"ФРАНС ФУДБАЛ" | ОВО ЈЕ НАЈБОЉИ ТИМ У ИСТОРИЈИ

Угледни француски лист „Франс фудбал” изабрао је најбољи тим у историји, после два месеца гласања у којем је учествовало 140 новинара из целог света, као и навијачи и читаоци.

Идеални тим у формацији 3-4-3 изгледа овако: Лав Јашин – Маркос Кафу, Франц Бекенбауер, Паоло Малдини – Ћави Ернандес, Лотар Матеус, Дијего Марадона, Пеле – Лионел Меси, Кристијано Роналдо, Роналдо.

„Франс фудбал” је бирао најбољи тим у историји, након што је редакција одлучила да ове године због пандемије корона вируса не додељује Златну лопту.

ЛАВ ЈАШИН (Русија)

Звали су га “црни паук”. Вероватно највећи голман у историји фудбала, једини чувар мреже који је добио Златну лопту “Франс фудбала”.

Целу каријеру посветио је московском Динаму, испред чијег стадиона се налази бронзана статуа, и репрезентацији СССР-а, коју је водио до титуле на првом Европском првенству 1960. године.

ПАОЛО МАЛДИНИ (Италија)

Један од најбољих дефанзиваца свих времена. Леви бек, али спешно је играо и централног бека. Дефиниција универзалног одбрамбеног играча модерне ере.

Чак 25 година играо за Милан, освојио пет пехара клупског првака Европе – парира му само Пако Хенто из Реала 50-их и 60-их.

Дрес репрезентације Италије облачио 126 пута.

ФРАНЦ БЕКЕНБАУЕР (Немачка)

Звали су га „Кајзер Франц“ – на терену је пленио елеганцијом.

Чувени уругвајски новинар и писац Едуардо Галеано написао да је могао да игра у оделу и ципелама.

У једној анкети изабран за трећег најбољег фудбалера 20. века, а другог европског (иза Јохана Кројфа).

Вођа моћног Бајерна 70-их. Са Баварцима освојио четири Бундеслиге, четири национална Купа, УЕФА Куп победника купова, али и три везана Купа европских шампиона.

Предводио репрезентацију Немачке до европског (1972.) потом и до светског трона (1974).

КАФУ (Бразил)

Рекордер по броју наступа за Бразил – чак 142 пута облачио дрес “кариока”.

И последње сезоне у Милану, када је имао 38 година, играо на сличном нивоу као и у претходне две деценије.

Један од најдаровитијих, технички најпрефињенијих бекова свих времена.

Светски првак 1994. и 2002. године.

ЋАВИ (Шпанија)

Можда и најбољи задњи везни свих времена.

Отелотворење тика-така стила, којим је Барселона харала Европом од 2006. до 2015, када је освојила четири Лиге шампиона.

Ћави је уз то био светски и двоструки европски првак са Шпанијом.

Обожаван не само због фудбалског знања, већ и због радне етике и изузетно скромне личност.

ЛОТАР МАТЕУС (Немачка)

Легендарна немачка десетка из 80-их и 90-их година прошлог века.

Играо на пет светских првенстава – 1982, 1986, 1990, 1994. и 1998.

Прославио се на Мундијалу у Италији 1990, када је изабран за најбољег фудбалера, пошто је донео „елфу“ трећу титулу светског првака.

Марадона га је описао као највећег играча против којег је играо.

Током каријере у Борусији Менхенгладбах, Бајерну и Интеру, играо на разним позицијама – чак и у одбрани.

ДИЈЕГО МАРАДОНА (Аргентина)

Аргентинска фудбалска икона над иконама, за којом ових дана тугује цео свет.

Дилема ко је већи, он или Пеле, трајаће док је фудбала, али многи га сматрају јединим и непоновљивим.

На Мундијалу у Мексику 1986. предриблао је целу одбрану Енглеза за гол у четвртфиналу. На истом мечу дао гол руком, коју је сам назвао – Божјом.

