Вести

ШПАНИЈА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ РИВАЛА КРОЗ ИСТОРИЈУ (3) | НЕНАД БЈЕКОВИЋ, СТАНИСЛАВ КАРАСИ, ГОРАН ЂОРОВИЋ И ЈОВАН СТАНКОВИЋ О НЕЗАБОРАВНИМ ДУЕЛИМА СА "ФУРИЈОМ"

12.08.2024.

Европа и свет испратиће 5. септембра дуел који ће обележити почетак новог циклуса мечева у Лиги нација, сусрет Србија – Шпанија у Београду, утакмицу која већ сада изазива велико интересовање у Србији. У нашу престоницу долази европски шампион, репрезентација која је кроз историју одиграла многе незаборавне мечеве са Југославијом, касније Србијом и Црном Гором, једном и са Србијом. Доносимо трећи наставак подсећања на неке епске дуеле које памте и Европа и свет.

НЕНАД БЈЕКОВИЋ: У ПРАВОМ ТРЕНУТКУ НА ПОГРЕШНОМ МЕСТУ

  1. октобар 1973. у Загребу

Квалификације за Светско првенство у Немачкој

ЈУГОСЛАВИЈА – ШПАНИЈА 0:0

ЈУГОСЛАВИЈА: Марић, Кривокућа (од 60′ Шурјак), Богићевић, Облак, Каталински, Павловић, Вабец, Јерковић, Бајевић, Аћимовић, Бјековић (од 64′ Караси). Селектор: Вујадин Бошков.

ШПАНИЈА: Ирибар, Сол, Бенито, Уриа, Х. Мартинез (од 30’ Ирурета), Костас, Р. Мартинез, Кларамунт, Гарате, Асенси, Валдез. Селектор: Ладислао Кубала.

Генерација која је играла на Светском првенству у Немачкој 1974. године сматра се једном од најквалитетнијих у историји југословенског фудбала.

Кључне бодове на путу ка завршном турниру, Плави су јурили на домаћем терену против највећег конкурента за прво место у групи, репрезентације Шпаније.

На препуном Максимиру, мреже Марића и Ирибара мировале су свих 90 минута, а неколико добрих прилика за наш тим пропустио је Ненад Бјековић:

„Имам око 20 мечева за Југославију и скоро сваки сам почео на клупи за резерве. Пошто сам покривао све три позиције у нападачкој линији, селектори су ме користили као решење у току игре, да уђем и унесем преокрет. У Партизану су ме форсирали на левом крилу, а пошто је Џаја био ‘бог и батина’ на тој позицији, нисам ни могао да очекујем већу минутажу у репрезентацији. Он је у то време био ведета југословенског, европског и светског фудбала.“ – присећа се Бјековић периода који је претходио одлучујућем дуелу са Шпанцима.

„Била је то прилика да пред нашом публиком победимо Шпанију и решимо питање пласмана на Светско првенство. Коначно сам добио шансу од првог минута, али опет на погрешној позицији. Био сам међу најгорима на терену, завршило се 0:0 и морали смо да јуримо победу од два гола разлике у Атини. Са Вујкетом нисам био у добрим односима. Заратили смо на мини-мундијалу у Бразилу, мислим да ми никада није опростио што сам одбио његову понуду да из Пролетера пређем у Војводину.“

Без обзира на специфичну релацију са Бошковом, Бјековић је у сваком наступу за државни тим оставио срце на терену.

„За мене је била огромна част ако ми селектор само спомене име међу кандидатима за репрезентацију. Сећам се једног повратка са Пролетером из Сарајева, звали су ме из ФСС у 8 ујутро и рекли да хитно донесем пасош на Теразије. Ухватили смо такси на Железничкој станици и за два сата стигли до Зрењанина и назад. Замало нисмо изгинули.“

КОНАЦ ДЕЛО К(А)РАСИ

  1. фебруар 1974. у Франкфурту

Мајсторица за Светско првенство у Немачкој

ЈУГОСЛАВИЈА – ШПАНИЈА 1:0

1:0 – Каталински 14′

ЈУГОСЛАВИЈА: Марић, Буљан, Хаџиабдић, Облак, Каталински, Богићевић, Петковић, Караси, Шурјак, Аћимовић, Џајић. Селекторска комисија: Миљан Миљанић, Милан Рибар, Сулејман Ребац, Томислав Ивић, Милован Ћирић.

ШПАНИЈА: Ирибар, Сол (од 69’ Марциал), Бенито, Уриа, Х. Мартинез, Кларамунт, Амансио (од 69’ Квини), Перез, Гарате, Асенси, Валдез. Селектор: Ладислао Кубала.

Захваљујући голу Станислава Карасија у 90. минуту против Грчке, Југославија је стекла право да у мајсторици са Шпанијом одлучује о путнику на Светско првенство 1974. године.

