ŠPANIJA JEDAN OD NAJVEĆIH RIVALA KROZ ISTORIJU (3) | NENAD BJEKOVIĆ, STANISLAV KARASI, GORAN ĐOROVIĆ I JOVAN STANKOVIĆ O NEZABORAVNIM DUELIMA SA "FURIJOM"

Evropa i svet ispratiće 5. septembra duel koji će obeležiti početak novog ciklusa mečeva u Ligi nacija, susret Srbija – Španija u Beogradu, utakmicu koja već sada izaziva veliko interesovanje u Srbiji. U našu prestonicu dolazi evropski šampion, reprezentacija koja je kroz istoriju odigrala mnoge nezaboravne mečeve sa Jugoslavijom, kasnije Srbijom i Crnom Gorom, jednom i sa Srbijom. Donosimo treći nastavak podsećanja na neke epske duele koje pamte i Evropa i svet.

NENAD BJEKOVIĆ: U PRAVOM TRENUTKU NA POGREŠNOM MESTU

21. oktobar 1973. u Zagrebu

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj

JUGOSLAVIJA – ŠPANIJA 0:0

JUGOSLAVIJA: Marić, Krivokuća (od 60′ Šurjak), Bogićević, Oblak, Katalinski, Pavlović, Vabec, Jerković, Bajević, Aćimović, Bjeković (od 64′ Karasi). Selektor: Vujadin Boškov.

ŠPANIJA: Iribar, Sol, Benito, Uria, H. Martinez (od 30’ Irureta), Kostas, R. Martinez, Klaramunt, Garate, Asensi, Valdez. Selektor: Ladislao Kubala.

Generacija koja je igrala na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974. godine smatra se jednom od najkvalitetnijih u istoriji jugoslovenskog fudbala.

Ključne bodove na putu ka završnom turniru, Plavi su jurili na domaćem terenu protiv najvećeg konkurenta za prvo mesto u grupi, reprezentacije Španije.

Na prepunom Maksimiru, mreže Marića i Iribara mirovale su svih 90 minuta, a nekoliko dobrih prilika za naš tim propustio je Nenad Bjeković:

„Imam oko 20 mečeva za Jugoslaviju i skoro svaki sam počeo na klupi za rezerve. Pošto sam pokrivao sve tri pozicije u napadačkoj liniji, selektori su me koristili kao rešenje u toku igre, da uđem i unesem preokret. U Partizanu su me forsirali na levom krilu, a pošto je Džaja bio ‘bog i batina’ na toj poziciji, nisam ni mogao da očekujem veću minutažu u reprezentaciji. On je u to vreme bio vedeta jugoslovenskog, evropskog i svetskog fudbala.“ – priseća se Bjeković perioda koji je prethodio odlučujućem duelu sa Špancima.

„Bila je to prilika da pred našom publikom pobedimo Španiju i rešimo pitanje plasmana na Svetsko prvenstvo. Konačno sam dobio šansu od prvog minuta, ali opet na pogrešnoj poziciji. Bio sam među najgorima na terenu, završilo se 0:0 i morali smo da jurimo pobedu od dva gola razlike u Atini. Sa Vujketom nisam bio u dobrim odnosima. Zaratili smo na mini-mundijalu u Brazilu, mislim da mi nikada nije oprostio što sam odbio njegovu ponudu da iz Proletera pređem u Vojvodinu.“

Bez obzira na specifičnu relaciju sa Boškovom, Bjeković je u svakom nastupu za državni tim ostavio srce na terenu.

„Za mene je bila ogromna čast ako mi selektor samo spomene ime među kandidatima za reprezentaciju. Sećam se jednog povratka sa Proleterom iz Sarajeva, zvali su me iz FSS u 8 ujutro i rekli da hitno donesem pasoš na Terazije. Uhvatili smo taksi na Železničkoj stanici i za dva sata stigli do Zrenjanina i nazad. Zamalo nismo izginuli.“

…

KONAC DELO K(A)RASI

13. februar 1974. u Frankfurtu

Majstorica za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj

JUGOSLAVIJA – ŠPANIJA 1:0

1:0 – Katalinski 14′

JUGOSLAVIJA: Marić, Buljan, Hadžiabdić, Oblak, Katalinski, Bogićević, Petković, Karasi, Šurjak, Aćimović, Džajić. Selektorska komisija: Miljan Miljanić, Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić, Milovan Ćirić.

ŠPANIJA: Iribar, Sol (od 69’ Marcial), Benito, Uria, H. Martinez, Klaramunt, Amansio (od 69’ Kvini), Perez, Garate, Asensi, Valdez. Selektor: Ladislao Kubala.

Zahvaljujući golu Stanislava Karasija u 90. minutu protiv Grčke, Jugoslavija je stekla pravo da u majstorici sa Španijom odlučuje o putniku na Svetsko prvenstvo 1974. godine.

Uoči Frankfurta, ogroman problem. Ko umesto suspendovanog Bajevića?

