Непосредно пред одлазак у Земљу излазећег сунца, два дебитанта у најбољем националном тиму, Дејан Јовељић и Сва Аранђел Честић, нису крили узбуђење због предстојећих мечева са Јамајком и Јапаном. У интервјуу за сајт ФСС Дејан Јовељић не крије да се потајно надао позиву, поготово после сјајне сезоне у Аустрији. И одмах напомена да је наишао на добру атмосферу…
„Атмосфера је баш онаква какву сам и очекивао, сјајна. Заиста сам презадовољан и желео бих да се захвалим Мистеру на позиву, надам се да нећу изневерити његово поверење. Велика је част тренирати под диригентском палицом једног таквог тренера, али је такође привилегија делити свлачионицу са овим дивним момцима“.
У одсуству Митровића, Влаховића и Јовића, на Јовељићу је огромна одговорност да у Јапану настави голгетерски низ Орлова и допринесе новим победама наше репрезентације.
„Жао ми је што нису ту јер бих могао много тога да научим. Трудићу се да их достојно заменим у улози голгетера. Митров рекорд је велики мотив за све нас млађе играче који тек улазимо у репрезентацију. То нам је одличан параметар, да наставимо његовим стопама и да покушамо једног дана да га достигнемо“.
Колико је поверења тренер Волфсбергера имао у Дејана Јовељића говори податак да је млади Србин ове сезоне одиграо максималан број мечева у дресу аустријског клуба.
„Имали смо 46 утакмица, рачунајући сва такмичења. Нисам изостао ни са једне, надавао сам се голова и заиста могу да кажем да је сезона била врло успешна. У исто и веома напорна, али када је реч о наступима за државни тим, умор не долази у обзир. Постигао сам три гола у последња два кола, два против Тирола и један против Штурма, што значи да сам у доброј форми и нека се тако настави и у Јапану“ – зрачи оптимизмом талентовани нападач Србије.
Утакмице против Јамајке и Јапана биће лепа прилика да селектор Драган Стојковић види на делу неке момке који би требало да буду будућност српског фудбала. Један од њих је свакако и Сава Аранђел Честић који је већ осетио чари играња у дресу са државним грбом.
„Наступао сам за младу репрезентацију и осећај је заиста био предиван. Срце ми је увек било ближе Србији и нисам се ниједног тренутка двоумио када се појавила могућност да постанем репрезентативац. Знао сам да ће то бити само моја одлука и сасвим сам сигуран да нисам погрешио“.
Позив у А репрезентацију је велика част, али и велика одговорност.
„Мени је привилегија да будем овде. Дајем све од себе, па ћемо видети. Први разговор са Мистером улио ми је огромну дозу самопоуздања, причали смо о свему, захвалио сам му се на пруженој шанси да будем члан најјаче селекције Србије. Реч је о човеку од кога свакако можемо много тога да научимо“.
Млади штопер је у ранијим интервјуима истицао да му је фудбалски узор Немања Видић, што је и разумљиво имајући у виду стил игре и конституцију.
„Пре бих рекао да је Видић један од узора. Имам само речи хвале и за момке са којима тренутно делим свлачионицу у А репрезентацији, неке од њих знам из младе селекције, са некима се тек упознајем. То је још један плус овог окупљања и биће ми част да заједно са њима браним боје своје земље“.
Честић је позивом у А репрезентацију на најбољи могући начин заокружио сезону коју ће памтити до краја живота.
„Утакмица против Дортмунда је нешто посебно и свакако да је никада нећу заборавити. Сан који се остварио, да дебитујеш у Бундес лиги и одмах против једног од највећих немачких клубова, да чуваш Халанда или Санча и да на крају одеш кући са три бода. То је нешто величанствено“.
Било је ту још лепих момената, попут победа против Шалкеа, Менхенгладбаха…
„Издвојио бих ту победу против Шалкеа, мог бившег клуба за који ме вежу лепе успомене, ту сам провео три године живота и наравно да ми је жао што су испали из лиге. Ипак, направио сам прави потез преласком у Келн и могу да кажем да сам пресрећан што смо ове сезоне после жестоке борбе успели да сачувамо бундеслигашки статус“.
Порази су такође саставни део фудбала…
„То је нормално, фудбал је велики бизнис и не може увек све да буде позитивно. Било је тешких момената у протеклој сезони, као што су порази од Леверкузена, Фрајбурга, Бајерна… За мене је најважније да сам после свих тих утакмица остао хладне главе и да сам наставио још квалитетније да радим и напредујем“.
А није лако остати хладне главе ако сте тинејџер и добијете задатак да мотрите на Халанда или Левандовског.
„Кога ми је од њих двојице било теже да чувам? Уфф, тешко питање. Обојица су врхунски нападачи, али нисам толико лоше одрадио посао“ – младалачки искрено је Честић завршио интервју за сајт ФСС.