У суботу на стадиону „Дубочица“ у Лесковцу, Србија и Швајцарска играју меч 3. кола Лиге нација, а две репрезентације имају занимљиву историју својих сусрета. У свежем сећању су мечеви са последња два самита најбољих селекција света у Русији 2018. и Катару 2022. где су „сајџије“ успевале да дођу до преокрета, а последњу победу против Швајцарске наш државни тим остварио је у квалификацијама за Првенство света 2002. године. Актери тог меча Никола Лазетић и Љубинко Друловић, који је асистирао за гол и победу, враћају филм уз жељу да се понови Базел у Лесковцу…
Базел, 1. септембар 2001. године
Квалификације за Светско првенство 2002
ШВАЈЦАРСКА – ЈУГОСЛАВИЈА 1:2
Стрелци: 1:0 – Х. Јакин 25′, 1:1 – Милошевић 39′, 1:2 – Крстајић 72′
ШВАЈЦАРСКА: Пасколо, Зелвегер (од 75′ Фреј), Бернер, М. Јакин, Милер, Вогел, Сеса (од 75′ Шапуиза), Х. Јакин, Комизети (од 72′ Сфорца), Фурније, Туркилмаз. Селектор: Коби Кун
ЈУГОСЛАВИЈА: Краљ, Ђукић, Мирковић, Крстајић, Лазетић (од 67′ Друловић), Ђорђевић, Јокановић, Дмитровић, Милошевић (од 69′ Ковачевић), Мијатовић (од 80′ Станковић), Кежман. Селекторска комисија: Дејан Савићевић, Вујадин Бошков, Иван Ћурковић.
У квалификацијама за Светско првенство 2002. године које су заједно организавали Јапан у Јужна Кореја, наша репрезентација је у конкуренцији Русије, Швајцарске и Словеније, била један од фаворита за прво место и директан пласман на завршни турнир.
Прогнозе су пале у воде већ после прве три утакмице у којима су освојена само два бода (ремији са Словенијом и Швајцарском, пораз од Русије у Београду), што је довело до смене селектора, па је Милована Ђорића на клупи државног тима наследила Комисија у саставу Дејан Савићевић, Вујадин Бошков и Иван Ћурковић.
Лаким победама против Луксембурга и Фарских Острва, те храбром игром и освојеним бодом против Русије у Москви, Плави су у финишу квалификација дошли у ситуацију да се боре за друго место и да кроз бараж потраже визу за Азију.
Једна од кључних утакмица одиграна је у Базелу, 1. септембра 2001. године, где смо имали императив победе у дуелу против селекције коју је водио Коби Кун и која је у својим редовима имала неколико одличних фудбалера попут Стефана Шапуизе, Ћирјака Сфорце, Кубилаја Туркилмаза и других.
Ствари су се додатно искомпликовале када је Хакан Јакин у 25. минуту матирао Краља и довео домаћина у вођство.
„Поносан сам што сам био део те генерације и просто не могу да верујем да нам је то последња победа против Швајцарске. Нажалост, стицајем разних околности нисмо успели да се пласирамо на Светско првенство, Русија и Словенија су отишли у Јапан и Јужну Кореју.“ – каже Никола Лазетић који је утакмицу у Базелу почео у стартној постави наше репрезентације.
„Остало ми је у сећању да су њихови навијачи у ноћи пре утакмици певали испред нашег хотела и трудили се да имамо што мање сна. Стадион је био пун, имали смо и велику подршку наших људи из свих крајева Европе. Чак смо и по повратку за Београд доживели непријатност на аеродрому јер нам нису дали да полетимо после поноћи, морали смо да се вратимо у хотел и да сачекамо први јутарњи термин. Жао ми је што та генерација није добила прилику да покаже колико вреди и на завршној смотри светског фудбала. Надам се да ће ови момци превазиће неке ствари које немају везе са фудбалом, да ће у Лесковцу оставити срце на терену и кончано доћи до победе против Швајцарске.“
Лазетића је заменио Друловић и израстао у једног од јунака меча јер је двадесетак минута пре краја асистирао Крстајићу за победоносни гол.
„Сећам се паклене атмосфере на стадиону у Базелу, ми још под именом Југославија, они силно мотивисани јер су и даље имали теоретске шансе за друго место у групи. Гледао сам више пута снимак те утакмице, скоро је ФСС уз рођенданску честитку Младену Крстајићу пустио и његов гол против Швајцарске. Јокан ми је одигао пас, прихватио сам лопту и упутио центаршут који је Крле сјајно искористио и довео наш тим у вођство.“ – присетио се Љубинко Друловић тренутка одлуке из Базела и свега што је уследило после утакмице:
„Играли смо три дана касније против Словеније у Београду и имали све у својим рукама. Падала је нека киша, ништа нам је кренуло како треба. Загревао сам се 90 минута и нисам ушао у игру. То ме и данас боли јер сам био у одличној форми и спреман да још једном допринесем победи репрезентације. Сећам се да су моји саиграчи из Порта, Павлин и Заховић били шокирани када су чули да не играм. Рекли су ми: ‘Катанец је цео састанак посветио томе како тебе да зауставимо’. Нажалост, завршило се 1:1 и Словенија је отишла у бараж.“
Преокрет у Базелу је добио епитет пирове победе и ко би очекивао да ће нам то бити и последње славље против ‘сајџија’.
„Швајцарци су увек били незгодан ривал. И тада су имали неколико одличних индивидуалаца, играче из Бундеслиге који су заиста правили разлику на терену. Сећам се Јакина који нам је задао много проблема. Тако је и данас, напредују из године и годину и не треба да чуде њихови резултати на завршним турнирима.“
Друловић зна рецепт за прекид негативног низа у дуелима са Швајцарском.
„Паметно и дисциплиновано од првог минута. Не смемо да се обазиремо на ванфудбалске ствари, три бода из ове утакмице вреде исто као и против сваког другог ривала. Верујем у селектора Стојковића и његове момке, имају довољно квалитета и знања да нас обрадују новом победом и да направе лепу увертиру за гостовање у Кордоби. Уколико буду компактни и сложни као против Шпаније у септембру, не страхујем за резултат.“ – оптимиста је Друловић који је у ФСС задужен за генерацију играча до 21 године.