„Nisam nijednog trenutka sumnjao da će Čiča naći rešenje. Umeo je da iznenadi nekom taktičkom finesom. Recimo, sa Šurjakom kao centarforom i sa mnom koji se ubacujem iz drugog plana na poziciju polušpica“ – priča junak pobede u Atini, koji je u tom trenutku bio jedna od najpopularnijih ličnosti u državi. Novine su se utrkivale koja će objaviti originalniji naslov: ‘Konac delo Karasi’, jedan je od najupečatljivijih.

Pred meč sa Španijom, euforija kao da je finale Svetskog prvenstva. Ceo Vald stadion u bojama jugoslovenske trobojke. Delovalo je kao da igramo u Beogradu.

„Čekali smo taj gol 12 godina. Posle propuštenih Mundijala u Engleskoj i Meksiku, bili smo spremni da izginemo za plasman u Nemačku. Kada smo osetili ambijent u Frankfurtu, kao da smo dobili natprirodne moći. Katalinski se sjajno snašao kod centaršuta Oblaka. Njemu igra glavom nikada nije bila problem, ali nas je iznenadio reakcijom posle intervencije Iribara. Zakucao je loptu pod prečku i odveo nas na Svetsko prvenstvo.“

Meč je prenošen u 40 zemalja, više od 100 miliona ljudi videlo je demonstraciju moći našeg državnog tima.

„Možda i poslednja utakmica na kojoj smo disali kao jedan. Oblak je potpuno isključio iz igre Asensija. Bleki je gospodario sredinom terena, pokretao svaki naš napad. Loro je sudio perfektno, ali obavezno pogledajte start španskog igrača u šesnaestercu kod jedne naše šanse. To bi se danas kaznilo isključenjem i sa tri meča suspenzije. Tada se to nije sviralo, arbitar je jednostavno pustio prednost.“

Frankfurt u delirijumu, Plavi idu na Svetsko prvenstvo.

„Navijači su probili kordon i uleteli na teren. Moj brat je došao iz Holandije, plakao je od sreće. Ruke su mu bile krvave od preskakanja ograde. Slavlje se nastavilo posle utakmice u jednom jugoslovenskom restoranu. Do zore, bukvalno smo iz restorana ušli u avion.“ – seća se Karasi.
…

GORAN ĐOROVIĆ: PRSA U PRSA SA RAULOM I GVARDIOLOM

14. decembar 1996. u Valensiji

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Francuskoj

ŠPANIJA – JUGOSLAVIJA 2:0

1:0 – Gvardiola 19′ (p), 2:0 – Raul 39′

ŠPANIJA: Zubizareta, Abelardo, Serhi, Alkorta, Nadal, Rios, Gvardiola, Luis Enrike, Kiko (od 77’ Manjarin), Raul (od 87’ Guerero), Alfonso (od 68’ Amor). Selektor: Havijer Klemente

JUGOSLAVIJA: Kocić, Vidaković (od 75′ Pantić, od 79. Nađ), Đorović, Jokanović, Đukić, B. Brnović, Jugović, Savićević, Mijatović, Stojković, Saveljić. Selektor: Slobodan Santrač.

…

30. april 1997. u Beogradu

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Francuskoj

JUGOSLAVIJA – ŠPANIJA 1:1

0:1 – Jero 18′ (p), 1:1 – Mijatović 85′ (p)

JUGOSLAVIJA: Kralj, Mirković, Đorović, Vidaković (od 46′ Petrović), Đukić, Mihajlović (od 58′ Ćirić), Govedarica, Savićević (od 34′ Milošević), Mijatović, Stojković, Drulović. Selektor: Slobodan Santrač.

ŠPANIJA: Zubizareta, Abelardo, Serhi, Alkorta, Nadal, Hiero, Kiko (od 55. Luis Enrike), Rios (od 56’ Lopez), Gvardiola, Raul, Alfonso. Selektor: Havijer Klemente.

Posle mučnog perioda izolacije zbog sankcija Ujedinjenih nacija, naši fudbaleri su u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. godine ponovo dobili priliku da pokažu koliko vrede.

„Većinu tih momaka nisam ni poznavao lično pre ulaska u reprezentaciju. Dejo, Piksi, Peđa, Jokan, Juga… sve vedete i u to vreme zvezde svetskog fudbala“ – priseća se Goran Đorović, koji je na obe utakmice protiv Španije bio nezamenljivi faktor u sistemu selektora Slobodana Santrača.

„U Pragu sam se povredio na zagrevanju, sećam se da sam pratio utakmicu iz lože u društvu Bate Bulatovića. Više smo okretali glavu u stranu, trebalo je živaca za sva ona uzbuđenja na terenu. Česi su u tom momentu bili aktuelni vicešampioni Evrope, Slovaci takođe čvrsta i nezgodna ekipa.“

Čast ‘čehoslovacima’, ali je Španija ipak bila najozbiljniji konkurent našim momcima na putu ka završnom turniru u Francuskoj.

