На званичној конференцији за медије уочи меча 2. кола Б групе Лиге нација против Словеније (недеља, 20:45) на питања новинара одговарали су селектор Драган Стојковић и наш репрезентативац Михаило Ристић:
”Урадили смо анализу свега што се дешавало на утакмици са Норвешком, било је ту добрих и лоших ствари. Без обзира на негативан резултат, остајемо при ставу да морамо будемо позитивно и добро расположени. Развој ситуације у другом полувремену је модел како би требало да играмо у наредним мечевима. Протекао је у потпуној доминацији наше екипе и фалио је само гол. Радили смо ова два дана на тактичким варијантама које имају за циљ да унапреде нашу игру и да будемо ефикаснији. Рекао сам после Норвешке да не тражим алиби, али жао ми је играча који су изложени великим напорима у врло деликатном делу сезону. Будимо реални, ово је период када сви они желе да буду са својим породицама и да одморе од изазова које су имали у својим клубовима. Очигледно је да у физичком смислу нису на топ нивоу, осетило се то и код Митровића и код Сергеја, Костића, Тадића… Покушаћемо да освежимо тим у мечу са Словенијом, да са новим именима развијемо и произведемо игру која нам гарантује освајање три бода. Композиција тима остаје офанзивна у ту сигурно нећу ништа да мењам. Словенија заслужује респект као једна професионална и сјајно организована екипа која зна да игра фудбал. Неће ме заварати њихов пораз од Шведске, погледао сам ту утакмицу, Словенци су пропустили неколико прилика при резултату 0:0 и касније су кажњени. Схватићемо их врло озбиљно. То је утакмица у којој можемо да повратимо самопоуздање после лошег старта у Лиги нација и да потврдимо рејтинг. Победа нам доноси спокој и сатисфакцију. Има још времена до утакмице, неки играчи су у суботу на последњем тренингу имали поштеду, уигравали смо линије тима и са једним и са два нападача, видећемо која је опција најбоља за дуел са Словенијом” – рекао је Стојковић и додао:
”Видели сте резултате јучерашњих утакмица Лиге нација, много је ту изненађења. Чињеница је да су играчи уморни и то није случај само са нашом репрезентацијом. Биће још ротација и промена у наредна три меча. Питају ме зашто стављам Јовића када не игра у Реалу, па како мисле да му вратим самопоуздање ако му не дам шансу да истрчи на терен. Што се тиче квалитета, немам апсолутно никакву сумњу у моје играче. Брине ме само психо-физички моменат, а техника и разумевање игре су увек били на високом нивоу. Момци схватају идеју како Србија жели да игра и тако се понашају на сваком тренингу и утакмици. Било би сулудо да форсирам исти тим у наредне три утакмице, то је неприхватљиво и немогуће”.
Михаило Ристић је један од играча који ће вероватно добити шансу у недељу увече на стадиону Рајко Митић:
”Пораз од Норвешке није утицао на амбијент и расположење у нашој екипи. Атмосфера и тимски дух који су нас красили на путу ка Светском првенству присутни су и даље, што на улива огроман мотив пред дуел са Словенијом. Ако будемо на свом нивоу, а нема разлога да буде другачије, не страхујем за резултат у наредне три утакмице. Србија игра фудбал који је леп за око, моје је да будем спреман и да одговорим захтевима Мистера уколико донесе одлуку да ми пружи шансу. Верујем да за мене има места у систему који игра наша репрезентација. Променио сам клуб и први пут осећам да сам тамо где треба да будем и где се осећам срећно и задовољно. Бенфика је средина у којој много коцкица мора да се сложи да би неки фудбалер успео да искаже сав свој потенцијал. Пошао сам путем неких својих другара и верујем да ћу оправдати очекивања челних људи и навијача лисабонског тима” – рекао је Ристић и дао шлагворт селектору Стојковићу да се присети незаборавне вечери на стадиону Да Луш у новембру прошле године:
”Срби генерално воле Лисабон. Баш га воле. Ја сам обећао Михаилу да ћу доћи да га гледам на некој утакмици. Па морам да пратим форму својих играча, јел тако. Тим пре што ми је Лисабон остао у предивној успомени”.
Учесници конференције осврнули су се и на атмосферу на трибинама стадиона Рајко Митић током меча са норвешком:
”Искрено, очекивао сам више навијача. Ако нека генерација заслужује подршку, онда је то наша. У сваком случају, лепо је било видети породице на трибинама и чути навијање током свих 90 минута. Мени је посебно драго што је 50 клинаца из Школице фудбала у којој сам стасао и фудбалски се образовао, дошло на стадион да навија за Србију. За мене је то велика сатисфакција и надам се да ће доћи у још већем броју против Словеније”.
Стојковић се надовезао:
”Да један човек дође на стадион, ја ћу му се захвалити на подршци. Сада смо имали десетак хиљада и хвала им од срца што су дошли. Са друге стране, када видимо слике из Глазгова, Копенхагена, Будимпеште и Осијека, осетимо се некако празно. Боже мој, не можемо на силу да терамо људе да дођу на стадион. То је њихова одлука. Нама би свакако пријало да видимо 40.000 или 50.000 људи, јер би то био огроман импулс и ветар у леђа за наше играче. Много прија када осетите енергију са трибина. На нама је да трчимо, да се боримо и жртвујемо, а људи ће то умети да цене и да награде аплаузом. И то нам је сасвим довољно”.