ДУШАН ТАДИЋ | ОД АНТАЛИЈЕ ДО МИНХЕНА, 111 ЕПИЗОДА МАГИЈЕ И САВРШЕНСТВA
Рекорди су ту да би се рушили. Али рекорде не може свако да сруши. Само одабрани.
Душан Тадић је на утакмици са Кипром, која је одиграна 25. марта ове године у Ларнаки, 106. пут у каријери обукао дрес са државним грбом, надмашио Бранислава Ивановића и ушао у историју као фудбалер са највише наступа за репрезентацију Србије.
“Осећај је заиста леп. Бескрајно хвала свим људима из репрезентације и Фудбалског савеза Србије који су се потрудили да ми утакмица у Ларнаки остане у најлепшој успомени. Штета што рекорд није обележен голом, а имао сам одличну шансу у другом полувремену. Кипарски играч је ударио у моју ногу, није имао намеру да иде на лопту, не знам зашто судија није свирао пенал. Нема везе, битно је да смо победили.“ – рекао је Тадић непосредно после меча против Кипра, репрезентације којој је највише пута у каријери тресао мрежу (3). Два пута у Никозији 2013. године у победи од 3:1 и једном у Ужицу када је поред гола уписао и феноменалну асистенцију Митровићу за победу од 2:0.
Дебитовао је 14. децембра 2008. године на пријатељској утакмици у Анталији против Пољске, а последњи 111. наступ забележио на Европском првенству у Немачкој против Данске.
„Године пролазе, али се неке утакмице не заборављају. Рецимо, та прва против Пољске. Радомир Антић је пружио шансу играчима из домаће лиге међу којима смо били Ђурић, Алексић, Вулићевић и ја из Војводине. Лепо искуство. Ћурчић је седео на клупи, али је Антић држао састанке. Не сећам се његових речи, знам само да смо се претворили у уво и слушали са великим задовољством човека који је водио три најславнија шпанска клуба. Одиграо сам солидно једно полувреме и онда препустио место на терену Дарку Лазовићу.“
Меч број 25 био је у Сао Паолу против Бразила 2014. године.
„Добили смо прилику да против домаћина осетимо атмосферу Светског првенства. Они су били у групи са Хрватском и послужили смо им као последњи тест, шест дана пре старта шампионата. Победили су са 1:0 голом Фреда, али смо оставили одличан утисак и медији у Бразилу су писали о паници у редовима своје репрезентације и форми која не обећава пред окршаје на Мундијалу. Испоставило се да су били у праву, јер им је Немачка нанела један од најтежих пораза у историји и срушила им снове о освајању трофеја на домаћем терену.“
Меч број 50 у Торину против Марока.
„Опет предигра Светског првенства, али смо овога пута ми проверавали форму за наступ на великом такмичењу. У сећању ми је остала врхунска паста коју смо јели у хотелу за ручак. Смазао сам два тањира као од шале, никада пре и после тога нисам пробао укуснији италијански специјалитет. Утакмица је била занимљива, они су пружили бољу партију и заслужено победили са 2:1. Уписао сам се у стрелце заједно са својим саиграчем из Ајакса Хакимом Зијечом.“
Меч број 75 има посебну драж јер је значио почетак тријумфалног пута ка смотри светског фудбала у Катару.
„Португал је у том тренутку био актуелни европски првак и освајач Лиге нација. Ушли смо у меч са превише респекта и лоше одиграли прво полувреме. Они су повели са 2:0 и многи су очекивали дебакл Србије у наставку сусрета. Збили смо редове, заиграли као препорођени и покидали друго полувреме. Други гол је пао после акције из уџбеника, можда и најлепше у мојој репрезентативној каријери. Тако увек треба да играмо. Једноставно, брзо и све из прве. Фудбал је у суштини једноставна игра. Одиграш, наставиш да трчиш, понудиш се, пас у дубину и гол. Нема ту пуно филозофије. Реми са Португалом је био почетак једне прелепе приче која се завршила величанстевним епилогом у Лисабону.“
Јубиларна стотка оверена је у Каунасу против Литваније.
„Наше редовне муштерије у квалификацијама за велика такмичења. Нису уопште наивна екипа, многима су отимали бодове. Мађари су их оба пута добили головима у последњим секундама меча. Пресудио је наш приступ утакмици, максимално озбиљно и мотивисано од првог судијског звиждука. Знали смо да сваки кикс може да нас удаљи од Немачке. Отворили смо утакмицу брзим головима и после је сви било рутина. Митар је хет-триком већ на полувремену уписао три бода на конто Србије.“
Ређају се фотографије и буде најлепше успомене. Први пут с капитенском траком у Подгорици против Црне Горе. Прва утакмица са Банетом Ивановићем заједно у тиму против Јерменије у Јеревану.
