НА ДАНАШЊИ ДАН | ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ЛЕГЕНДE ПАРТИЗАНА

На данашњи дан, 20. априла 1941. године, рођен је некадашњи наш репрезентативац Мустафа Хасанагић. У разговору са директором медијске службе ФСС Небојшом Петровићем, члан чувене Партизанове генерације која је изгубила у финалу Купа шампиона од мадридског Реала, присетио се својих наступа за најбољи државни тим.
„Намести се тако. Сваки циклус је имао неку своју генерацију. Сећамо се оне Хајдукове… после тога је Звезда била доминантна у једном периоду. Ипак, наша је имала нешто специфично. Јесте била састављена од играча велике класе, али смо имали и хемију у екипи. Чинили смо окосницу југословенске репрезентације. Никада нећу да заборавим меч против СССР-а када је нас девет из Партизана добило позив од Селекторске комисије“.

А слушајте ко је био у Комисији: Миљан Миљанић, Александар Тирнанић, Рајко Митић, Вујадин Бошков и Бранко Станковић.
„Остаје жал што нисам био у прилици да одиграм више утакмица за државни тим. Из више разлога… лом ноге, запаљење плућа, оштра конкуренција…“.

За Југославију је дебитовао против Норвешке, у квалификацијама за Светско првенство 1966.
„Баш сам се скоро присетио те утакмице, јер сам са Бјековићем причао о предстојећем баражу за Европско првенство. Рекао сам му да су Норвежани у том периоду били тотални аутсајдери, а мало је фалило да нас победе на стадиону Партизана. Водили су 1:0, па је Васке (Велибор Васовић, прим.аут) дао гол и освојили смо бод. Гледам шта ради овај Халанд из Дортмунда, одавно нисам видео бољег играча. Задаће нам велике проблеме у Ослу. Срећом, и ми имамо Митровића кога изузетно ценим. Борбен је, гладан голова, типичан фајтер нападач“.

После свега пет наступа, Хасанагић се од дреса са државним грбом опростио на утакмици против Немачке, 3. маја 1967. године.
„Они су тада били актуелни вицешампиони света. Бранио је Мајер, играли су Фогтс, Бекенбауер, Милер, Оверат… Добили смо их на Звездином стадиону голом Јошке Скоблара и касније искористили њихов кикс против Албаније да одемо на Европско првенство. Ја сам на тој утакмици повредио кичму код једног доскока и морао сам на операцију четвртог и петог пршљена. То ме је спречило да будем део тима који је у Италији освојио сребрну медаљу. И зато сада немам спортску пензију (смех)“.

Није све у сребру, има нешто и у слави. Много је ту успомена, емоција, секвенци које не бледе… А сада и времена током овог принудног карантина да се излистају албуми и врате сећања на незаборавне моменте једне велике каријере.
„Газим већ девету деценију живота, нисам ја ни пре ванредног стања нешто пуно излазио из куће. Можда до кафића на Врачару да попијем кафу са мојим пријатељима и то је то. Ту ми је најмлађи син који ради у маркетингу Партизана. Иде сваки дан у набавку, доноси ми јутарњу штампу и помаже ми да све буде како треба. Други син ми живи у Сан Дијегу, а ћерка је у Паризу. Јављају ми сваки дан шта се дешава, није ни тамо лако. Као што видите, Француска је после Италије и Шпаније највише изложена таласу заразе“.

Хасанагић на крају изражава наду да ће по завршетку пандемије друштво бити боље, а цео свет много лепше место за живот.
„Изгледа да смо се замерили природи, нисмо били добри. Треба максимално озбиљно да схватимо ситуацију и да на паметан начин искористимо боравак у карантину. Ако после тога изађемо са неким новим искуством и са новим навикама, значиће да смо током ове кризе извукли неке поуке и постали бољи људи. Ту пре свега мислим на дисциплину, хигијену и начин на који се опходимо једни према другима“ – мудро резонује бивши репрезентативац наше земље који је данас напунио 79 година.