СРБИЈА У ДОХИ | СУСРЕТ СТОЈКОВИЋА И ДАЛИЋА: „СРБИЈА ЈЕ ОПАСНА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА, НЕ ВЕРУЈЕМ ДА ЋЕ БИЛО КОЈА ВЕЛИКА СЕЛЕКЦИЈА БИТИ СРЕЋНА УКОЛИКО ИЗВУЧЕ СРБИЈУ У ГРУПИ” (ВИДЕО)
Одмах по доласку наше делегације у Доху, симпатична сцена у холу хотела Кемпински у коме се у петак увече одржава жреб за групну фазу Светског првенства. Селектор Србије Драган Стојковић загрлио је колегу из хрватске репрезентације Златка Далића и поставио му директно питање: ”Реци искрено, да ли би волео Србију као противника у групи на Светском првенству?”.
Стручњак који је у Русији пре четири године направио историјски резултат пласманом у финале Мундијала, одговорио је без пуно размишљања: ”Не бих, наравно. Не зато што не волим Србију, већ зато што имате одличан тим. Србија је опасна репрезентација”.
”Добро, а кога би волео из првог шешира?” – наставио је Стојковић да пропитује стратега актуелних светских вицешампиона.
”Најбоље би било Катар. Само да не буде нека селекција из Европе” – био је врло искрен Златко Далић који је после пријатељског ћаскања са Стојковићем, љубазно изашао у сусрет члановима нашег медија-тима и открио још једну жељу коју има уочи жреба:
”Битно ми је само да избегнемо Француску. Они нам праве велике проблеме и боље је да их овога пута прескочимо. Имена других ривала нису толико важна. Рачуница је јасна, ако хоћемо да прођемо групу, морамо да победимо две утакмице”.
Селектор Хрватске је бираним речима говорио о квалитетима српске репрезентације: ”Сад сам баш рекао Драгану, оно што је Србија урадила у Лисабону заслужује сваку похвалу. Његовим доласком на место селектора, променило се пуно тога у вашој репрезентацији и сада сте тврд орах за све ривале. Не верујем да ће било која велика репрезентација бити срећна уколико извуче Србију у групи. Слична је ситуација као са Хрватском, имате пуно квалитетних играча који играју у добрим клубовима. Пикси је то лепо посложио и сада дефинитивно делујете као тим. Победити Португал на гостујућем терену голом у 90. минуту, својствено је само озбиљним репрезентацијама. Рекао сам и пред ону утакмицу у плеј-офу за Европско првенство да бих више волео Шкотску за противника. Чисто из фудбалских разлога, ништа друго. Лакше ми је са Шкотима, него са Србима. И видело се у Глазгову да сам био у праву. Шкотску смо лако отписали са Европског првенства, а са Србијом би било далеко теже”.
Стојковић и Далић су у хотелу Кемпински седели у друштву Бранка Иванковића, још једног познатог хрватског стручњака који је добар део своје тренерске каријере провео у арапским земљама.
”Пикси и ја смо имали сличан тренерски пут” – наставио је Далић – ”Он је радио у Јапану и Кини, ја у Саудијској Арабији и Емиратима. Након тога смо добили шансу да седнемо на клупу националног тима. Много тога нам се поклопило, наравно додали смо и нешто наше, а резултати доказују да смо обојица на правом путу. Србија је сјајно одрадила посао у квалификацијама, ми смо такође били на висини задатка и изборили директан пласман на Светско првенство. Додуше, наша група је била нешто лакша, али смо одиграли зрело, испунили очекивања и освојили прво место”.
Селектор Хрватске не крије да се својевремено дивио фудбалском шарму Драгана Стојковића: ”Пикси је био легенда, један од најбољих југословенских фудбалера. Не можемо да се поредимо, ја нисам био ни близу његовог талента и његове каријере. Више сам био радилица на терену, просечан клупски играч. Никада нисам играо за репрезентацију и то ми је фалило у моменту када сам постављен за селектора. Зато сам и решио да се окружим момцима као што су Олић, Чорлука и Манџукић. Односно, играчима који су имали фантастичне каријере и који могу много да ми помогну” – рекао је Далић и на крају добио још једно занимљиво питање – Пикси или Просинечки?
”Роби је више био играч потеза. Онако, за душу навијача. А Пикси је био некако конкретнији. Не знам, шта Ви мислите? Ко је био бољи?”
Одговорили смо да су Стојковић и Просинечки били компатибилни фудбалери. Оно што није имао Роби, имао је Пикси. И обрнуто.
”Тако је. Нема сумње да су обојица били играчи топ класе. Можда је код Пиксија било више трке и енергије. А Роби је играо за рају. Лажњак, дуга лопта, дриблинг… Сјајно су се допуњавали и били су одличан тандем. Додајте ту и Деју, па погледајте какав се фудбал некада играо у Југославији. Колико је ту било класе и квалитета. Колико знања. Импресивно” – закључио је Златко Далић.
