Стадион: Стадион „Рајко Митић“

Гледалаца: без присуства публике

Судија: Д. Маса (Италија)

Извештај:

Чекали смо и дочекали! После 11 година, Србија је остварила победу у првом колу квалификација за одлазак на неко велико такмичење. Савладана је Република Ирска – 3:2 (1:1) после велике борбе и преокрета. Изабраници селектора Драгана Стојковића показали су карактер и квалитет, били добри и ефикасни онда када је то било најважније.

У првих десет минута није било много узбуђења, а највише смо претили после прекида, када је Тадић извео три центаршута из угла. Одбранили су се Ирци, који су ипак у уводним минутима показали да нису дошли у Београд само да се бране. У неколико наврата изашли су високо покушавајући да направе притисак на нашу задњу линију.

Да гости имају зубе, видело се у 18. минуту. Робинсон је центрирао с леве стране, а Браун на другој стативи био највиши у скоку за 0:1. Наставили су Орлови да притискају Ирце, поново претили из корнера, а онда смо у 32. минуту имали и најбољу прилику. Тадић је кроз срце ирске одбране пронашао Ђуричића, али је у последњем тренутку Колмен онемогућио нашег играча да упути ударац ка Траверсу. Само осам минута касније, видело се колико су гости рањиви када их изненади лопта по дубини. Поново је Тадић био асистент, сада Влаховићу који прецизно погађа доњи леви угао мреже ирске репрезентације – 1:1! Гол у прави час. А могли смо брзо и до потпуног преокрета! Тадић је директно из корнера покушао да изненади Траверса. Мало је недостајало да у томе успе…

У наставку, селектор Стојковић је извршио прву измену – Костић је заменио Младеновића. И већ након првог минута у наставку, имали смо прилику. Ђуричић је одиграо повратну лопту до Лукића, али лопта је завршила далеко од гола.  Ирци, с друге стране, нису били фокусирани само на одбрану. Покушавали су нешто да ураде из контра-напада, али успевали смо да отклонимо опасност. После двадесетак минута у наставку, селектор Стојковић је извршио двоструку измену. На терен су ушли Александар Митровић и Максимовић, а из игре изашли Ђуричић и Рачић. Није у тим тренуцима било много дешавања између два гола, а сви смо чекали тренутак који би нам донео нову радост. Играо се 68. минут када је Србија повела, а феноменалан гол, у стилу некада Драгана Стојковића, постигао је Александар Митровић – 2:1! Видео је сјајни нападач да је Траверс изашао са гол линије, а онда са око 30 метара лобовао голмана ирске селекције. Гол за преокрет! Гол за наду да можемо и више! И поново је на сцени Александар Велики. За практично десетак минута игре, нападач Фулама је нокаутирао Ирце. Резултат је 1:3. Потврда да је селектор Стојковић погодио са изменама. Сада је  феноменални Тадић (трећа асистенција) пронашао Александра Митровића који је рутински постигао свој други, односно укупно 38. гол за репрезентацију Србије. Гол којим се изједначио на вечној листи стрелаца са Стјепаном Бобеком.

Србија је пред великом победом, првом после 11 година на старту квалификација за неко веклико такмичење. Сада већ и селектор Стојковић може да „части“ оне који су дали велики допринос. Из игре су изашли Тадић (имао три асистенције, одиграо капитенски) и Влаховић (потврдио сјајну форму из Серије А), ушли су Јовић и Гудељ. Да ли је крај? Није. Колинс је искористио једну неопрезност и донео танку наду свом тиму – 3:2. Могли смо у финишу и до четвртог гола, али сада више то и није толико важно. Орлови су остварили велику, важну победу на старту квалификација за пласман на Светско првенство!