Уочи Франкфурта, огроман проблем. Ко уместо суспендованог Бајевића?

„Нисам ниједног тренутка сумњао да ће Чича наћи решење. Умео је да изненади неком тактичком финесом. Рецимо, са Шурјаком као центарфором и са мном који се убацујем из другог плана на позицију полушпица“ – прича јунак победе у Атини, који је у том тренутку био једна од најпопуларнијих личности у држави. Новине су се утркивале која ће објавити оригиналнији наслов: ‘Конац дело Караси’, један је од најупечатљивијих.

Пред меч са Шпанијом, еуфорија као да је финале Светског првенства. Цео Валд стадион у бојама југословенске тробојке. Деловало је као да играмо у Београду.

„Чекали смо тај гол 12 година. После пропуштених Мундијала у Енглеској и Мексику, били смо спремни да изгинемо за пласман у Немачку. Када смо осетили амбијент у Франкфурту, као да смо добили натприродне моћи. Каталински се сјајно снашао код центаршута Облака. Њему игра главом никада није била проблем, али нас је изненадио реакцијом после интервенције Ирибара. Закуцао је лопту под пречку и одвео нас на Светско првенство.“

Меч је преношен у 40 земаља, више од 100 милиона људи видело је демонстрацију моћи нашег државног тима.

„Можда и последња утакмица на којој смо дисали као један. Облак је потпуно искључио из игре Асенсија. Блеки је господарио средином терена, покретао сваки наш напад. Лоро је судио перфектно, али обавезно погледајте старт шпанског играча у шеснаестерцу код једне наше шансе. То би се данас казнило искључењем и са три меча суспензије. Тада се то није свирало, арбитар је једноставно пустио предност.“

Франкфурт у делиријуму, Плави иду на Светско првенство.

„Навијачи су пробили кордон и улетели на терен. Мој брат је дошао из Холандије, плакао је од среће. Руке су му биле крваве од прескакања ограде. Славље се наставило после утакмице у једном југословенском ресторану. До зоре, буквално смо из ресторана ушли у авион.“ – сећа се Караси.

ГОРАН ЂОРОВИЋ: ПРСА У ПРСА СА РАУЛОМ И ГВАРДИОЛОМ

  1. децембар 1996. у Валенсији

Квалификације за Светско првенство у Француској

ШПАНИЈА – ЈУГОСЛАВИЈА 2:0

1:0 – Гвардиола 19′ (п), 2:0 – Раул 39′

ШПАНИЈА: Зубизарета, Абелардо, Серхи, Алкорта, Надал, Риос, Гвардиола, Луис Енрике, Кико (од 77’ Мањарин), Раул (од 87’ Гуереро), Алфонсо (од 68’ Амор). Селектор: Хавијер Клементе

ЈУГОСЛАВИЈА: Коцић, Видаковић (од 75′ Пантић, од 79. Нађ), Ђоровић, Јокановић, Ђукић, Б. Брновић, Југовић, Савићевић, Мијатовић, Стојковић, Савељић. Селектор: Слободан Сантрач.

  1. април 1997. у Београду

Квалификације за Светско првенство у Француској

ЈУГОСЛАВИЈА – ШПАНИЈА 1:1

0:1 – Јеро 18′ (п), 1:1 – Мијатовић 85′ (п)

ЈУГОСЛАВИЈА: Краљ, Мирковић, Ђоровић, Видаковић (од 46′ Петровић), Ђукић, Михајловић (од 58′ Ћирић), Говедарица, Савићевић (од 34′ Милошевић), Мијатовић, Стојковић, Друловић. Селектор: Слободан Сантрач.

ШПАНИЈА: Зубизарета, Абелардо, Серхи, Алкорта, Надал, Хиеро, Кико (од 55. Луис Енрике), Риос (од 56’ Лопез), Гвардиола, Раул, Алфонсо. Селектор: Хавијер Клементе.

После мучног периода изолације због санкција Уједињених нација, наши фудбалери су у квалификацијама за Светско првенство 1998. године поново добили прилику да покажу колико вреде.

„Већину тих момака нисам ни познавао лично пре уласка у репрезентацију. Дејо, Пикси, Пеђа, Јокан, Југа… све ведете и у то време звезде светског фудбала“ – присећа се Горан Ђоровић, који је на обе утакмице против Шпаније био незаменљиви фактор у систему селектора Слободана Сантрача.

„У Прагу сам се повредио на загревању, сећам се да сам пратио утакмицу из ложе у друштву Бате Булатовића. Више смо окретали главу у страну, требало је живаца за сва она узбуђења на терену. Чеси су у том моменту били актуелни вицешампиони Европе, Словаци такође чврста и незгодна екипа.“

Част ‘чехословацима’, али је Шпанија ипак била најозбиљнији конкурент нашим момцима на путу ка завршном турниру у Француској.

