Пред нама је нови шампионат Linglong Tire Суперлиге Србије који ће нам донети много избуђења и неизвесности, а ми овом приликом преносимо занимљив увод у нову српску фудбалску причу од новинара Mozzartsporta, портала Компаније Mozzart, спонзора Фудбалског савеза Србије. Цео текст преносимо у целости.
Када се каже Суперлига Србије, као камен међаш откад се рачунају резултати се узима 2006. година, од када се игра фудбал само у границима ове државе. Предстојећи елитни српски шампионат биће дефинитивно нешто незабележено у овој недугој историји Суперлиге. Биће то 15. издање по реду, али са далеко најбројнијим друштвом, јер ће чак 20 клубова учествовати у њему. Када се погледа историјат ових минулих 14 година види се да су само три клуба играла у баш сваком издању Суперлиге. И то она три највећа: Црвена звезда, Партизан и Војводина.
ПАРТИЗАН ИМА НАЈВИШЕ ТИТУЛА, ЗВЕЗДА НАЈВИШЕ ПОБЕДА У СРБИЈИ
Иако је Звезда генерално најтрофејнији српски клуб, Партизан је тај који има највише титула у независној Србији. Црно-бели су осам пута подизали шампионски пехар, док су црвено-бели шест пута били најбољи. И нико осим њих није долазио до трона. Звезда је пак уписала највише победа. По 456 суперлигашких мечева су одиграла сва три клуба, али су црвено-бели са Маракане добили 339 дуела наспрам 320 колико је добио Партизан, док је Војводина стала на 224 тријумфа. Када се све сабере, Црвена звезда је своје титуле освајала са убедљивијом бодовном разликом од Партизана, па је укупан број освојених бодова на њеној страни: 1.084 наспрам 1.037. А црвено-бели са Топчидерског брда су постигли и највише голова од 2006. до данас – 959, док су црно-бели са истог брда 928 пута затресли мрежу ривала. Партизан је пак имао најбоље одбране од три великана, па је примио 326 голова, док је Звезда капитулирала 333 пута. Војводина је одиграла највише нерешених утакмица у Суперлиги – 111. А занимљиво је да је на другом месту Јавор са 102, иако је клуб из Ивањице чак четири сезоне мање био део српског елитног фудбалског друштва. Након Звезде, Партизана и Војводине, највише сезона у Суперлиги провео је Рад. Ово ће му бити 13. такмичарска година. И Грађевинари су неславни рекордери са највише пораза у елити – 177. И највише примљених голова – 494. Можда би, када би се гледало процентуално, био неко лошији и од клуба са Бањице, али у овим апсолутним бројкама, њима припадају та два рекорда.
ТРИ КЛУБА ИГРАЛА САМО СЕЗОНУ У СУПЕРЛИГИ
Чукаричком и Спартаку ће ово бити 12. сезона у елити, Јавору 11. док ће округло десети пут део Суперлиге бити Напредак из Крушевца. А, имаћемо и новајлију. Златибор тек уписује своје име у ову вечну табелу и биће укупно 35. клуб за ових 15 сезона који ће играти у највишем рангу домаћег фудбала. На клубу из Чајетине је колико ће лета бити део елите, али три су екипе плесале само једну сезону: Млади Радник из Пожаревца, Динамо из Врања и Младост из Апатина. У неким просечним фудбалским европским земљама, да не помињемо оне најбоље, 14 година није нека претерано значајна историја. Али, у Србији је то као век. И зато овде може да се деси да од тих 35 суперлигашких клубова један више не постоји – Банат, да је за неке спорно да ли више постоје, да ли су угашени, да ли су се фузионисали са другим, да ли су променили адресу или су „прекрштени“, као што су Јагодина, Борац, Смедерево, ужичка Слобода и Хајдук из Куле. И самим тим је питање да ли би им се признало „историјско наслеђе“ ако би сутра ушли поново у елиту. Неки, као Доњи Срем, Бежанија и Младост из Апатина данас су испод трећег нивоа такмичења. Ужичка Слобода је занимљив пример, јер је четири године била део Суперлиге и из ње је отишла са позитивним билансом! Од 120 мечева, црно-црвени су добили 45, одиграли су 32 нерешне утакмице, док су 43 изгубили.
Неким клубовима није превише помогао ни повратак у елитни ранг. Тако се Земун након повратка после десетогодишње паузе задржао само две сезоне у елити, а слично је прошао и Металац, који је у првом мандату играо три сезоне у Суперлиги (2009. – 2012), а потом две(2015-2017). Екипи из Горњег Милановца је ово трећи улазак у Суперлигу, уз наду да ће се овога пута задржати нешто дуже.
Од екипа које су испадале и враћале се у Суперлигу најсветлији је пример Чукаричког. Брђани су у највиши ранг српског фудбала прво ушли 2007. године, а потом се вратили 2014. након двогодишњег стажа у нижем рангу такмичења. Од тада креће најлепши период клуба са Бановог брда, током којег је освојен трофеј националног купа и забележене четири сезоне у европским такмичењима. Ту су и два освојена трећа места у шампионату. Позитиван пример повратника у елиту представљају и Младост из Лучана, Вождовац, па и Напредак из Крушевца, иако су Крушевљани сезону 2015/2016. провели у Првој лиги Србије. Лучанци су своју премијерну сезону Суперлиги изборили у 2007. године, али су се одмах вратили у другу лигу и тамо остали пуних шест сезона. Од тада до данас израсли су у једног од стабилнијих прволигаша, а протекли период су крунисали финалом Купа Србије у сезони 2017/2018. и историјским учешћем у квалификацијама за Лигу Европе. Вождовац је био део Суперлиге у њеној првој сезони, а потом је паузирао чак шест година. Ипак, у протеклих шест сезона је уз мање осцилације имао прилично солидне резултате, од којих је пета позиција у сезони 2017/2018. свакако најзначајнија.
ВЕЛИКА БОРБА ЗА ОПСТАНАК У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ
Иако су три екипе само једном заиграле и експерсно завршиле своје учешће у елити, постоје и примери који и те како могу да охрабре Златибор. Радник из Сурдулице се свог историјског учешћа докопао у сезони 2015/2016. и ово ће му бити шеста везана сезона. Мачва ће упркос свим компликацијама, уз доста среће, играти своју четврту сезону у елитном рангу. Ту је и Пролетер из Новог Сада којег очекује трећа узастопна сезона у елити. Наравно, најсвежији је пример ТСЦ-а, који је у премијерној сезони остварио историјски наступ у европским такмичењима и захваљујући начину на који послује делује да ће и наредних година бити стабилан учесник елитног ранга, а можда и стални претендент на европска такмичења.
Задржавање суперлигашког статуса неће бити тешко само за тимове који су ушли у највиши ранг, него за огроман број екипа. Правилник овосезонског такмичења, по којем из елитног ранга испада чак шест клубова, а улазе само два, како би се бројка поново вратила на 16 учесника, утицаће на то да се практично половина клубова (можда и више) бори за опстанак. То би са друге стране могло да донесе и приличну неизвестост такмичења које ће се ове сезоне играти у двокружном систему са укупно 38. првенствених кола.