„Ne bih trošio reči o kvalitetima Raula, Jera, Luisa Enrikea, Gvardiole. U špicu je bio Kiko, koji je godinu dana ranije osvojio duplu krunu u Španiji sa Antićevim Atletikom. U Valensiji su nam brzo dali golove i lako došli do pobede. Možda smo i izgoreli u prevelikoj želji da odmah po povratku na međunarodnu scenu ostavimo što bolji utisak protiv veoma jakog protivnika.“

Revanš u Beogradu je bio sasvim druga priča.

„Otvorena borba, prsa u prsa. Mnogo ritma, žestokih duela, taktičkog nadmudrivanja. Imali smo i mi i oni šanse da dođemo do sva tri boda. Oba puta mreže su se tresle udarcima sa bele tačke. Peđa je u finišu meča pokazao da je veliki igrač, treba imati petlju i preuzeti odgovornost u tako delikatnom trenutku. Rutinski je prevario Zubizaretu i izjednačio rezultat.“

Remi sa Španijom poslao nas je u baraž, gde je upravo Mijatović odigrao glavnu ulogu u rapsodiji protiv Mađarske.

„Imali smo ogroman motiv da posle sankcija i tolike pauze konačno zaigramo na nekom velikom takmičenju. Sećam se da je Peđa tek posle petog gola u Budimpešti rekao: ‘drugari, vratila nam se boja na lice’. Jedna fantastična generacija koja je imala nesreću da igra u najtežem periodu po našu zemlju. Možda smo baš zbog toga dva puta platili ceh u mečevima sa Holandijom“ – zaključuje Đorović.

…

JOVAN STANKOVIĆ: PENAL JE KAD GA SUDIJA SVIRA

21. jun 2000. u Brižu

Evropsko prvenstvo

ŠPANIJA – JUGOSLAVIJA 4:3

0:1 – Milošević 30′, 1:1 – Alfonso 38′, 1:2 – Govedarica 50′, 2:2 – Munitis 51′, 2:3 – Komljenović 75′, 3:3 – Mendijeta 90′ (p), 4:3 – Alfonso 90+4′

ŠPANIJA: Kanizares, Salgado (od 46’ Munitis), Abelardo, Pako (od 64’ Urzaiz), Serhi, Mendieta, Gvardiola, Helguera, Fran, Alfonso, Raul (od 22’ Etkseberija). Selektor: Hoze Antonio Kamačo.

JUGOSLAVIJA: Kralj, Komljenović, Đorović (od 12′ J. Stanković), Đukić, Mihajlović, Jokanović, Jugović (od 46′ Mijatović), Milošević, Stojković, Drulović. Selektor: Vujadin Boškov.

Utakmica u Brižu između Jugoslavije i Španije 2000. godine smatra se jednom od najdramatičnijih u istoriji završnih turnira Evropskog prvenstva.

Plavi su posle spektakularnog remija sa Slovenijom (3:3) i minimalne pobede protiv Norveške (1:0) imali solidnu bodovnu osnovu pred meč poslednjeg kola protiv jednog od favorita za osvajanje titule.

„Špance je samo pobeda vodila u drugi krug, a nama se namestilo da je meč u Arnemu završen bez golova. Ne shvatam one koji plasiraju priče da smo pustili Špance, pa ko je nama garantovao da Slovenija ili Norveška neće postići gol u poslednjem minutu. Ljudi, to je Evropsko prvenstvo, nema šale.“ – kaže Jovan Stanković koji je u kvalifikacijama odigrao svega tri utakmice i zaslužio da se nađe na spisku Vujadina Boškova pred put u Belgiju i Holandiju.

„Vujke je bio veliki trener. Italijani i Španci i danas citiraju neke njegove izjave, poput ‘fudbal je fudbal’ i ‘penal je kad ga sudija svira’. Imao je znanje i autoritet, samim tim i slobodu da pozove igrače za koje smatra da mogu biti od koristi reprezentaciji. Tada je već bio u godinama, ali je i dalje plenio harizmom.“

Meč odluke protiv Španije Jovan je počeo na klupi za rezervne igrače.

„Đorović se povredio već u 12. minutu, Vujke se okrenuo ka klupi i pitao: ‘ko je ovde levak?’ Ušao sam na levog beka i nisam znao gde se nalazim. Sreća da sam ispred sebe imao Ljubinka Drulovića koji je bio u životnoj formi. Protiv Slovenije je odigrao utakmicu karijere.“

A u Brižu drama.

„Španci sa Mendijetom, Alfonsom, Raulom, Gvardiolom… Stravičan tim. Mi damo gol, oni uzvrate udarac. Igrali smo pola sata sa igračem manje zbog isključenja Jokanovića i bili na pragu velike pobede. Minut pre kraja 3:2 za nas i onda taj Vezije. Nisam ni pipnuo Abelarda, francuski sudija je pokazao na penal. Posle je Alfonso postigao četvrti gol i oni su kroz iglene uši prošli u četvrtfinale.“

…

Ulaznice za meč Srbija – Španija se nalaze u prodaji https://fss.rs/pocela-prodaja-ulaznica-za-mec-srbija-spanija-evropski-prvak-u-beogradu-spektakl-na-stadionu-rajko-mitic-za-1000-dinara/