НИНА МАТЕЈИЋ, ДЕВОЈКА КОЈА ЈЕ ЗАДИВИЛА ЕВРОПУ | ВЕЛИКИ ТУРНИРИ РАЂАЈУ ВЕЛИКЕ ШАМПИОН(К)Е

Велики турнири рађају велике шампионе. Пардон, шампионке. Када је Нина Матејић једног поподнева замолила маму да јој дозволи да се придружи дечацима на тренингу у Великој Плани, није ни сањала да ће десетак година касније бити најбољи стрелац Европског првенства, члан идеалне поставе турнира и једна од најталентованијих фудбалерки у Европи.

Иако је у фебруару напунила тек 19 година, чврсто стоји на земљи и не дозвољава да јој медијска еуфорија и изненадна популарност, поремете нормалан живот и уобичајене дневне активности.

„Имам утисак да је члановима моје породице чудније него мени. Сва та популарност и реакција јавности због гола против Енглеске, за њих је нешто ново. Слали су ми поруке и видео-снимке, фотографисали новинске чланке, јављали ми утиске из Србије. Мени је све то нормално, да не кажем очекивано. Понекад уме да буде напорно, али прија и немам разлога да се жалим.“

Можда и прескромно од девојке која је на три утакмице постигла пет голова и натерала целу Европу да се диви пируети против Енглеске.

„Две идеје су ми у том тренутку прошле кроз главу. Да заломим или да направим потез који ће збунити противницу. Да сам заломила, она је била сувише близу и сигурно би ми узела лопту. Одлучила сам се за пируету и све је испало како треба. Од пријема лопте, до завршнице акције. Рекла сам себи: ‘покушај, немаш шта да изгубиш’. Када сам видела да лопта прелази гол-линију… уфф… невероватан осећај. Неописиво.“

Пируета или ‘вероника’. Специјалитет великог Зинедина Зидана.

„Баш његове снимке гледам на јутјубу и уживам у сваком његовом потезу. Делује да Зидан и Зуба Роналдо буквално плешу са лоптом.“

Нинин плес у Каунасу везао је у чвор комплетну одбрану енглеске репрезентације.

„Биле су збуњене. Док сам ишла ка голу, пратило ме је неколико њихових играчица. Када је лопта ушла у мрежу, нисам приметила ниједну око себе. Тек сам касније на снимку видела да су отишле на страну и у чуду коментарисале шта се догодило. Мислим да ни оне нису биле свесне шта сам тачно урадила. Дефинитивно, најлепши гол у досадашњој каријери.“

А каријера је тек почела, има времена за још лепши.

„Не знам шта би могло да буде лепше од овога. Можда нешто слично, али на утакмици на којој ћу промашити више шанси него против Енглеске. Шалу на страну, живим за голове и свеједно на који начин лопта уђе у мрежу. Тренирам, дајем све од себе. Увече кад легнем да спавам, визуализујем ситуације са тренинга, размишљам о потезима које бих могла да направим и детаљима у игри које бих додатно могла да усавршим.“

Средином јануара, Нина је на једном папиру записала циљеве у 2024. години.

„Први је био пласман на Европско првенство. Други, неко признање на завршном турниру, за најбољу играчицу или најбољег стрелца. И трећи, Дупла круна са Црвеном звездом. Све сам остварила, осим трофеја за најбољу играчицу. Да смо се пласирали у полуфинале, можда бих и била у конкуренцији.“

Другим речима, да судија из Финске није свирала пенал за Енглеску на истеку 90. минута.

„Велика жал која ће ме пратити до краја каријере. Не желим да коментаришем дискутабилан пенал, има ко се тиме бави. Нешто друго боли и не да мира. Оставиле смо срце на терену, држали ствари под својом контролом, водиле 1:0 и биле једном ногом у полуфиналу. И онда ти неко други упропасти сав труд и све оно што смо радиле од првог дана окупљања. Све оно о чему смо маштале као деца. Сви наши снови су пали у воду у тренутку кад смо видели судију да показује на белу тачку.“

Морала је као најискуснија у екипи да теши другарице и брише им сузе с лица.