„Не бих трошио речи о квалитетима Раула, Јера, Луиса Енрикеа, Гвардиоле. У шпицу је био Кико, који је годину дана раније освојио дуплу круну у Шпанији са Антићевим Атлетиком. У Валенсији су нам брзо дали голове и лако дошли до победе. Можда смо и изгорели у превеликој жељи да одмах по повратку на међународну сцену оставимо што бољи утисак против веома јаког противника.“

Реванш у Београду је био сасвим друга прича.

„Отворена борба, прса у прса. Много ритма, жестоких дуела, тактичког надмудривања. Имали смо и ми и они шансе да дођемо до сва три бода. Оба пута мреже су се тресле ударцима са беле тачке. Пеђа је у финишу меча показао да је велики играч, треба имати петљу и преузети одговорност у тако деликатном тренутку. Рутински је преварио Зубизарету и изједначио резултат.“

Реми са Шпанијом послао нас је у бараж, где је управо Мијатовић одиграо главну улогу у рапсодији против Мађарске.

„Имали смо огроман мотив да после санкција и толике паузе коначно заиграмо на неком великом такмичењу. Сећам се да је Пеђа тек после петог гола у Будимпешти рекао: ‘другари, вратила нам се боја на лице’. Једна фантастична генерација која је имала несрећу да игра у најтежем периоду по нашу земљу. Можда смо баш због тога два пута платили цех у мечевима са Холандијом“ – закључује Ђоровић.

ЈОВАН СТАНКОВИЋ: ПЕНАЛ ЈЕ КАД ГА СУДИЈА СВИРА

  1. јун 2000. у Брижу

Европско првенство

ШПАНИЈА – ЈУГОСЛАВИЈА 4:3

0:1 – Милошевић 30′, 1:1 – Алфонсо 38′, 1:2 – Говедарица 50′, 2:2 – Мунитис 51′, 2:3 – Комљеновић 75′, 3:3 – Мендијета 90′ (п), 4:3 – Алфонсо 90+4′

ШПАНИЈА: Канизарес, Салгадо (од 46’ Мунитис), Абелардо, Пако (од 64’ Урзаиз), Серхи, Мендиета, Гвардиола, Хелгуера, Фран, Алфонсо, Раул (од 22’ Етксеберија). Селектор: Хозе Антонио Камачо.

ЈУГОСЛАВИЈА: Краљ, Комљеновић, Ђоровић (од 12′ Ј. Станковић), Ђукић, Михајловић, Јокановић, Југовић (од 46′ Мијатовић), Милошевић, Стојковић, Друловић. Селектор: Вујадин Бошков.

Утакмица у Брижу између Југославије и Шпаније 2000. године сматра се једном од најдраматичнијих у историји завршних турнира Европског првенства.

Плави су после спектакуларног ремија са Словенијом (3:3) и минималне победе против Норвешке (1:0) имали солидну бодовну основу пред меч последњег кола против једног од фаворита за освајање титуле.

„Шпанце је само победа водила у други круг, а нама се наместило да је меч у Арнему завршен без голова. Не схватам оне који пласирају приче да смо пустили Шпанце, па ко је нама гарантовао да Словенија или Норвешка неће постићи гол у последњем минуту. Људи, то је Европско првенство, нема шале.“ – каже Јован Станковић који је у квалификацијама одиграо свега три утакмице и заслужио да се нађе на списку Вујадина Бошкова пред пут у Белгију и Холандију.

„Вујке је био велики тренер. Италијани и Шпанци и данас цитирају неке његове изјаве, попут ‘фудбал је фудбал’ и ‘пенал је кад га судија свира’. Имао је знање и ауторитет, самим тим и слободу да позове играче за које сматра да могу бити од користи репрезентацији. Тада је већ био у годинама, али је и даље пленио харизмом.“

Меч одлуке против Шпаније Јован је почео на клупи за резервне играче.

„Ђоровић се повредио већ у 12. минуту, Вујке се окренуо ка клупи и питао: ‘ко је овде левак?’ Ушао сам на левог бека и нисам знао где се налазим. Срећа да сам испред себе имао Љубинка Друловића који је био у животној форми. Против Словеније је одиграо утакмицу каријере.“

А у Брижу драма.

„Шпанци са Мендијетом, Алфонсом, Раулом, Гвардиолом… Стравичан тим. Ми дамо гол, они узврате ударац. Играли смо пола сата са играчем мање због искључења Јокановића и били на прагу велике победе. Минут пре краја 3:2 за нас и онда тај Везије. Нисам ни пипнуо Абеларда, француски судија је показао на пенал. После је Алфонсо постигао четврти гол и они су кроз иглене уши прошли у четвртфинале.“

Улазнице за меч Србија – Шпанија се налазе у продаји https://fss.rs/pocela-prodaja-ulaznica-za-mec-srbija-spanija-evropski-prvak-u-beogradu-spektakl-na-stadionu-rajko-mitic-za-1000-dinara/