Предраг Рајковић, Марко Дмитровић, Срђан Бабић, Страхиња Ераковић , Немања Максимовић и Урош Рачић су први српски репрезентативци који су имали конкретну активност по доласку у Доху. У недељу пре подне, на дан свечаног отварања Светског првенства, појавили су се у тренинг-кампу нашег нашег националног тима и у друштву великог броја волонтера учествовали у друштвено-одговорној активности коју је организовала ФИФА.
Поред жонглирања, шеве и игре на голиће, учесницима овог догађаја највише се допало извођење пенала, што је била идеална прилика да наши момци замене улоге које су им намењене током регуларних обавеза у репрезентацији и њиховим клубовима.
„Одбранио сам више пенала него Марко и Рајко заједно током целе каријере“ – нашалио се Максимовић са својим друговима након што је са пар успешних интервенција показао да се сасвим солидно сналази са голманским рукавицама.
Момак који је извео одлучујући пенал против Сједињених Америчких Држава на Новом Зеланду, говорио је у књизи ‘Светски и европски шампион’ о том најважнијем тренутку четвртфиналне утакмице Светског првенства за омладинце 2015. године.
Свима је остало у сећању да је Максимовић непосредно пре постављања лопте на белу тачку, разменио неколико реченица са голманом америчког тима:
„Нисам причао са голманом, него са судијом. Замолио ме је да сачекам пар секунди, јер није био сигуран да ли сам већ шутирао пенал. Разумем га, серија је била маратонска, ко би попамтио лица свих извођача“.
Поред стрелца одлучујућег поготка, пенал-серију обележио је и феноменални Предраг Рајковић, момак који је после промашеног пенала смогао снаге и ината да се врати у утакмицу и израсте у јунака. Уосталом, најбрже се сазрева у најтежим тренуцима каријере.