COVID 19 И МЕСЕЦ ДАНА ТИШИНЕ | НАЈДУЖИ ПЕРИОД БЕЗ ФУДБАЛА С КОЈИМ СЕ СВЕТ СУОЧИО

Фудбал чак ни светски ратови нису успели да зауставе у мери у којој је то успела пандемија коронавируса – стоји у уводу интересантног текста који је објавио једини дневни спортски лист у Србији, Спортски журнал.

Чекајући да се лопта поново закотрља и фудбал врати на терене широм Европе и света, захваљујући овом занимљивом истраживачко-аналитичком тексту, који преносимо у целости, враћамо време и подсећамо се на тренутке када је лопта морала да стане…

Током Првог светског рата првенства су у Европи играли Шкоти, Аустријанци, Мађари, Холанђани, Финци и Швајцарци. У Јужној Америци не само да су наставили да играју државна првенства, већ су 1916. покренули и шампионат континета, Копа Америка.

После Великог рата (1914-18) фудбал се населио у сваки кутак планете, а последица је било ширење професионализма. До Другог светског рата у Европи и Јужној Америци су фудбалери већ толико добро зарађивали од фудбала да најбољи нису могли да учествују на Олимпијским играма. Да би могли да се одмере, окупили су се 1930. у Уругвају на првом Светском првенству.

Кад су 1939. топови опет загрмели и објавили почетак Другог светског рата, лопта је морала да смањи обим, али је успела да се провуче кроз многе замке. Енглези су 1939. прекинули првенство, за њима и многе друге земљe, али у великом броју земаља првенства су играна као да се ништа не догађа.

Шпанци нису играли лигу током грађанског рата 1937-39, а затим су наставили без прекида све до епидемије коронавируса.

Италијани су Серију А зауставили 1944. године кад су се савезничке трупе искрцале на Сицилију. Фудбалу су се вратили већ 1945.

У Немачкој је током Другог светског рата фудбал заустављен тек 1944. Пауза је потрајала три године. Истовремено је играла и репрезентација Немачке. Једну од утакмица је 1942. године одиграла у Загребу против селекције Независне државе Хрватске.

Од фудбала нису одустајали ни у Француској, Мађарској, Португалу, Данској, Фарским Острвима, Исланду…

Игран је и у Србији. Све до 1944. су играна су градска првенства, а често и хуманитарне утакмице. У Београду су на Ускрс 1943. године оригинални „вечити“ ривали БСК и СК (Југославија) играли пред 15.000 гледалаца. Новцем од продатих улазница купљени су храна и лекови за заробљенике у немачким логорима.

Уласком у рат, Немачка је одустала од кандидатуре за организацију Првенства света 1942, коју је затражила шест година раније, на Конгресу ФИФА одржаном 1936. у Берлину.  Бразил је покушао да искористи прилику и поднео је кандидатуру за СП 1942.

ФИФА је, ипак, одустала од организације светског шампионата током рата и није изабрала домаћина турнира. Захвалност Бразилу је исказана тако што му је додељен први Мондијал 1950, први после рата. Јужноамериканце рат није спречио да одрже четири котнинентална шампионата (1939, 1941, 1942, 1945), а редовно су играна и државна првенства.

Одолевала је и Европа, а важно је апострофирати да је претходних месец дана, најдужи период без фудбала с којим се свет суочио откако је фудбал прешао Ламанш. У Европи бакљу још држи само Белорусија.

Прекинуто у Мађарској и Југославији

После Другог светског рата у Европи су два национална првенства прекинута због оружаних сукоба.

Инвазија Совјетског Савеза на Мађарску у јесен 1956. условила је прекид фудбалске сезоне. Првенство је прекинуто у раној фази, па Вашаш, који је после једанаест кола био први, није добио тутулу.

Агресија НАТО-пакта 24. марта 1999. и проглашење ратног стања, прекинула је првенство Југославије после 22. кола. Агресија је трајала скоро три месеца, окончана је 10. јуна и како више није било времена да се првенство приведе крају, за коначно је проглашено затечено стање и титула је припала Партизану, до прекида првопласираном тиму лиге.