„Ушла сам у свлачионицу, било је тешко. Све смо биле снуждене и тужне. Рекла сам им да морамо даље, да нада постоји. Ако Енглеска изгуби од Француске, нас је голеада против Литваније водила на друго место. Хтела сам да их охрабрим. На крају крајева, није ово једина утакмица, очекује нас још много изазова у каријери. Кад судија нешто досуди, то је крај. Нема назад.“

Епилог меча са Литванијом и три гола у режији ‘српске веронике’, оставља утисак да је Нина једна од ретких у екипи која је веровала у чудо.

„Знала сам ако брзо дамо гол, свашта може да буде. То се и догодило. Повеле смо у трећем минуту, али је помисао да нам треба још 10 голова огромно бреме за овако младе девојке. Тамо је на полувремену било 0:0, помислила сам ако Француска дође до победе, полудећу. Некако нам је свима лакнуло кад је Енглеска дошла у вођство, знале смо да ништа више није у нашој моћи.“

Рана елиминација Србије није спречила људе из УЕФА да Нину Матејић уврсте у идеалну поставу Европског првенства.

„Велика је част бранити боје своје земље на великом такмичењу. Индивидуална признања нису приоритет, као ни популарност на друштвеним мрежама. То ме не интересује.“

Боље 17 голова, него 17 милиона пратилаца на Инстаграму, колико има Алиша Леман, медијска атракција која пуни ступце италијанске штампе након преласка у Јувентус.

„Видела сам да је њен трансфер изазвао еуфорију у Италији. Прешла је у пакету са својим дечком Дагласом Луизом. Све је то лепо, немам ништа против. Моја је жеља да ме људи прате због фудбалских мајсторија, мање због изгледа.“

Мајсторија попут оне на дебитантској утакмици за А репрезентацију против Немачке.

„Уфф… то је било фантастично. Нисам ни сањала да ћу добити шансу. Мени је то била прва званична утакмица у дресу са државним грбом, нисам пре тога наступала ни за кадетску селекцију. Бивши селектор Гроздановић ми је указао поверење, дала сам гол и нисам знала где се налазим. Саиграчице су ме грлиле, честитале… ја сам била убеђена да је судија свирао офсајд. Верујте ми, ја и данас нисам сигурна да ли се то заиста догодило.“

Ту су Дина, Јована, Милица и остале да посведоче о чаролији из Немачке.

„Одушевљена сам начином на који су ме прихватиле. Од капитенке Виолете Словић, до Јоване Дамњановић, Јелене Чанковић, Дине Благојевић. Велика је привилегија делити свлачионицу са таквим ведетама. Пред меч са Немачком, Дина ме је питала да ли сам спремна и знам ли ко ме чува. А ја нисам имала појма ни против кога играмо. Рекла је: ‘тако је најбоље, кад не знаш ни ко су ни шта су, играш свој фудбал и уживаш у игри’.“

Као што је уживала тог поподнева у Великој Плани, пре десетак година, на тренингу заједно са дечацима.

„Рекла сам: ‘мама, молим те’ и није могла да одбије. Тренер ме је послао на терен. Дала сам гол. Да ме питате како, појма немам.“

И Барбике су од тог тренутке бачене у подрум.

„Таман посла. Имам код куће велику колекцију лутака и играчака. Само што је лопта сада у првом плану.“

А кад лопта мирује, пут под ноге па у Велику Плану. Пре свега због дедине ергеле.

„Заправо је прадеда заразио целу породицу љубављу према коњима. Имамо их 15 у ергели, ту су и касачи који учествују на такмичењима. Водили су ме као малу по хиподромима, уживала сам у тркама, возила сулке. Коњи су моја опсесија. Боравак у природи окружена животињама, мени је рај за душу.“

Уједно и адекватна локација да у хладу неког дрвета извади лист папира и запише нове циљеве у каријери.

„Видим да је УЕФА на званичном сајту објавила да сам најбољи стрелац, волела бих да добијем и неки пехар или плакету за успомену. То ипак остаје за цео живот.“