Вести

ИЗ ДАЛЕКОГ ЧИЛЕА НА ТЕРАЗИЈЕ 35 У ГОСТЕ ПРЕДСЕДНИКУ ДРАГАНУ ЏАЈИЋУ | АРХИВА ФСС БОГАТИЈА ЗА ФОТОГРАФИЈЕ КОЈЕ НЕМАЈУ ЦЕНУ, СЛИКЕ СА СП У ЧИЛЕУ 1962. КАО ИНСПИРАЦИЈА ЗА БУДУЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

08.03.2024.
Фотографије које немају цену. Безвременски снимци који превазилазе материјалну вредност. Укратко, сведоци прошлости. У Чилеу, у забаченој подрумској просторији, након више од шест деценија, пронађени су драгоцени артефакти који оживаљавају сећање на Светско првенство на коме је наша репрезентација остварила један од највећих успеха у својој историји.

Екипа предвођена селекторским тријом који су чинили Љубомир Ловрић, Првослав Михајловић и Хуго Рушевљанин, славила је против Савезне Републике Немачке у четвртфиналу са 1:0, голом Петра Радаковића у 85. минуту и изборила пласман међу четири најбоље селекције на свету.
Проналазак негатива снимљених током Мундијала у Чилеу 1962. године, био је само почетак великог пројекта који подразумева снимање документарног филма под називом ‘1.000 фотографија немогућег Светског првенства’. Зашто немогућег? Само две године пре завршног турнира, 22. маја 1960, у Валдивији је забележен најјачи земљотрес икада регистрован од стране сеизмографских инструмената. Упркос трагедији, Чиле се у рекордном року подигао из пепела и беспрекорно организовао највећу смотру светског фудбала.
Фудбалски савез Србије је заједно са фудбалским федерацијама Италије, Немачке и Швајцарске, са задовољством изашао у сусрет новинару из Сантијага Рубену Мартинезу који се налази на челу овог пројекта и који је после посете Коверћану, у петак допутовао у Београд са циљем да забележи што више атрактивног материјала за потребе реализације документарног филма.
„Желео бих да се захвалим гостима из Чилеа што су нам пружили прилику да се присетимо једног од најдражих Мундијала у историји нашег фудбала. Не треба посебно да наглашавам да ове фотографије за нас представљају непроцењиво богатство. Ево, већ на првој препознајем све играче који су у кадру, видим Скоблара, Ковачевића, Шекуларца, Перушића и Галића.  Лепо је чути да још увек постоје људи који воде рачуна о фудбалској заоставштини. У то време није било телевизијских преноса, а кратки снимци који се могу видети на друштвеном мрежама нису адекватно сведочанство о мајсторијама некадашњих фудбалских виртуоза.“ –  није крио одушевљење председник ФСС Драган Џајић, док му је гост из Чилеа показивао шест пажљиво упакованих фотографија посвећених нашој репрезентацији.
Злата вредан фото-материјал из Чилеа, припадао је познатом фотографу Хуану Луку Валенцуели, а највише емоција код првог човека српског фудбала изазвала је групна слика нешег тима са једне од утакмица на Светском првенству:
„Имао сам тада 16 година, али сам слушао радио преносе и сећам се многих детаља са Мундијала. Играли смо добро у мечу за треће место против Чилеа, није нас деморалисао пораз у полуфиналу од Чехословачке.  Нажалост, Рохас је у 90. минуту казнио једну нашу грешку и домаћин је славио са 1:0. Препознајем све играче са ове слике, можда само за једног нисам сигуран. Ево га Дражен Јерковић који је са Вавом, Гаринчном, Албертом, Санчезом и Ивановом поделио прво место на листи стрелаца, сви су дали по четири гола. Ево их Влатко Марковић, Милутин Шошкић, Дурковић, Перушић, Владица Поповић, Галић, Скоблар, Шекуларац, Ковачевић… све велика имена тадашњег југословенског и светског фудбала.“ – рекао је Џајић и бацио поглед на детаљ са једне фотографије за коју је Рубен Мартинез констатовао да има специфичну вредност:
„Како и не би била вредна када на веома једноставан начин објашњава какав је човек и спортиста био Милутин Шошкић. Након што је Рохас затресао мрежу у 90. минуту, Шоле је загрлио стрелца победоносног гола за Чиле, што је изазвало овације публике на препуном стадиону у Сантијагу. Заиста је био оличење фер-плеја и сигурно један од најбољих голмана на свету у том тренутку.“ – рекао је Џајић.
Фотографије из Чилеа не могу бити сведене само на реликвије прошлости. Оне су инспирација за будуће генерације, подсећање на важност културе, спорта и заједништва. Путовање кроз време које нам омогућава да осетимо атмосферу ‘немогућег Светског првенства’, тренутке у којима се исписивала историја нашег репрезентативног фудбала.