„Нисам се дуго чуо са Банетом, последњи пут пре неколико месеци телефоном. Изузетан момак који је много добрих ствари урадио за репрезентацију. Клупска каријера за свако поштовање. Било ми је криво када се повукао јер је искуство играча његовог калибра од непроцењивог значаја за сваку екипу. Има једна лепа фотографија из Молдавије када сам му наместио гол у победи од 3:0. Бане је имао невероватан скок, довољно је да набациш лопту у противнички шеснаестерац и то је сигуран гол. Сви су се чудили колико човек може да скочи. Можда и више од Митра, али Митар са друге стране има одличан тајминг и уме да осети где ће лопта да падне.“
Први гол у репрезентативном дресу против Велса. Где друго него у Новом Саду. Ипак, једна друга утакмица са Велшанима заслужује посебно место у споменару Душана Тадића.
„Свима су у сећању сцене из Кардифа када током целе утакмице нисам могао да зауставим крварење из носа. Дуел са Тејлором је био у жару борбе, али није било логике да у тој ситуацији тако иде на лопту. Доктору Младеновићу сам рекао да ми намести нос, није било силе која може да ме натера да изађем из игре. Имао сам жељу да уништим Тејлора. Једва сам чекао реванш да му се осветим на фудбалски начин. Да га дриблам, вртим, возам, ударам, носим на леђима. Спортски да га ‘истучем’, буквално да се осећа лоше. Нажалост, није дошао у Београд. Много сам се разочарао када сам видео да није на списку. Играо је у Астон Вили, али се ни у Енглеској никада више нисмо срели. Доктор у Саутемптону је био у чуду, није могао да верује колико сам крви изгубио за 15 дана. Једва сам стајао на ногама од малаксалости.“
Још једна лепа фотка, прослава пласмана на Европско првенство и победнички плес са саиграчима у Лесковцу.
„То је дошло спонтано. Нешто су ме Млађа и Митар зезали како плешем на некој прослави, ту су били Жиле, Веља, Макса… Почели су да ме имитарију, сви смо прихватили шалу и испало је симпатично. Још један детаљ који говори о заједништву у репрезентацији. Леп амбијент у Лесковцу, добар терен, мучили смо се са Бугарском, али је најважније да смо после 24 године омогућили нашим људима да гледају своју репрезентацију на Европском првенству.“
Меси, Роналдо, Нејмар… Одмерио је Дућа за ових 16 година снаге са највећим асовима светског фудбала.
„Меси је дефинитивно највећи мајстор против кога сам играо. Срели смо на на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Кристијано је пример како се радом и одрицањем може до врхунске каријере. Нејмар такође играч вансеријског квалитета, али и велики симулатор. Види се на једној фотографији са Светског првенства колико је вешт да исфолира фаул. Нисам га ни пипнуо, он је јаукнуо и пао. Уме да дигне ноге и полети у ваздух, делује да си га убио. Како да те не изнервира. Морао сам на тој утакмици оштрије да реагујем, неке ствари једноставно не можеш да прећутиш.“
Није лако после 111 мечева определити се за најлепши стадион у репрезентативној каријери.
„Можда онај Лусаил у Катару где смо играли против Бразила. Био је поприште и финала Светског првенства. Делује заиста спектакуларно, трибине подсећају на Сантијаго Бернабеу. Најдражи је свакако Да Луш, јер смо тамо увек добро играли против Португала. Оба пута сам се уписао у стрелце, једном из пенала када је завршено 1:1 и једном из игре у оној антологијског утакмици која је ушла у све анале нашег фудбала. Величанствена лисабонска ноћ заувек ће остати у срцима свих чланова наше генерације.“
За крај, још једна дивна фотографија: тандем који је померио границе и исписао историју српског фудбала: Тадић и Митровић – Моша и Тирке савременог доба.
„Допада ми се поређење. Задовољство је играти са Митром, дечко је невероватан. Увек жељан и гладан голова, велики професионалац. Дефинитивно, најјачи шпиц са којим сам играо у каријери. Знамо се у душу и зато смо тако и функционисали на терену. Месецима се не видимо, а онда дође окупљање репрезентације и као да се нисмо ни раздвајали. Тачно сам знао када да му додам лопту и он је тачно знао када да утрчи у простор. Невероватан осећај.“
Невероватан тандем. Један је рекордер по броју голова, други рекордер по броју наступа. Кандидати за ‘Кућу славних’ српског репрезентативног фудбала.
„Никада нисам придавао велику важност бројкама и рекордима. Они су ту да би се рушили. И ове наше ће неко од млађих играча сигурно срушити једног дана. Тако и треба да буде.“
Тачно тако. Али рекорде руше само одабрани.
Душане, хвала за све!
