КАПИТЕН ДУШАН ТАДИЋ СЕ ОПРОСТИО ОД ДРЕСА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ

Душан ”Силни” Тадић, рекордер државног националног тима по броју наступа, са 111 одиграних утакмица у дресу најдражих боја, најбољи асистент, освајач три Златне лопте Фудбалског савеза Србије и сада већ легендарни капитен, опростио се од дреса репрезентације Србије.

Изјаву Душана Тадића преносимо у целости:

”Тежим ка томе да будем коректан и директан, колико је то могуће, као што је било током изјава на Европском првенству.

Остајем при ставовима које сам изнео. Наглашавам да нисам имао намеру да увредим саиграче или било кога другог ко је био део тима Србије у Немачкој, тако да имам потребу да последњи пут објасним одређене ствари око којих знам да је било полемике.

Даље, основни разлог овог саопштења је тај да сам донео одлуку да се опростим од дреса репрезентације Србије. Да ли бих могао и у будућем периоду да будем користан – нека процени струка, јавност или ко већ сматра да је позван да о томе дискутује и ко мисли да је део фудбалског амбијента.

Репрезентација је за мене увек била љубав. Љубав према држави, љубав према народу, љубав према игри, такмичењу, дружењу… Много тога смо прошли заједно – радост, тугу, осмехе, крв, срећу, а било је доста бола и патње. Ниједан клупски неуспех не може да заболи као репрезентативни, али исто тако ниједан клупски успех не може да донесе радост као успех у дресу Србије. Са великим задовољством сам се борио и бранио грб државног тима. Ван терена, као и на њему. Имао сам привилегију да представљам Србију на два Светска првенства, Европском првенству и Олимпијским играма.

Рекорди ме никад нису занимали, а капитенска трака је донела посебну одговорност, част и поверење. Ако нешто истичем – то би био рекорд у броју асистенција. Ко ме познаје, зна колико ми је важно. Увек ми је слађе да „спакујем”, него да постигнем гол.

Хвала нашем народу и навијачима на аплаузима и критикама. И у критикама сам осећао подршку и колико воле репрезентацију. У спорту је, углавном, терен тај који увек покаже где сте и колико заслужујете. Хвала свима које сам упознао од првог дана када сам постао део репрезентације и ФСС-а. Учинили су ме бољим човеком и спортистом.

Опраштам се од репрезентације, али верујем да ћу једног дана поново бити ту. После играчке каријере, желим да останем у фудбалу, а нема ничег лепшег него да својој земљи помогнете уколико то можете. Са својом породицом и пријатељима, на трибинама или испред екрана, бићу увек веран навијач Србије.”