10. МЕЂУНАРОДНИ ТУРНИР "МИЉАН МИЉАНИЋ" | УЧЕСНИЦИ ТУРНИРА ОДАЛИ ПОЧАСТ ЛЕГЕНДАРНОМ СЕЛЕКТОРУ И ПРЕДСЕДНИКУ

Поред чланова „Чичине“ породице, цвеће су положили његови некадашњи ученици, легенде српског фудбала, Душан Савић, Владимир Петровић Пижон и Станислав Караси.

„Радио сам са много велики тренера у каријери попут Дона Хауа у Арсеналу или Арија Хана у Антверпену, али је Миљан био нека посебна димензија. Авангарда у сваком смислу речи. Први је увео личног секретара и клупског психолога. Ишао је корак испред свог времена. Сећам се утакмице против Реала 1972. године. Код њега се знало, екипа која тренира дан пре меча, сутрадан истрчава од првог минута. А мени је показао неког човека који је стајао на атлетској стази и рекао ми: ‘иди тамо, одговарај на његова питања’. Био је то чувени новинар Љубиша Вукадиновић. Док сам давао изјаву, Миљан је дунуо у пиштаљку и завршио тренинг. Ја разочаран. Идем ка свлачионици, а Павика каже: ‘Мали, сутра дајеш два комада.’ Која два комада, кад не играм. Цело пре подне сам играо баскет у школском дворишту. Долазим на утакмицу, Миљан чита састав и каже: ‘Седам Петровић’. Ја сам се одсекао. Ишао сам трамвајем на стадион, гледам оне своје ноге као чачкалице и кажем себи: ‘Где ти бре да играш против Реала’. Онако уморан од кошарке, дам два гола и будем играч утакмице. Сутрадан наслов: ‘Ноћ у којој је рођена нова звезда Црвене звезде’. И ту је Миљан одиграо кључну улогу да се не уобразим. Родитељска ћушка, реч критике и одмах сам се из облака спустио на земљу.“ – присетио се Владимир Петровић једне од анегдота са Миљаном Миљанићем.

Испред Фудбалског савеза Београда који је организатор Меморијала ‘Миљан Миљанић’, венац су положили председник Марко Здравковић и генерални секретар Милош Мирковић, a испред ФС Црне Горе почаст Миљану Миљанићу одао је Мојаш Радоњић, легендарни играч Будућности, особа која је добро познавала „Чичу“.