Uncategorized

МОЈА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА | АЛБЕРТ НАЂ

01.03.2021.

Први гол: Хонг Конг – Југославија 1:3
„Оба пута када сам тресао мрежу у дресу националног тима, у стрелце се уписивао и Саво Милошевић. Против Хонг Конга, Саво два, ја један. Против Малте, обрнуто. Ја два, Саво један. Одиграо сам 45 утакмица, али сам могао и морао много више. Било је периода када сам играо сјајно у свом клубу, а нисам добијао позив. Ок, не љутим се. Поносан сам на сваки тај минут који сам провео на терену бранећи боје свог државног тима“.
Најлепши моменат: Хрватска – Југославија 2:2
„Сви знамо колико је било тензије уочи те утакмице. Резултат од круцијалног значаја за пласман, ми или они, висок ризик, наелектрисана атмосфера. Буквално је фалила искрица, да све
експлодира и поприми нежељене размере. Јарнијева реакција није никако ишла у прилог смиривању страсти. Исценирао је фаул, скочио на Бату и опсовао му све и свашта. У том тренутку, на било
кога другог да је ударио, дошло би до инцидента. Можда се не би догодило оно што је Мирковић урадио, али би свакако изазвало гужву и хаос на терену. Добро је познат Батицин и мој
темперамент, када се Аранда машио за џеп и извадио црвени картон, појурио сам ка њему и почео да га молим да промени одлуку. Он ми каже ‘како да му дам жути, кад сам видео шта је урадио’. Ја и даље упоран ‘ма ниси ништа видео’. Али, није вредело. Остали смо са десет играча и до краја утакмице водили дивовску борбу против бројчано јачег противника“.
Најтежи моменат: скидање са списка за Светско првенство 1998.
„Потурио сам леђа и целе те квалификације играо левог бека, позицију коју нико други није хтео да покрије. Имали смо неколико класичних бекова у том моменту, пре свега Синишу Михајловића и
Дејана Стефановића. Мени је било битно само да сам ту, зна се колико има регистрованих фудбалера у Србији и велика је част бити међу 20 одабраних. А то који ћу број носити на дресу је
потпуно свеједно. У Чешкој сам био међу најбољима на терену и веровао сам да ми је тим наступом зацементирано место на Мундијалу. Када се приближио бараж са Мађарима, осетио
сам да нешто није у реду. Петко је први пришао и рекао ми ‘Ади, нешто се спрема’. Није ми било ни на крај памети да желе скроз да ме се реше. На крају крајева, нисам ни морао да играм ту
прву у Будимпешти, али фер је био да бар у реваншу добијем пет минута. Да осетим пред пуном Мараканом шта значи када се репрезентација испраћа на Светско првенство. Ваљда сам толико заслужио“.
Саиграч: Зоран Мирковић
„За њега сам био спреман да се побијем на терену, што се може доказати на примеру Роберта Јарнија. Једноставно, у том тренутку нисам знао за себе. Занимљива сцена догодила се два дана
после утакмице на аеродорму у Франкфурту. Пошто ни Загреб ни Београд нису имали директне линије за Севиљу, ишли смо преко Немачке и у једном тренутку запазим Роберта како гура кофер и иде ка мени. Када је подигао главу и угледао ме, почели смо обојица да се смејемо. Тада сам му још једном рекао ‘јеси ми друг, али сам у том тренутку хтео да те задавим’. И поред свега, ја сам се
на тој утакмици осећао сигурније, него на оној првој када је нестало струје у Београду. Тврдим и даље да Батица може да буде добар тренер. Има победнички менталитет, дисциплину и приврженост
послу“.
Опроштај: Обала Слоноваче – Југославија 3:2
„Лаж је да сам на тој утакмици намерно добио црвени картон. Никада то себи не бих допустио. Ушао сам уместо Крстајића и опет су ме ставили на левог бека. Све ми се смучило и знао сам да је то моја последња утакмица у репрезентацији. Рекао сам ‘оооорук и цепај’. Али, далеко од тога да сам намерно зарадио искључење. Ушао сам мушки у дуел, не размишљајући да већ имам жути картон. Тај први сам добио због неког померања лопте код њиховог прекида. Али, небитно. Већ је био распад система. На том Мундијалу, како сам се надао, добро сам се удао“.