Звали су га “Ел пибе” (клинац), а неки су га те 1986. ословљавали и као “мали зелени” – заиста је на СП у Мексику изгледао као играч са друге планете. Донео је Аргентинцима другу светску круну.

Пратиле су га контроверзе где год се појавио и једнако привлачан био је његов живот ван терена.

Симбол Наполија, са којим је освојио две титуле Серије А.

О њему су писане књиге, певане песме, снимани филмови.

ПЕЛЕ (Бразил)

Краљ фудбала. ФИФА га је 1999. изабрала за најбољег играча 20. века.

Још када је имао 17 година Влада Бразила га је прогласила националним благом и забранила његов извоз.

Зато је целу каријеру провео у земљи кафе, самбе и фудбала (на заласку каријере играо за Космос у САД), а Европа га је видела само на Мондијалу у Шведској 1958, где је освојио прву титулу светског првака, и 1966. у Енглеској где је био повређен.

Једини фудбалер који је освојио три Светска првенства -–први као тинејџер, а треће, 1970. у Мексику, као неприкосновено најбољи играч планете.

Ушао у Гинисову књигу рекорда са 1.279 постигнутих голова на 1.363 утакмице, рачунајући и пријатељске – нико, наравно, није толико дао.

Магазин “Тајм” га уврстио међу 100 најутицајнијих личности 20. века.

ЛИОНЕЛ МЕСИ (Аргентина)

Марадона га је давно прогласио својим легитимним наследником.

Један од највећих фудбалера свих времена – деценију и по игра на врхунском, највишем могућем нивоу.

Рекордних шест пута освојио Златну лопту за најбољег фудбалера света, освојио четири Лиге шампиона, 10 титула првака Шпаније.

У Барселони и ЛаЛиги срушио све могуће рекорде – носећи дрес каталонског клуба постигао нестварних 445 голова.

Нема, међутим, тог дигитрона који ће сабрати његове дриблинге, генијалне потезе којима већ 15 година одушевљава фудбалски свет.

Једино што му недостаје јесте велика титула с Аргентином.

КРИСТИЈАНО РОНАЛДО (Португал)

Један од најбољих, а вероватно физички и моторички најсавршенији играч у историји фудбала.

Уместо описа, довољно је побројати статистику и трофеје – 633 гола на 846 утакмица на клупском нивоу, 101 гол у репрезентацији Португала, пет Златних лопти за најбољег играча на планети, четири Лиге шампиона, Европско првенство са репрезентацијом, три титуле Премијер лиге у Енглеској.

И даље се не назире крај каријере, нити његових рекорда.

РОНАЛДО (Бразил)

Још један Бразилац који је ишао провереном рутом – ПСВ, па Барселона.

Њега су, додуше, звали “Ил феномено”, а оно што је Роналдо Луиз Назарио де Лима приказао 1996. и 1997. у дресу каталонског клуба ушло је у све фудбалске анталогије.

Ни у њима, међутим, нису могли да се опишу сви његови вансеријски дриблинзи, генијални потези и голови којима је одушевљавао планету.

Прешао је у Интер, два пута се тешко повредио, и наставак каријере је био доведен у питање.

Значајно је успорио, али чаролија није нестала – одвео је Бразил до титуле светског првака 2002. и постао најбољи стрелац у историју Мондијала (касније га је превазишао Немац Клосе).

Играо потом за Реал и Милан.

Да би задовољили све укусе фудбалских поклоника, „Франс фудбал“ је објавио и други и трећи тим свих времена.
У другом су се нашли: Ђанлуиђи Буфон, Карлос Алберто, Франко Барези, Роберто Карлос, Андреа Пирло, Франк Рајкард, Зинедин Зидан, Алфредо ди Стефано, Роналдињо, Гаринча и Јохан Кројф.

Такође, гласови 140 светских новинара одредили су и трећи тим, који би такође био конкурентан.

У њему су: Мануел Нојер, Филип Лам, Серхио Рамос, Пол Брајтнер, Јохан Нескенс, Диди, Андреас Инијеста, Мишел Платини, Џорџ Бест, Тијери Анри и Марк Ван Бастен.