала пут ка светском трону. Сећам се да сам почео са клупе јер се нисам осећао добро, ушао сам уместо Грује и није било лако. Изједначили смо преко Шапоњића у последњим секундама регуларног тока, а онда је Талабер дао аутогол у последњем минуту другог продужетка. Играли смо пола сата са играчем мање због искључења Антонова, јуначки издржали налете Мађара и срећа нас је погледала када је било најважније. Наша генерација је заиста нешто посебно и верујем да ни у сениорском узрасту нисмо рекли своју последњу реч.

Сви спортски медији су претходне недеље брујали о Мијатовој ‘пањенки’ против Атромитоса у 95. минуту за победу Аека од 2:1.

– Било ми је страшно криво што против Динама нисам извео пенал у квалификацијама за Лигу шампиона. Исто бих боцнуо лопту, јер знам из искуства да голмани у тако важним тренуцима никада не остају у месту. Био сам љут на себе, један сам од искуснијих у екипи, носилац игре и морао сам да будем упорнији и да преузмем одговорност када је судија показао на белу тачку. Срећом, Вида је исправио грешку Гарсије и постигао гол из одбитка. Против Атромитоса сам осетио да се увукао страх у екипу и на трибине, желео сам неким специфичним потезом да вратим самопоуздање и да покажем да поседујемо карактер који нас је и довео до шампионске титуле. Боцнуо сам и све се завршило како треба, мада ми није било свеједно када сам после утакмице погледао снимак и видео колико је голман био близу лопте – каже момак који је у Грчкој добио надимак ‘Мистер ОПАП Арена’:

– Прешло ми је у навику да тресем мреже на стадиону Аека, скоро све голове које сам постигао у последње време били су на домаћем терену. Ако се томе дода да сам био стрелац првог гола на отварању овог стадиона, јасно је да надимак апсолутно има смисла.

Цео интервју са Мијатом Гаћиновићем можете да погледате на јутјуб каналу Фудбалског савеза Србије.