Тужна вест за фудбал: преминуо је Дијего Армандо Марадона. Све се догодило после кардиореспираторног напада, срчаног удара, који је доживео код куће у Тигреу.
„Дијего је отишао и са собом је однео фудбал. Ништа више неће бити исто. Никада више“, пише Оле, највећи спортски лист Аргентине.
Велики Дијего напустио нас је у 61. години живота. Остали смо без једне од највећих икона светског фудбала, по многима и без највећег играча свих времена. Дијего је рођен 30. октобра 1960. године у Ланусу, Буенос Ајресу. Памтићемо га као једног од највећих људи ове игре. Почео је са фудбалом у Аргентинос Јуниорсима, а играо је још за Боку, Барселону, Наполи, Севиљу, Њуелс и поново Боку. За репрезентацију Аргентине одиграо је 91 утакмицу и постигао 34 гола. Освојио је Светско првенство 1986. године са Аргентином.
Митска десетка Аргентине радио је пре смрти као тренер Ла Плате, а недавно је напунио 60 година. Смрт Марадоне оставиће огромну рупу, и за фудбал као игру и за Аргентинце. Рупу која ће тешко икада бити попуњена. Марадона је у тој земљи био више од идола. Више од божанства. То може да се види и по реакцијама људи из спорта у читавом свету, све је погодила ова вест. Ради се о „фудбалском Богу“ који нас је напустио релативно рано, али оставио је много тога иза себе по чему ћемо га се сећати.
Било је у Марадони нечег вишег од овог што можемо да видимо, да осетимо, да искажемо. Остаће уписан у историју, а како буде пролазила која година од његове смрти, биће све већи. Постаће легенда о којој ће говорити предања и нова поколења. Марадона је био један, једини, непоновљиви, уникатни, ванвременски мајстор фудбалске игре. Невероватне харизме, глади за лоптом која га је учинила, за многе највећим играчем у историји фудбала. Легенда је постао за живота.
Наши љубитељи фудбала поклонили су му се када је са Барселоном гостовао на стадиону Црвене звезде, а он оним спектакуларниом лобом савладао Александра Стојановића и натерао близу 90000 лјуди да му стојећи аплаудира. Сећамо се и оног његовог промашеног пенала у четвртфиналу Првенства света против Југославије, када је Томислав Ивковић изашао као победник из тог дуела.
И док је фудбалски свет после тужне вести у сузама, ми ћемо само рећи: хвала ти Дијего за емоцију коју си подарио фудбалу, лепоту којом си ову игру умио и свима нам омогућио да уживамо у твом времену. Био си и остао највећи син ове игре. Почивај у миру.